Вести

04. 12. 2023.

Аутор: Тамара Станков Извор: Медија и реформ центар Ниш

Пара има за медије, али не и за новинаре: Медијски радници у Нишу једва стижу и до просечне плате

Плате ниже и од минималца, рад без уговора, без повишица и без плаћања прековременог и рада викендом – новинари и новинарке у Нишу сусрећу се са егзистенцијалним проблемима, показује истраживање Медиа и реформ центра Ниш. У истраживању је учествовало скоро 60 медијских радника, а више од 70% њих сматра да би новинари требало да буду много боље плаћени.

Када се говори о притисцима којима су новинари изложени, акценат се најчешће ставља на оне које долазе споља – из власти, од политичара. Често занемарен, али никако мање битан аспект је онај који долази изнутра – од власника медија, који новинаре плаћају, како они сами кажу “бедно” и “понижавајуће”. Реченице “наћи ћу новинаре и у подземном” и “увек можеш да радиш и у фабрици” већ су међу нишким новинарским еснафом постале анегдоте, пише Медија и реформ центар из Ниша.

“Најдеградиранија професија и најмање плаћена”, “Мале плате, много одговорности”, “Ниже од сваке ниске плате, понижење веће од сваког који неновинари могу и да замисле” – ово су само неки од коментара нишких медијских радника и радница о условима рада и новинарству.

Може ли се један од најодговорнијих послова када је у питању јавни интерес добро радити, уколико су они који тај јавни интерес бране на ивици сиромаштва? Више од 70% испитаника сложило се да је изузетно тешко бавити се новинарством без економске сигурности. Са овим се сагласио и председник Независног удружења новинара Србије Жељко Бодрожић.

Имате послова где заиста морате да будете финансијски независни да би истрпели притиске. Да би успели да преживите, а останете своји. То је разлог што многи у нашој брашни у неком тренутку клецну. Јер једноставно бити храбар, одлучан, поштен, ревносан, све то би требало да значи да имате неку сигурност што се тиче вашег преживљавања, основних животних потреба. А када то немате, још нарочито ако имате породицу уз себе, онда сте не лака мета, али много лакша за уцењивање, поткупљивање… – наводи Бодрожић.

Кроз новинарску професију се осликава и економско стање земље, а новинари су увек, како каже, спадали у неки просек. Наша анкета, додаје, показује да је тај просек очајан и недовољан да се преживи месец дана.

Посебно што већина људи која ради у новинарству, ради то на неадекватан начин. Ем се брукају, ем се брукају за мале паре. Већина је у некој врсти заробљеног новинарства. Значи пристали су на цензуру, аутоцензуру, а пристали су и на мале плате.

Пара има, али не за њих

Новца за новинаре можда нема, али за медије и те како има. Само је из буџета Града Ниша у последње 3 године издвојено 239 милиона динара. И то је само део новца који одлази медијима у Нишу. Новац стиже и државног буџета, других градова и општина, бројних домаћих и иностраних организација, као и из комерцијалних делатности самих медија. Ту је и новац из изборних кампања, које имамо готово сваке године. Ипак, тек мали део овог колача одлази управо онима који садржај тих медија и стварају.

Да је то симптоматично и изгледа невероватно да се много новца улива у осниваче медија, фирме које медије објављују, а да они који највише раде заправо зарађују најмање, сматра Бодрожић.

Велики део новца се очигледно пере преко нас (новинара). А друга ствар, новац који иде иде из државних, локалних, покрајнинских буџета, очигледно у највећој мери служи за неко прање пара или највише пара узимају газде. И то је проблем. Када погледате, саберете, солидне цифре се деле на јавним конкурисима и сигурно би се, да је овде нормална ситуација, то одразило и на квалитет новинарства, онога што се објављује и на социо-материјални положај новинара.

Како наше истраживање показује 43% медијских радника у Нишу ради за плату мању од 50.000 динара, што је за око 300 евра мање од републичког просека. Скоро половина од тог броја ради за плату мању од минималца. Нешто веће плате пријављују они који раде у дописништвима националних и београдских медија. Највећи број испитаних, скоро трећина, каже да им је плата између 50.000 и 70.000 динара.

Новинарка Медиа и реформ центра Ниш Весна Милић Радосављевић каже да не само да је већина њених колегиница и колега на социо-економском дну, већ нису ни спремни да се боре за своја радничка и људска права.

Заокупљени егзистенцијалном битком, већина није имала снаге ни воље за борбу против притисака, па су без отпора склизнули у аутоцензуру. Не можемо да очекујемо од сиромашних новинара да раде у интересу јавности. Што је најтужније, поред власника медија у Нишу и владајућих структура, овога су свесни и донатори и европске организације – каже Милић Радосављевић.

Ни бројна поскупљења у последњих годину дана – од основних намирница, до поскупљења горива и струје, нису била довољан разлог за повишицу код нешто више од половине испитаника. Повишице су углавном добијали они са већ већим платама од 50.000, показује наше истраживање.

Када су у питању уговори, 63% испитаних  има уговор на неодређено време. Међутим, без уговора ради 17% испитаних.

Да им “уговор ништа и не значи јер послодавац у сваком тренутку може да га прекине” сматра чак 24 радника/ца у медијима. Ипак, тек мање од половине би покренуло поступак пред судом уколико њихова радна права буду прекршена.

