Вести
05. 12. 2023.
СИНОС: Мала плата, несигуран посао, неплаћен прековремени рад, топли оброк, превоз… а новинари ћуте
Социоекономски положај новинара је веома лош, а посебно је то случај када је Југ Србије у питању. Они су заинтересовани да се синдикално организују, али ипак то не чине. Они раде за малу плату, посао им је несигуран, немају уговоре на неодређено. Ипак и даље ћуте. Синдикат новинара Србије презентовао је данас у Нишу резултате истраживања о социоекономском положају новинара, а према речима председнице синдиката Драгане Чабаркапе позитивно је то да су они заинтересовани синдикално да се организују.
“После приватизације медија урушено је новинарство у Србји. Нишу је потребан јак регионални јавни медијски сервис, као што је РТ Војводина. За новинаре је важно да имају пристојне услове рада, онда могу и да бране јавни интерес. Новинари који не могу да одбране лични интегритет, лично достојанство, који не примају плате, којима није уплаћено здравствено, који немају оверене књижице, они не могу да бране јавни интерес и то је јасно”, казала је Чабаркапа.
Неопходан грански колективни уговор и јавни сервис
Казала је да се поред велике опструкције Синдикат изборио да у Закон о јавном информисању и медијима уђе део који се односи на радна права.
“Не знам колико ће то да буде поштовано, али новинаре када оду на годишњи одмор, када оду кући послодавац не може да позове и да каже дођи. Мора да има човека који је приправан и који ће за то бити плаћен. Само када су ванредне околности може да позове новинара. Изборићемо се и за потписивање гранског колективног уговора, то нам је главни циљ”, нагласила је она.
Колективни уговор је према речима Чабаркапе кровна заштита свих новинара. Додаје да се против тога буне медијска удружења која окупљају послодавце, јер су свесни да ће многи медији да буду угашени јер неће моћи да обезбеде плате и услове рада.
“Сви који не могу да обезбеде услове рада и плате за медијске раднике треба да буду угашени, па нека иду они да раде за надницу, а не да држе нас као таоце. Ми ћемо се за то изборити, ја сам сигурна, али нам је јако важно да покушамо да разбијемо страх код људи, који је огроман. Ја разумем да медијски радник нема алтернативу, да послодавац када чује с од синдиката даје отказ, колеге немају где да оду и ћуте”, истакла је Чабаркапа.
Она је поновила да је Синдикат за ову идеју добио и подршку премијерке да се у наредном периоду нађе начин да се реши социоекономски положај новинара, јер из економске сигурности произилази и професионална сигурност.
Истраживањa Синдиката нису меродавна, просек плате “повукао” Београд
Професорка на Департману за комуникологију и новинарство Филозофског факултета у Нишу проф. др Татјана Вулић оценила је да резултати истраживања не важе за све и да су их повукли велики медији, пре свега, из Београда.
“Нелогична ми је висина зарада, у великом проценту се показује да је она преко 70.000 динара, а ја лично мислим да су зараде ниже. Нелогично ми је и да је већина оних који су дипломирали на дрuшвено-хуманистичким наукама, а ту припада и новинарство, да постоји толика количина страха да би чак и одговорили на питање. Или не разумеју шта значи грански колективни уговор па чак и која имају права и обавезе”, истакла је проф. Вулић.
Она сматра да ако новинар извештава са протеста просветних радника и даје себе максимално када се они боре за своја синдикална права, или са протеста радника металаца, мора да зна и која су његова права.
“Мислим да довољно не разумеју шта значи сагоревање на послу, да је неопходно да се направи и једно велико истраживање које би подразумевало и степен превазилажења стреса. Ови резултати показују да је већина запослених између 20 и 40 година, а ја мислим да имамо и доста старије. Страх од губитка после јесте један од највећих страхова, али да ли можеш да избубиш себе”, питала је проф. Вулић.
Закључили су да не може у истој професији да буде једна плата за Београд друга за Ниш, Врање, Лесковац. Све то треба више да се уреди, сматра проф. Вулић. Казала је да само чланством у синдикату могу да се уреде права новинара, а онда ће новинар дати и боље резултате на послу. Уколико новинар нема осећај сигурности да зна која су његова права, на који начин да их заштити и коме да се обрати, онда је аутоматски незадовољан, уплашен и фрустриран на самом послу. Онда се поставља питање како ће он да реагује у кризној ситуацији, ако већ у себи има акумулиран стрес.
Резултати истраживања изненађујући, углавном одговарали новинари из великих медијских кућа у којима већ постоје синдикати
У истраживању је учествовало 100 медијских радника и највећи број испитаника су новинари. Највећи број испитаника прима месечну зараду између 60 и 70.000 динара, више од 80.000 динара има 20 посто испитаника, а само 22 посто је испод 50.000. Ови подаци говоре да су углавном одговарали медијски радници из Београда.
Највећи број запослених недељно ради 40 сати. Више од половине испитаника каже да им није плаћен прековремени рад. Годишњи одбор дужи од 20 дана има нешто више од 50 посто испитаника. Послодавац после радног времена позива 40 посто испитаника. Обавезу да раде викендом има 47 посто испитаника. Регрес и топли оброк добија 40 посто испитаника.
Око 40 посто испитаника је одговорило да у њиховим медијима постоји синдикат, што само говори да је највећи број одговора стигао из Београда, пошто у Нишу нема синдикалног организовања ни у једном медију.
Сагоревање је доживела половина запослених, а да посао негативно утиче на њихово ментално здравље сматра 40 посто испитаника.
На питање како објашњавају да у приватним медијима не постоје синдикати већина мисли да је у питању страх, а онда и веровање да синдикати не могу да промене стање.
Ипак, закључак медијских радника је да је запосленима потребан синдикат који би радио на заштити њихових права.
Коментари (1)
Остави коментар05.12.
2023.
Синдикат кога су појели скакавци
„Мала плата, несигуран посао, неплаћен прековремени рад, топли оброк, превоз…“ Све су то били проблеми већине новинара и осамдесетих година прошлог века, посебно оних са хонорарним статусом. Први Синдикат новинара Србије после Другог светског рата званично је формиран и регистрован 1990. године, припреме су почеле 1987. Извештаје о том великом догађају за српско новинарствои објавили су тада готово сви домаћи медији. Слободан Милошевић је после тога склопио договор са Џорџом Сорошем и преко својих најоданијих људи формирао НУНС и „независне" новинарске синдикате. Истовремено, све је учинио, на захтев Сороша, да угуши први послератни Синдикат новинара Србије (био сам један од оснивача) који је формиран уз подршку УНС-а и тадашње председнице Љиљане Зоркић.
Одговори