Вести
25. 09. 2023.
За успешно суочавање са неистинама потребни су нам професионални новинари, а не аматери
То да борба против дезинформација не значи само праксу новинара да пишу чланке о овом проблему, чије читање утиче на ментално благостање готово свакога, показује и један интересантан пример, али у супротном смеру, који је недавно стигао из Уједињеног Краљевства.
Наиме, новинарка светског медијског сервиса "ББЦ", чија је главна тема и област рада борба против лажних вести, дезинформација и пропаганде, суочава се са тврдњама да је лагала о свом радном искуству у својој биографији.
Наиме, Маријана Спринг (Marianna Spring), двадесетседмогодишња жена која је постала позната новинарка захваљујући својим извештавањима о начину на који се друштвени медији користе за ширење лажних информација, сада се суочава са озбиљним оптужбама да је пружила нетачне информације и лагала да је радила са познатим дописником британског ББЦ сервиса „Си“ како би себи обезбедила нови посао.
Светски медији су известили да је пре око пет година госпођа Спринг покушавала да добије посао као слободни новинар у Москви за амерички портал Цода Сторy. Чланак у „The New European“ је навео да када се госпођа Спринг пријавила уредници овог портала, Наталији Антелави (Natalia Antelava), 2018. године, изјавила је да је радила заједно са дописницом ББЦ-а, Саром Рејнсфорд (Sarah Rainsford), на темама које се односе на извештавање о „перцепцији Русије“ током Светског првенства у фудбалу 2018. године.
Двадесетседмогодишња новинарка ББЦ-ја, Маријана Спринг, која је постала позната по својим извештајима о дезинформацијама, сада се суочава са оптужбама да је лагала приликом покушаја да добије посао код друге медијске агенције.
Њена биографија се наводно могла похвалити тиме да је у јуну 2018. године извештавала о потребама за уређивачким садржајем који покрива међународне вести током Светског првенства, посебно о перцепцији Русије, заједно са познатом дописницом ББЦ-а, поменутом Саром Рејнсфорд. Међутим, након што је уредник Coda Story-а, Наталија Антелава, проверила ове наведене податке, утврђено је да ова ББЦ новинарка која је тражила посао нити је радила са својом ,,познатом“ колегиницом из ББЦ-ја, нити су се њих две лично познавале.
Овај случај је одмах привукао пажњу јавности као интересантан због чињенице да су новинари који се супротстављају лажима и дезинформацијама сами намерно ширили дезинформације.
Редакцијама су потребни професионални проверавачи чињеница (такозвани фект-чекери)
Проблем на који нису имуни ни регион, а ни Северна Македонија, недавно је био фокус домаћих професионалних медијских кућа и удружења новинара.
У том контексту, Институт за медије и аналитику (ИМА) организовао је панел дискусију ,,Слобода медија против политичких притисака и пропаганде, дезинформација и говора мржње: Како даље?“, на којој је, између осталог, утврђено да македонским медијима недостају проверавачи чињеница (фект-чекери) у њиховим редакцијама.
Према присутнима на панелу, закључено је да треба да се усредсредимо на јаче представљање саморегулације медија, тежимо увођењу медијске писмености од ране доби код деце, али и направимо јасну разлику у земљи између професионалних и непрофесионалних медија.
Према мишљењу о овој теми новинара Атанаса Кировског, јавност ће сведочити још значајнијем развоју такозваних дипфејк снимака (лажних снимака насталих уз помоћ вештачке интелигенције) у јавном простору, узимајући у обзир брзи напредак вештачке интелигенције. Према њему, само је питање времена када ћемо се суочити са лажним садржајем у који нећемо моћи да верујемо својим сопственим очима у оно што видимо или оно што чујемо као уређен глас са сликом.
„Докле год се за неки дипфејк снимак не утврди да је управо то – лажан, емитоваћете их на телевизији, а са овим развојем, питање је шта ће медијске редакције радити у будућности, тј. да ли ће им бити потребни специјализовани тимови за форензичку проверу да ли је нешто дипфејк снимак или не.“ Технолошки изазови за нашу професију постаће веома озбиљни. За сада то није стигло до Македоније, али нисмо изоловани, врло брзо ће и код нас доћи“, каже Кировски.
Арта Тахири, уредница вести на телевизији Алсат-М, поделила је на дебати своје искуство из САД-а, где свака редакција, без обзира на величину, има одељење за проверу чињеница. И Доналд Трамп није могао да се појави у новинама или на телевизији ако његов говор није био верификован, истиче Тахири.
Председник Асоцијације новинара Македоније (ЗНМ), Младен Чадиковски, сматра да суочавање с дезинформацијама значи давање предности саморегулацији медија, рад са децом од најмлађег доба на томе како треба читати вести и за шта могу да очекују да буде веродостојно, као и јасна сепарација професионалаца од непрофесионалаца у медијском простору.
У подељеној јавности, како је рекао Чадиковски, имате истину једне структуре која свесно шири лажи, а имате и другу структуру која покушава да се наметне и буде ближа истини. Истовремено је подсетио да се неистине шире путем изјава парламентарних говорника, на конференцијама за штампу, као и од стране политичке елите, без обзира на то да ли су из власти или опозиције.
Професија „ловца на лажне вести“ представља финансијски изазов за медијске куће
Присуство толико лажних вести у информационом простору доводи до стварања нових послова, поред медијских кућа и државних органа, названих „ловци на лажне вести“, чија је сврха да уклањају информације које нису истините и могу проузроковати штету.
Те тако Дојче Веле (Deutche Welle) тврди да ће Холанђани убудуће ручно бројати гласове након избора, због страха од руског уплива. Постоји чак спекулација да је Олаф Шолц (Olaf Scholz) мета напада европских десничарских екстремиста путем ширења лажних вести. Аппле директор, Тим Кук, лично је позвао владе широм света да покрену јавну кампању за борбу против ,,зла лажних вести“, које, како је рекао, значе уништавање људских умова. Он је рекао да је пораст лажних вести узрокован „неморалним компанијама које су одлучиле да привуку онлајн читаоце по сваку цену.“
Епидемија лажних вести, приметио је, представља ,,велики проблем у већем делу света“ и захтева делотворну владу и рад компанија. Кук је позвао на покретање кампање и других сличних иницијатива како би, како је рекао, образовале јавност о претњи од измишљених прича на интернету. Додатни проблем, према писању светских новинских агенција, представља финансијска ситуација медија, који не могу приуштити да имају једног новинара у редакцијама који ће се бавити само једном темом, односно демистификацијом појма и феномена лажних вести.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.