Вести
09. 03. 2013.
Шта је спорно у новом закону о медијима
Замерке представника медија се односе на излазак државе из медија, пројектно финансирање, мешање власника у уређивачку политику гласила...
Србија је на прагу да добије нови закон о јавном информисању. Новинска удружења и асоцијације непрекидно износе замерке на текст закона о којем се већ разговара.
О овим замеркама за „Политику” говоре Саша Мирковић, члан радне групе који је на то место постављен у име Медијске коалиције, Зоран Секулић, председник Асоцијације медија, професор др Мирољуб Радојковић, члан радне групе која је радила на овом документу, као и представници новинских удружења.
Њихове замерке смо објединили и износимо их у осам тачака.
• Нацрт закона је, као и претходни закони, предвидео излазак државе из медија, али то чини споро и невољно. Процес приватизације мора одмах да почне како би се спречиле нерегуларности на тржишту. Законом држава јесте обавезана да изађе из медија, али закони о локалној самоуправи и главном граду дозвољавају оснивање општинских медија. То значи, да свако може, како му одговара да изабере закон на који ће да се позове.
• Споран је члан у закону који каже: „Издавач има право на утврђивање и спровођење програмске концепције медија.” Треба јасно прецизирати да менаџмент може да одреди програмску концепцију медија на почетку оснивања, у смислу да ли ће се лист или телевизија, на пример, искључиво бавити спортом, музиком, забавом... Али, власник или менаџмент не би смели да се мешају у уређивачку политику медија.
• Забрана унакрсног власништва није добра, јер новине и телевизије имају своје веб-сајтове. Тако, рецимо, поједини штампани медији имају онлајн издања на којима могу да се погледају и чују прилози, па на тај начин ова издања личе на друге медије.
• Нејасно су постављене одредбе закона које предвиђају да сви медији финансирани из буџета и они који имају статус јавних предузећа и установа од почетка 2014, буду на пројектном финансирању. У закону мора да стоји да од тада постоји искључиво појам пројектног финансирања као јединог облика финансирања јавног интереса. Управо та формулација спречава било какве манипулације.
• Регистар предвиђа сувише непотребних података које се траже од медија. Доста механизама прописаних у рестриктивним одредбама о регистру медија је неприхватљиво. Од медија се тражи да сваке године уписују суме државне помоћи, иако је то обавеза Комисије за контролу државне помоћи. Морају у регистар да уписују и суме новца које су добили од јавних предузећа за рекламирање, иако би то морала да буде обавеза државног ревизора.
• Нацрт закона садржи и велики број одредби о медијском пословању, које нису проверене и усклађене са општим принципима слободног пословања у Србији, прописаним у Закону о привредним друштвима и Закону о заштити конкуренције, нити са европским стандардима. Имајући у виду тешку кризу у штампаним медијима, неопходно је да се поједине одредбе Нацрта закона о обједињавању власништва додатно либерализују и прецизирају.
• Није добра формулација да медији објављују информације важне за јавност без обзира на начин на који су прибављене, али ни чланови којима се регулише забрана објављивања информација. Свака интервенција пре објављивања текста је цензура.
• Сувишан је институт права на опозив информације, јер већ постоји опција одговор на информацију. Ако се у овом члану ништа не промени, то може негативно да утиче на ток новинарског истраживања и извештавања.
Коментари (1)
Остави коментар09.03.
2013.
Misljenje o Nacrtu zakona o javnom informisanju
Одговори1. U skladu sa pravnom osnovom iz clana 97. tacka 10. Ustava RS, naziv ovog propisa trebalo bi da glasi: Zakon o sistemu javnog informisanja (alternativa, kao do sada: Zakon o javnom informisanju). Rec "mediji" se ne pominje u ustavnoj (pravnoj) osnovi.
2. Mislim da bi odredbu clana 1. ovog nacrta trebalo brisati zbog trivijalnosti, ili zameniti sa odredbom kojom se definise ili bar objasnjenjava pojm "javno informisanje", tj. "javno obavestavanje".
3. Odredbe clana 5. ovog nacrta trebalo bi uskladiti sa odredbom clana 51. stav 1. Ustava RS.
4. U naslovu clana 8. ovog nacrta uptrebljavaju se tautoloske reci: "usluge javnog servisa", ukoliko se strana rec "servis" shvata kao "usluga". Ako se rec "servis" shvata kao "sluzba", onda bi reci iz naslova trebalo izmeniti tako da glase: "usluge javne sluzbe". U skladu sa izmenom reci iz naslova ovog clana trebalo bi izmeniti i reci iz teksta ovog clana: "ustanove javnih medijskih servisa" i "javnih medijskih servisa".
Napomena - Nikad mi nece biti jasno zasto je neko imao zelju, potrebu i mogucnost da u Zakon o radiodifuziji uvede izraz "javni radiodifuzni servis" umesto "javna radiodifuzna usluga" i/ili "javna radiodifuzna sluzba".
5. Ako je interes ono sto koristi pojedincu ili grupi, ako je javni interes isto sto i opsti ili kolektivni interes zajednice, tj. ono sto je dobro za drustvo kao celinu, i ako se jemci sloboda da se govorom, pisanjem ili na drugi nacin traze ili primaju informacije (clan 46. stav 1. Ustava RS), zasto onda "Ostvarivanje prava javnosti da bude informisana predstavlja javni interes u oblasti javnog informisanja"? (clan 12. stav 1. ovog nacrta). Cini mi se da unapredjenje kvaliteta javnog informisanja, ukljucujuci ustanovljavanje digitalne terestricke televizijske radio-difuzne mreze i sirokopojasnog interneta, predstavlja prvenstveni javni interes u danasnje vreme.
6. Clan 27. ovog nacrta trebalo bi izmeniti tako da glasi: Mediji su novine, audio programi, audio-vizuelni programi i druga sredstva javnog informisanja ... Mediji nisu sredstva pruzanja ostalih medijskih usluga, niti su mediji novinske agencije. Mediji su uopste (pre)nosioci javnih ili masovnih informacija (mas-mediji).
***
Ukoliko nemate bolju definiciju, predlazem da u clan 1. ovog nacrta "javno informisanje" definisate kao stampano, audio, audio-vizuelno i drugo informisanje namenjeno siroj javnosti, u skladu sa definicijom slicnog izraza (pojma) "masovna informacija" iz Federalnog zakona Ruske Federacije О средствах массовой информации (verzija na engleskom jeziku: http://www.policy.hu/myagmar/Russian_Mass_Media_Law_I.PDF).
Napomena - U engleskom jeziku "komunikacija" je cesto sinonim za "informaciju"!?