Вести
06. 12. 2023.
КРИК ослобођен по Карићевој тужби: Реч је о истраживачком новинарству и теми од јавног интереса
Новинари КРИК-а обавили су новинарски посао са дужном пажњом и нису нанели штету познатом српском бизнисмену Богољубу Карићу како је он тврдио у тужби коју је поднео против њих, одлучио је судија Вишег суда у Београду Небојша Ђуричић. Карић је тврдио да наводи текста „Везе Лукашенка и Карића: Поклоњени милиони и неуспешни пројекти у Белорусији“ нису тачни, али је судија Ђуричић истакао да су у тексту представљене „истините чињенице које нису оспорене током поступка”, као и да новинари у тексту нису изнели неадекватне тврдње.
„Треба имати у виду да је овде реч о истраживачком новинарству”, наводи судија Ђуричић у пресуди и додаје да је реч о теми која је од интереса за јавност.
„Суд је имао у виду да се ради о лицу (Богољубу Карићу) које је активни учесник у политичком и јавном животу већ дуги низ година, да се бави привредним активностима у Србији и иностранству, као и цела његова породица, те да је између осталог… основао прву приватну телевизију, универзитет, компанију мобилне телефоније”, наводи судија и истиче да Карић због овога „мора имати већи степен толеранције према информацијама и критикама које се на њега односе.”
Судија Ђуричић истакао је и да су уредници КРИК-а Бојана Јовановић и Стеван Дојчиновић уверљиво сведочили на суду.
„Дојчиновић на уверљив начин описује да су пре објављивања информација у вези са тужиоцем (Карићем) и пословањем у Белорусији са дужном новинарском пажњом проверили истинитост, тачност и веродстојност ових информација.”
Карић је, са друге стране, у деловима свог исказа био неубедљив, док је на одређена питања избегао да да јасне одговоре. Он је тврдио да је нетачно оно што су новинари КРИК-а објавили у тексту – да је породица Карић блиска са председником Белорусије Александром Лукашенком, као и да су њихове компаније добиле државно земљиште вредно око 800 милиона евра, уживају пореске олакшице и добијају велике државне грађевинске пројекте.
„Све наведене околности представљају истините чињенице које нису оспорене током поступка, а које су, по оцени суда, давале довољно основа за формирање уверења и вредносног суда да је тужилац и његова породица Карић ‘у блиским односима са председником Лукашенком’”, истакао је судија у пресуди.
Ђуричић се у пресуди позвао на више домаћих и међународних закона и конвенција приликом објашњавања права и обавеза новинара. Тако, навео је да према Европској конвенцији о заштити људских и мањинских права, слобода изражавања не подразумева да су информације које се износе увек позитивне и неувредљиве, већ да вређају, шокирају и узнемиравају, јер без таквих информације и идеја не може постојати демократско друштво.
Он је истакао и да домаћи закони прописују да новинари немају обавезу да утврде да су информације које објављују апсолутно истините, већ да је довољно да их примерено провере у складу са могућностима и околностима.
Такође, наводи судија, међународни прописи дају новинарима и слободу на одређени степен претеривања, односно да користе хиберболу, сатиру и шаролико фигуративно изражавање.
Оно што је основ за сва ова права новинара јесте да су информације које објављују од интереса за јавност да их сазна, што је у овом случају неоспорно постојало, утврдио је судија Ђуричић.
Пресуда којом је одбачена Карићева тужба против КРИК-а је првостепена и Карић има право да се на њу жали, а уколико то и учини, о жалби ће одлучивати Апелациони суд у Београду.
Карић је тужбу поднео у новембру 2021. тврдећи да су неистинити наводи из КРИК-овог текста и да је због њега трпео душевне болове. Истакао је тада и да су због овог текста, који је осим на сајту КРИК-а објављен и на сајту међународне новинарске мреже ОЦЦРП, његов син и компаније повезане са њиховом породицом стављене под санкције Европске уније и Сједињених Америчких Држава. Тужбом је тражио 600.000 динара, али и да текст буде уклоњен са сајта.
Ово је једна од 12 тужби које су у последње две године поднете против КРИК-а. Новинари КРИК-а, али и представници домаћих и међународних новинарских удружења, сматрају да су СЛАПП тужбе, односно тужбе које су поднете са циљем да новинаре изнуре, застраше и спрече у даљем извештавању јавности о корупцији и криминалу. Више о томе прочитајте овде.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.