Вести
17. 12. 2012.
Убовићу “Златни Пјер”
Недељко Убовић, добитник награде "Златни Пјер" на 45. конкурсу за новинску карикатуру: Наше наслеђе је богато, а треба да нађемо начин како да продужимо и одржимо оно што смо створили.
Нисмо свесни колико смо богати. Свега имамо, а идемо за илузијом. То каже за "Новости" карикатуриста Недељко Убовић. То је и нацртао, а његов рад без речи који је крштен као "Вођа", награђен је "Златним Пјером" на јубиларном, 45. конкурсу за новинску карикатуру, који организује Компанија "Новости".
Саборци по перу одају му признање да је мајстор за једноставне форме. Оцена коју његовим карикатурама додељује критика: "Све сведено, и свима јасно", важи и за ову победничку.
- Она једноставно приказује наше стање - каже Убовић.
* Да ли је ефектнија карикатура без речи?
- Јесте.
* Зашто?
- Сва је у призору, препуштена слободном тумачењу...
* Кажу људи да их је ваша карикатура подсетила на оне из старе школе, из златних времена.
- Она је у традицији нашег здравог, народног хумора, који препознајемо код Ћопића, Кочића...
* Мислите ли и ви да се тај стари дух изгубио?
- Нажалост потискује се. Срећем колеге и пријатеље који то исто говоре. Драго ми је што ми ових дана од срца честитају на добијеној награди, баш за овакав рад.
* Многи зато причају да је некад било боље.
- Ма, хајде. Мислим да су неке моје колеге непотребно суморне и оцрњују ствари, а ми никад боље нисмо живели. У каквом су добу живели наши дедови, чукундедови? Где су они живели - по збеговима, у неким чатрњама, нису имали никакве лекарске ни друге заштите. Набодеш се на ексер и умреш од тетануса. А ми сад кукамо да немамо ништа. То је апсурдно. Милион јабука непрсканих трули испод снега. Треба само узети торбу и покупити их. Нови светски поредак има и добру страну - човек може да нађе начин да сазна о свему што се дешава око њега и то преточи у своју корист.
* Шта вам је циљ кад узмете оловку у руке?
- Борим се да будем добронамеран. Добра уметност у исходу даје добру вољу и подстрек, нема у њој зловоље и мржње. Код нас је у моди да сами себе понижавамо. У свему видим излаз у добро. То ми је и циљ, и тако радим. Никад не идем ђоном.
* Шта вас инспирише?
- Идеји претходи читав процес. Уочим неку чињеницу која ми није логична. Онда гледам како то да језиком карикатуре изразим, што једноставније и јасније.
* Апсурда у нашој свакодневици, чини се, има напретек?
- Људски живот и судбине саме по себи вуку апсурде. Ништа ми ни мање ни више немамо проблема него што су имале претходне генерације. Ево једног апсурда: ми сада хоћемо у Европу и то је добро, али нама су њиве и ливаде запарложене, необрађене, шуме исечене... Па неће нас Европа такве. Хоће чисте винограде и воћњаке. Кад нам све буде сређено, они ће нас сами звати, не морамо да подносимо молбу.
* Како видите садашњу српску карикатуру?
- Појављују се заиста талентовани аутори, а сметају ми они који глорификују власт, чији радови личе на памфлет. Када је Слоба био на власти, цртао сам карикатуре које му не иду у корист. У некима сам предвидео његов исход, док је још био најмоћнији. Када је отишао у затвор није ми више био тема.
* Шта је карикатуристима данас тема?
- Тема може бити све. Не сме бити табуа. Све зависи од снаге аутора. Неки говоре да смо склони поделама, да смо овакви, онакви. Сваки човек другачије мисли, нисмо исти. Треба сагледати зашто је то тако, и онда на прави начин одговорити на питање.
* Мислите ли и ви да Срби имају јединствен дар за хумор?
- Много се крећем и планинарим, нема где нисам био у земљи и у свету, много сам видео, и приметио сам: да образовање и осећај духа, не морају да иду заједно. Наш народ има здрав дух у себи, и тај дух га носи. Није мала ствар да је Краљевић Марко ушао у светску литературу, да је Гете изузетно поштовао наше народне песме, и учио српски језик због њих. Наше наслеђе је богато, а треба да нађемо начин како то да продужимо и да одржимо оно што смо створили. Кад сам у Јапану, на најпознатијем фестивалу анимације добио награду жирија, направио сам један експеримент. Понео сам на десетине мојих карикатура. Прво су издвајили оне које су и мени биле најдуховитије. Закључио сам да је људски дух универзалан као што је математика, физика...
* Чује се, ипак, да је криза код нас озбиљно погодила и хумор и новинску карикатуру?
- Није криза хумора само у новинама. И на телевизији недостаје здрав хумор. Боље коментаре чујем у градском аутобусу. Криза је, заправо, у непрепознавању добре приче, песме или карикатуре, да се ауторство препозна и обелодани, а то је на уредницима. Новине би, као некад, требало да имају уреднике шмекере који ће за два минута да препознају оно што вреди.
* Чиме да закључимо причу о карикатури?
- Ако хоће човек да сазна карактер неке личности, треба погледати чему се смеје. Чему се смејеш - то си. Многи су се смејали карикатурама са 45. "Пјера". Такви припадају здравом делу нашег национа.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.