Вести
07. 03. 2013.
Седма сила више није „шугава“
Иницијативу да поред певача, глумаца, режисера, књижевника, историчара и сликара националну пензију добијају и заслужни новинари, покренуло је Удружење новинара Србије (УНС) 2007, али она још није реализована, јер међу медијским посленицима не постоји консензус о томе да ли новинари треба да се нађу у овој категорији.
Док УНС страсно заговара ову идеју, представници Независног удружења новинара Србије (НУНС) били су против, јер према образложењу из 2007. „не постоје јасни критеријуми ко би и због чега добио ово национално признање“.
Ставови НУНС-а и данас су исти, уз додатак да би ова врста бенефиције коју додељу држава деградирала професију.
- Институт националних пензија изгубио је последњих година сваки кредибилитет, пре свега, јер је уместо успостављања и поштовања јасних критеријума наметнута кафанска расправа о томе ко заслужује ово признање. Ове године рецимо као што је рекао Миодраг Радовановић Мргуд, председник Комисије, главна дилема је била да ли су „дрндалајке“ више допринеле националној култури него рецимо „Драгстор озбиљне музике“ - сматра председник НУНС Вукашин Обрадовић.
Објашњавајући свој став, наш саговорник додаје да у у таквој клими не би било добро предлагати нека значајна новинарска имена за националне пензије.
- Не због тога што их нема или што је њихов допринос националној култури мањи од неких изабраних кандидата, већ ради ризика да се уместо почасти нађу у истом кошу са певаљкама са Ибарске магистрале и политички протежираним појединцима.
Ту врсту понижења су већ доживела нека значајна имена српске културе и НУНС није спреман да се на овај начин игра са угледом новинарских великана - наглашава Обрадовић.
Избор кандидата за националну пензију сваке године подиже буру у јавности.
Многа имена су за познаваоце прилика спорна, док јавност полемише о добитницима признања и њиховим заслугама.
Влада Србије недавно је усвојила списак 50 добитника националне пензије за врхунски допринос националној култури, односно култури националних мањина.
Међу добитницима су књижевник Милован Витезовић, глумци Милан Гутовић, Предраг Ејдус, Мики Манојловић, Горан Султановић и Оливера Катарина, режисер Слободан Шијан, трубач Фејат Сејдић, певачи Предраг Живковић Тозовац и Мики Јевремовић, као и водитељ Миња Субота. Међу осталим добитницима овог признања су историчари уметности, диригенти, књижевници, конзерватори, сликари, вајари, драмски писци, књижевни преводиоци.
Према мишљењу УНС, међу овим људима несумњиво недостају новинари. Једини из бранше који је икада добио националну пензију јесте недавно преминули водитељ и новинар Мића Орловић, али не треба заборавити да се током своје каријере бавио и глумачким занатом.
Генерални секретар УНС Нино Брајовић, који је као председник Удружења новинара Србије 2007. покренуо иницијативу да и новинари добијају националне пензије, каже за Данас да је већина колега подржала ту идеју, али да се НУНС успротивио из „идеолошко-политичких“ разлога.
- Државно признање за допринос националној култури треба да обухвати и информисање, јер су то повезане и блиске категорије, а међу медијским посленицима и те како има оних који су задужили народ и треба да буду у конкуренцији за националну пензију. Нажалост, та идеја тада није заживела, али смо је поново покренули крајем прошле године и надамо се да ће се новинарска удружења овога пута усагласити по том питању, с обзиром на формирање Медијске коалиције и сета закона које заједнички припремамо - указује Брајовић.
То би, додаје, донекле и поправило углед који новинари уживају.
- Из ауторитарне стварности улетели смо у таблоидно иностранство. То су последице транзиције, које деградирају професију. Ипак, то не значи да у Србији нема добрих новинара који су допринели развоју друштва и често ризиковали животе обављајући свој посао - истиче Брајовић, додајући да је за њега новинарство више од професије, односно „мисија у борби против зла и неправде“.
Новинарка Оља Бећковић сматра да су нејасни критеријуми по којима се уопште додељују националне пензије и да их она види као „социјалне пензије“.
- Чак и када се додељују по политичком кључу, а има и тога, увек је реч о појединцима који немају довољно новца, па им национална пензија дође као нека социјална помоћ. По том критеријуму више од 90 одсто новинара у Србији би требало да добију ово признање, јер живе на ивици егзистенције - каже Бећковићева за Данас.
Директор РТС Александар Тијанић није желео да одговори на питање да ли сматра да би новинари требало да добијају националне пензије.
- Нисам саговорник на ту тему. Здраво - кратко је рекао Тијанић.
С друге стране, новинар Вања Булић сматра да би то питање требало озбиљно размотрити и успоставити критеријуме за доделу ових признања.
- Постоје новинари који су временом постали књижевници и отишли у културну делатност. Треба раздвојити занат од уметности. Међутим, у конкуренцију би поред њих требало да уђу и колеге које су се бавиле искључиво новинарством, а задужили су овај народ - наводи Булић.
Да би добро било да новинари добијају национална признања, сматра и Миломир Марић, који сумња да ће било ко од новинара у Србији доживети и редовну пензију, с обзиром на то колико се стресним послом баве.
Колумниста Времена Теофил Панчић објашњава да је једна ствар говорити о концепту националних пензија и томе колико је он добар, али ако се националне пензије додељују многим заслужним грађанима из разних области, зашто не би и новинарима.
- Што би рекли Црногорци, нијесмо ни ми шугави. За прву новинарску националну пензију предложио бих Љубомира Живкова, уз услов да претходно достави доказе о уредно плаћеној ТВ претплати - каже Теофил.
У УНС са друге стране кажу да би као кандидате за националну пензију - уколико за то добију шансу - предложили Захарија Трнавчевића, Миодрага Илића, Петра Савковића и сниматеља Чедомира Филиповића.
Различите бенефиције у Европи
Председник Европске асоцијације новинара Паоло Магањоти каже за Данас да су новинари у Европи генерално у лошој финансијској ситуацији, али да се бенефиције, уколико их имају, разликују од државе до државе.
- Националне пензије или било какав додатак након завршетка радног стажа новинари не добијају нигде. Али покренули сте добру идеју. Наш посао је тежак, стресан и одговоран. У неким земљама, попут Италије, постоји национални колективни уговор између Удружења новинара и Удружења издавача, који новинарима омогућава да буду део посебног здравственог система у току радног односа, али и након пензионисања - каже Магањоти.
Заменик председника Европске асоцијације новинара Ротгер Киндерман наглашава да би новинари требало да оснивају и јачају синдикалне организације и да само удружени могу да се изборе за бољи статус и положај.
- У неким земљама веома је опасно бавити се новинарством. Колеге које прате ратна дешавања посебно су угрожене. У Немачкој, на пример, они који извештавају са ратних подручја имају посебно осигурање, а пре одласка пролазе обуку за коју их припрема војска Немачке - објашњава нам Киндерман.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.