Вести
28. 01. 2013.
Медијска стратегија из Брисела
У недељи у којој Драган Џајић (ни)је ошамарио Небојшу Човића, него су то (засад) учинили само медији, и то при наглашеном одсуству Александра Вучића, који ће се покајати што се блиндира колико би већ морао да се каје што је по Маракани пребројавао звезде, у недељи у којој су Немци, који воле Французе, и Французи, који не воле Немце, прославили годишњицу оног дана кад су одлучили да не морају да се туку чак и ако се не воле.
У недељи у којој Јоргованка Табаковић није објаснила коме је тачно приговорила на „површности, незнању, расипању и злоупотребама свих врста“ и је ли то владу, или кога другог, позвала да прво среди сопствено двориште, па да дели савете другима. И управо у тој недељи ретко ко је приметио да је право из Брисела стигао невероватан закључак да су слобода и плурализам медија у опасности, али овога пута не, како смо већ навикли, на Балкану, него равно у срцу Европе.
То ме је подсетило на једног турског званичника, тако важног да су му поверене припреме измена турског устава, који је љутит поручио Европској унији да ће Турска убудуће правити извештаје о напретку тржишних и других слобода у ЕУ истовремено кад се и ЕУ буде очитовала о нивоу напретка у тим истим слободама код оних који, као Турска, стрпљиво чекају пред њеним вратима.
И раније сам мислила да човек има право.
„Слобода медија у државама чланицама Европске уније угрожена је политичким утицајима, претераним комерцијалним притисцима, промењеним медијским простором са новим пословним моделима, а нарочито је велики проблем непрекидни пад квалитета извештавања, који потиче из чињенице да Интернетом информације може да шири свако“, закључак је радне групе, коју је оформила Европска комисија, а на чијем је челу бивша летонска председница Варја Вике-Фрајберга.
Могу ли медији без државе:
Ми смо се овде, на Балкану, деценијама борили да државу истерамо из медија, а сад нам се из Брисела, где о демократији брину
недемократски изабране бирократе, признаје нешто чега смо пре тога већ свесни постали и сами: није ни држава најгоре што се слободи медија може десити. Радна група Европске комисије предлаже да би нико други до држава требало да врши бољи надзор слободе медија и, што је још важније, да неке медије финансијски помаже како би се готово укинути медијски плурализам ослонио на ноге.
Какав би то надзор требало да буде и какви би требало да буду модалитети тог финансирања радна група не наводи. Углавном, оно о чему нас сваки час, са арогантним ауторитетом, саветује недодирљива Европа, измакло је из руку и њој самој. Па сад коначно знамо да нас Интенет затрпава информацијама, што не значи да нас и информише. И друго, да се улога државе у медијима мора редефинисати. Хоћу да подсетим да су се и код нас медији, најгласнији заговорници либералног медијског тржишта, полутајно дали финансирати од државе, а у корист парцијалних политичких интереса и противно принципима лојалне конкуренције.
Да су готово незапажено прошли истраживачки напори новинара, који су, додуше само на релативно безбеднијем локалном нивоу, регистровали све чешће уговоре предузећа-оглашивача са медијима о пружању медијских услуга (!?).
Да, дакле, питање улоге државе у медијима није ни код нас решено њеним избацивањем на врата, а повратком кроз димњак.
Нити препуштањем медија уредничкој палици оглашивача.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.