Вести

25. 09. 2023.

Аутор: Данијел Апро Извор: Цензоловка

Заштита оригиналног садржаја од злоупотребе алата вештачке интелигенције ујединила светске издаваче

Осим издавача, који су представили Глобалне принципе за коришћење вештачке интелигенције (ВИ), у регулисање коришћења ВИ активно су се укључили и медији који убрзано доносе интерне редакцијске смернице.

У њима се, за сада, инсистира на надзору ВИ и „значају смисленог људског учешћа”. У Србији постоји тек упозорење РЕМ-а медијима да не емитују програмске садржаје који могу злоупотребити лаковерност гледалаца и слушалаца, као што је то недавно, коришћењем управо ВИ, урадио ТВ Пинк.

Група новинских и издавачких кућа – укупно њих 27 с различитих страна планете – ујединиле су се и објавиле прве свеобухватне Глобалне принципе за употребу вештачке интелигенције (ВИ).

Ове организације напомињу да представљају „хиљаде креативних професионалаца широм света” и да обухватају компаније које информишу и забављају, те објављују популарне часописе, књиге и академске чланке.

Главна идеја је, чини се, заштита интелектуалне својине и оригиналног садржаја од потенцијалне злоупотребе ВИ алата.

Инсистира се на томе да свемогући Колега ВИ – када генерише ударне вести из земље и света или „Топ 10” листе на гастрономским порталима – не присваја тек тако оно што су новинари, писци и академици од крви и меса претходних деценија сами стварали.

У међувремену, виртуелни саговорник који користи ВИ „научио” је да лажне вести склапа и шири – убедљивије од људи, показују најновија истраживања.

Половина Американаца очекује да ће управо такве дезинформације утицати на резултате председничких избора.

У Србији, ВИ се користи у манипулацијама на телевизији с националном фреквенцијом. Уз традиционално упадљиво одсуство реакције РЕМ-а.

Баланс између квалитетног садржаја и развоја ВИ

Шта заправо значе Глобални принципи за употребу вештачке интелигенције и зашто их њихови аутори називају „пионирским”?

Они напомињу да смернице – прве такве врсте на глобалном нивоу – пружају оквир за развој, примену и регулацију система и апликација ВИ. Све то да би се, како кажу, осигурали напредак и иновације које се заснивају на етичким начелима и принципима одговорности.

Циљ је да се направи баланс: континуирана способност издавача да производе и шире квалитетан (медијски) садржај, с једне стране, и одговоран развој поузданих система ВИ, с друге стране.

Фокус је на заштити интереса аутора, издавача, па на крају и публике. Принципи се баве кључним димензијама које се редом односе на: интелектуалну својину, транспарентност, одговорност, квалитет и интегритет, правичност, безбедност, дизајн и одрживи развој.

Експлицитно се наводи да је „недискриминаторно присвајање интелектуалне својине од стране система ВИ неетичко, штетно и представља повреду заштићених права”.

Принципи показују сагласност издавача широм света „да њихова интелектуална својина, која је производ значајних улагања у обезбеђивање квалитетног новинарског и креативног садржаја, треба да буду призната и поштована”, оценила је Даниел Кофи, председница и извршна директорка Неwс/Медиа Аллианце.

„Системи вештачке интелигенције су добри онолико колико је добар садржај који користе за обуку. Стога програмери генеративне ВИ технологије морају да препознају и надокнаде издавачима огромну вредност коју њихов садржај доприноси развоју ових система”, рекла је Кофи.

Осим медијских кућа и издавача, новим околностима покушавају да се прилагоде редакције и новинари.

Вештачка интелигенција свакодневно поставља нове медијске изазове, па се тако и Европска федерација новинара (ЕФЈ) придружила међународном комитету за израду повеље о регулацији употребе ВИ у медијима.

Ову иницијативу покренули су Репортери без граница, а први резултати очекују се, кажу, до краја године.

„Док се развијају алгоритми и други аутоматизовани процеси, новинарска етика, транспарентност и заштита ауторских права морају бити ојачани. Будуц́е смернице требало би да подрже новинаре и медијске куће у том циљу. Срећни смо што можемо да допринесемо овој важној дискусији”, изјавила је Ренате Шредер, директорка ЕФЈ.

Негативни утицај на демократске процесе

И док се воде дискусије о принципима, роботи су већ постали бољи – то јест гори? – од људи у ширењу дезинформација. Повећава се забринутост да би медијске манипулације уз помоћ ВИ могле негативно утицати на демократске процесе.

Истраживање објављено у часопису Сциенце Адванцес идентификовало је неке од главних претњи које напредни генератори текста, конкретно ЦхатГПТ-3 (трећа генерација виртуелног саговорника којег је развила компанија ОпенАИ), представљају у дигиталном свету, пре свега у контексту лажних вести на друштвеним медијима.

Истраживачи су идентификовали 11 области за које су сматрали да су плодно тло за лажи: климатске промене, пандемија, вакцине, 5Г технологија и слично.

