Вести
11. 03. 2013.
Шта доноси нови Закон о јавном информисању?
О нацрту новог Закона о јавном информисању пре два дана дискутовали су власници и новинари чачанских медија са државном секретарком Министарства културе и информисања Горданом Предић.
Састанак је организован у Градском већу на иницијативу руководства Града, пре свега помоћника градоначелника Александра Дачића. Пре сусрета са новинарима, државна секретарка се састала са градоначелником Војиславом Илићем, председником Скупштине града Вељком Неговановићем и осталим градским руководиоцима.
Нови Закон о јавном информисању требало би да ступи на снагу у јуну. У најосновнијим цртама, предвиђа да од 2014. медији не буду финансирани из државног буџета, већ суфинансирани путем пројеката. Ове седмице су покренуте јавне дебате о нацрту Закона, који је доступан и на сајту Министарства културе.
Путем интернета медији и грађани могу изнети своје примедбе, сугестије и предлоге. Прва дебата је у уторак одржана у Новом Саду, а биће их и у још неколико градова Србије.
Представници чачанских медија нису имали прилику баш да дебатују, али су са државном секретарком отворено говорили о свим предностима и недостацима нацрта Закона о јавном информисању.
Како је на састанку у Чачку рекла Гордана Предић, нови Закон би превасходно требало да реши питање финансирања медија и уреди програмске садржаје у Србији. Ако буде како је замишљено, квалитет ће коначно потиснути кич и шунд.
Осим јавних сервиса, држава ће се повући, када је реч о финансирању медија, али ће задржати одговорност према њима. Неће их препустити стихији, већ пројектном суфинансирању. Сматрам да је то добро, јер ће створити медијски плурализам који ће допринети разноврснијем и квалитетнијем ширењу јавне сцене - рекла је Предићка.
Чачак је први град који је пре примене новог Закона о јавном информисању увео модел такозваног, пројектног финансирања. На тај начин створен је солидан темељ за наредну годину, када ће сва гласила у Србији бити у истом положају. Овдашњи медији неће морати ни да се суочавају са приватизацијом, јер Град нема јавна гласила у свом власништву.
Примена новог закона подразумеваће и транспарентност власништва медија. Грађани ће поуздано знати ко стоји иза одређених гласила и информација које они пласирају. На првој дебати о нацрту новог закона било је речи и о приватизацији у овом сектору. Можда не бисмо сада били у оваквој ситуацији да 2007. није законски омогућ ено општинама и градовима да имају своје медије - сматра Гордана Предић.
Према плану Министарства културе, први конкурси требало би да буду расписани у септембру. Комисија је имала четири месеца за припрему да 2014. сви медији у Србији пређу на други начин финансирања, односно суфинансирања. Право да конкуришу са својим пројектима имају гласила уписана у привредни регистар.
Представници чачанских медија изнели су опречне ставове о нацрту новог закона, од тога да његове одредбе само теоретски добро звуче, да могу додатно отежати положај медија и довести до њиховог гашења, али и да би здрава конкуренција могла да прочисти медијску сцену.
ВИП
Актуелна државна секретарка Министарства културе Гордана Предић била је дугогодишњи новинар ТВ Политика. Прошла је пут од сарадника до уредника информативног програма. Ауторка је емисије “ВИП” у којој је подједнако успешно као Тања Петернек или Весна Дедић, само на другачији начин, интервјуисала познате личности.
После Политике, емисију “ВИП” емитовала је ТВ Арт и тридесетак локалних телевизија. Радила је и у листовима “Политика”, “Базар”, “РТВ Ревија”… Гордана Предић је добитница Оскара популарности, награде коју је установио њен покојни супруг Зоран Предић, такође познати новинар.
Коментари (1)
Остави коментар11.03.
2013.
Sta je projektno (su)finansiranje?
Ponovo sebi, clanovima Ministarstva, Radne grupe i javnosti postavljam pitanje da li proizvodnja medijskog sadrzaja u cilju ostvarivanja javnog interesa (tj. ostvarivanja prava javnosti na informisanje, po clanu 12. stav 1. nacrta ovog zakona) predstavlja obavljanje delatnosti od javnog ili opsteg interesa? Do sada se jedino delatnost javnog radiodifuznog servisa (proizvodnja i emitovanje radio i TV programa) smatrala delatnoscu od opsteg ili javnog interesa, npr. prema cl. 4, 76. i 77. Zakona o radiodifuziji.
ОдговориIako u nacrtu ovog zakona nije dato znacenje ili definicija izraza (pojma) "projektno (su)finansiranje", koji se upotrebljava u javnoj raspravi, iz odredbi cl. 15. i 16. moze se zakljuciti da se to finansiranje odnosi na opredeljena sredstava za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, i to u visini od najvise 5% budzeta Republike Srbije, Autonomne pokrajine Vojvodine i/ili jedinica lokalne samouprave, a koja se raspodeljuju, po pravilu(?), raspisivanjem javnog konkursa za odredjene projekte.
U tekstu "Šta donosi novi Zakon o javnom informisanju?" u jednom od pasusa pise: "Kako je na sastanku u Čačku rekla Gordana Predić, novi Zakon bi prevashodno trebalo da reši pitanje finansiranja medija i uredi programske sadržaje u Srbiji. Ako bude kako je zamišljeno, kvalitet će konačno potisnuti kič i šund." Saglasan sam njenim misljenjenjem po kom unapredjenje kvaliteta i potiskivavanje sunda i kica u medijima predstavlja glavni javni interes u oblasti javnog informisanja. Za ostvarivanje ovog interesa, odnosno garantovano kvalitetnijih medijskih sadrzaja (informisanje, zabava i obrazovanje) vredi izdvojiti 5% iz budzeta. U suprotnom, za kic i sund ne vredi iz budzeta izdvojiti ni "kintu", pa makar sve medijske organizacije prestale sa radom.