Докле год сви буду слезали раменима, нећемо се извући из лимба слабих медија који не постављају питања и не покрећу важне теме. Зато ће Ниш остати град у коме се свашта крије “испод жита”, све науштрб (па чак и живота) стандарда грађанки и грађана – наводи новинарка Медиа и реформ центра Ниш.

Више од половине нишких новинара и новинарки се осећа деградирано у односу на колегинице и колеге који исти посао раде у Београду и Новом Саду, а готово исти број се осећа деградирано на свом радном месту, показују резултати. Њих 13-оро сматра да би, уколико би разговарали са послодавцем о бољим условима, добили одговор “уколико ти се не свиђа – иди”.

Многи су заиста и отишли.

Или промена професије, или други град

Овакви услови рада су, између осталог, навели више од половине медијских радника/ца да размишљају о промени професије, показује наше истраживање. Неки од њих само размишљају о томе, док већи део активно ради на тражењу новог посла. Многе њихове колеге су то већ одавно и урадиле.

Због немогућности даљег напретка, лоше медијске ситуације у Нишу, као и лоших услова рада бројни искусни новинари су одлучили да своје каријере наставе у другим градовима, најчешће у Београду. Они који су ипак решили да остану у Нишу, али да од своје плате могу и да живе, одлучили су се за преквалификацију и друге професионалне прилике.

Једна од њих је и дугогодишња новинарка Сања Јаначковић, која већ 7 година ради у ИТ сектору. Од новинарства којим се професионално бавила целу деценију није одустала, али јој је оно сада само додатни посао. Одлука јој, каже, није била тешка, већ се наметнула као логична чим је уочила да има вештине које су за нетехничке позиције у ИТ сектору веома тражене.

– Имала сам мотивацију док сам могла да професионално напредујем, а изгубила је када сам у том смислу у тадашњим околностима достигла максимум и осетила стагнацију. У ИТ сектору максимум се не може достићи јер је напредак могућ увек, тако да је дигитални маркетинг сада моја професија, док је новинарство остало мој хоби, никада га нећу потпуно запоставити – наводи Сања Јаначковић.

Плата професионалног новинара на врхунцу каријере је приближна или једнака просечној јуниорској плати у ИТ сектору, а после ње у већини компанија тек следи напредовање, каже она. У новинарству је ситуација потпуно другачија – и у Нишу, а и у другим градовима.

Када професионални новинари дођу у позицију да имају довољно искуства, знања и способности, углавном немају плату која одговара таквом достигнућу у каријери. Нажалост, тако је то у новинарству – ова професија, без обзира на огромну важност и значајну улогу у друштву, у Србији није довољно цењена – каже Сања Јаначковић

Резултати истраживања МРЦН-а је, каже, не изненађују.

Медије воде бизнисмени којима је циљ профит, па не чуди чињеница да 43% ваших испитаника има плату нижу од 50.000 динара, а да петина њих прима плате ниже од минималца. Забрињавајуће је што смо доведени у такву ситуацију да новинари пристају и на такве услове и што толеришу, не претерујем када кажем, и увредљиво ниске плате – наводи она.

Без професионалних, искусних новинара и новинарки, нема ни професионалних медија. Без њих су на највећем губитку јавни интерес и грађани.

Ниш је расадник професионалних новинара и новинарки, који цветају у неким другим градовима или професијама, јер им медији у Нишу нису дали шансу да раде у нашу корист. Сања Јаначковић, Урош Димитријевић, Марија Вучић, Стефан Марковић, Предраг Благојевић, Александар Станков су само неки од новинара и новинарки који је Ниш “изгубио” последњих 6-7 година – каже Весна Милић Радосављевић.

Шта значи “добра плата”?

А како сачувати, па и вратити новинаре у медије? Више од 70% наших испитаника сматра да је потребно да новинари имају много веће плате. На питање колико би новинари требало да буду плаћени најчешће су се нашли одговори између 70.000 и 100.000 динара. Ово практично значи да би новинари били задовољни платом која је близу просечне.

“Скувана смо жаба”, већина људи је “скувана” и сада када дође неко и понуди вам 500 евра ви кажете “WОW, супер, хоћу да радим за 500 евра”, иако је 1000 евра данас минималац да можете да преживите. Али пре тога су вас научили да живите са 200, па вама 500 евра изгледа ко планина – закључује председник НУНС-а.

Иначе, од 57 медијских радника који су попунили анкету 80% њих има факултетску диплому основних или мастер студија и више од половине се овим послом бави дуже од 15 година.

Међу испитаницима је било више жена – њих 40. Највише је одговора било од од новинара, водитеља и уредника (укупно више од 90%) запослених у онлајн порталима и телевизији (по 23), а потом са радија (6) и штампаних медија (4), док је 1 одговор стигао од запосленог у новинској агенцији.

Највећи број испитаника (40) ради за локални медиј из Ниша, а одговорило је и 10 дописника националног медија, 1 дописник регионалног медија са седиштем ван Ниша и 4 фриленсера. Највећи број је професионалност свог медија оценио је оценана 3 и 4. Трећина испитаника своју професију не би мењала чак и ако би то значило боље услове рада и већу плату.