Експеримент је показао да су испитаници лакше откривали дезинформације у „органски лажним” твитовима (нетачним објавама које су написали људи), него у „синтетички лажним” твитовима, оним које је „измислио” ЦхатГПТ-3.

Твитер је можда постао X, али принцип је исти. Истраживање Аксиос-Морнинг Цонсулт АИ које је обухватило 2.203 одрасле особе у САД открива да вец́ина Американаца очекује да ће човечанство у наредних 25 година „изгубити контролу над вештачком интелигенцијом”.

Половина Американаца очекује да ће дезинформације које шири ВИ утицати и на то ко ће победити на председничким изборима 2024. Трећина испитаника каже да ће, као последицу ВИ, имати мање поверења у резултате.

„Таква осећања могу подстац́и више сумње и више беса око прве председничке трке од напада на Капитол 6. јануара 2021. године”, пише амерички Аксиос.

Много је вероватније да присталице бившег председника Доналда Трампа кажу да ће ВИ смањити њихово поверење у изборне резултате, него што је то случај с потенцијалним гласачима актуелног председника Џоа Бајдена (47 према 27 одсто).

Американци с различитих страна идеолошког спектра осећају се више као песимисти (36 одсто) него као оптимисти (26 одсто) по питању будућности ВИ.

Трећина Американаца сматра да се ВИ једноставно не може ефикасно регулисати.

Забринутост због дезинформација вођених ВИ представља „политичко уједињавање преко страначких линија”, а недостатак поверења у лидере и институције „сугерише опасност за напоре на Капитол Хилу да регулише технологију која се брзо развија”, оценио је Илај Јокли, политички аналитичар Морнинг Цонсулта.

Злоупотреба на националној телевизији, РЕМ без реакције

Консензус о регулацији ВИ у САД, дакле – не постоји. А какво је стање на домаћем терену?

„Употреба ВИ у Србији није регулисана ни правно, а ни етички и морално, па је зона у којој су могуће различите злоупотребе”, оценио је недавно за Цензоловку Југослав Ћосић, аутор Инсајдер интервјуа.

Пре тога, Телевизија Пинк емитовала је емисију у којој су приказани лажни ВИ генерисани снимци. У њима се појављују опозициони политичари и фалсификованим гласовима говоре лоше сами о себи.

ТВ Инсајдер и Нова С по свему судећи имају основа да туже Пинк, јер су за снимке коришћени инсерти из њихових емисија. То је у складу са жељом израженом на почетку приче: да се оригинални садржај заштити од потенцијалне злоупотребе ВИ алата.

Председница Савета РЕМ-а Оливера Зекић рекла је да ће, уколико се било који пружалац медијских услуга буде оглушио о препоруку тог тела у вези с употребом ВИ, „свакако сносити санкције”.

Довођење у заблуду и одржавање у заблуди, ипак, представља превару, што је кривично дело.

То није зауставило Пинк, који је објавио нови ВИ генерисани прилог. Овог пута председник Александар Вучић поручио је Жељку Митровићу, власнику Пинка, да говори „само истину”.

РЕМ није реаговао.

За сада је све на препоруци овог тела, јер не постоји законски оквир који регулише ову област (у медијима, као ни на друштвеним мрежама). У Србији још увек не постоје ни правила којих новинари и уредници морају да се придржавају кад користе ВИ.

Светски медији, међутим, почели су да доносе интерне смернице у том правцу.

Они (барем декларативно) одбацују могућност да новинари буду замењени машинама и истичу важност људског фактора у доношењу одлука у случајевима када се користе ВИ алати.

Њихови водичи инсистирају на надзору и „значају смисленог људског учешћа”.

Гардијан тако наводи да употреба ВИ, осим што захтева људски надзор, мора донети „специфичну корист”, и то уз „изричиту дозволу уредника”. У Ројтерсу овај процес описују као „тежњу ка значајном људском укључивању”, те развоју и примени АИ „на начин који праведно третира људе”.

Шта стоји у Глобалним принципима за употребу вештачке интелигенције

Глобални принципи за употребу вештачке интелигенције предвиђају да би програмери, оператери и корисници ВИ система требало да:

Поштују интелектуалну својину и штите улагања организација у оригинални садржај.

Користите ефикасне моделе лиценцирања који би олакшали иновације кроз обуку поузданих и висококвалитетних ВИ система.

Обезбеде транспарентност и омогуће издавачима да заштите своја права тамо где је њихов садржај укључен у сетове података за обуку.

Јасно припишу садржај оригиналним издавачима.

Препознају непроцењиву улогу издавача у генерисању висококвалитетног садржаја за обуку.

Поштују законе и принципе конкуренције.

Промовишу поуздане изворе информација и осигурају се да је садржај генерисан ВИ тачан и потпун.

Не представљају лажно оригинална дела.

Поштују приватност корисника.

Ускладе се с хуманим вредностима и раде у складу с глобалним законима.