Вести
13. 12. 2012.
Полиција у Хрватској пратила државног тужиоца, уреднике и новинаре
Бивши директор полиције Оливер Грбић је у другој половини прошле године, пред саме парламентарне изборе, наредио тајно праћење хрватског државног тужиоца Младена Бајића и осам новинара, открива хрватски дневник "Нови лист".
Потписом на налоге за ту акцију Грбић је, указује лист, направио нешто што се никада није догодило у модерној Хрватској - наредио је тајно праћење државног тужиоца.
Бајића и новинаре полиција је надзирала директним праћењем, листинзима телефонских контаката, а формални разлог за праћење Грбиће је нашао у "цурењу података током истраге над ХДЗ-ом у случају Фими медија".
Према информацијама "Новог листа", под надзором су, поред Бајића, биле и новинарке "Вечерњег листа" Марина Боровац, Ивана Јакелић, Маријана Зрињски, Иванка Тома и Јосип Бохутински, а из "Јутарњег листа" праћени су главни уредник Младен Плеше и новинари Душан Миљус и Вања Незировић.
Надзор над државним тужиоцем био је континуран, иако је позанатао да такве активности намају упориште у законима.
Заједничко свим праћеним новинарима и уредницима било је то да прате аферу Фими медија у својим редакцијама, а у Министарству унутрашњих послова крајем 2011. године одрзан је и радни састанак на којем се расправљало о могућности хапшења неких од новинара који су били под мерама надзора.
Тадашњи министар полиције Томислав Карамарко, колико је познато "Новом листу", није присуствовао састанку што је на крају, можда, било и пресудно да се одустане од хапшења новинара.
Професионалци из полицијског састава сматрали су да не постоје довољне индиције за икаква хапшења новинара и указали да би би тиме извргнули полицију великим критикама како у држави, тако и од стране Европске уније, па је тај "глас разума" на крају спасио новинаре и уреднике привођења.
Један од "праћених", главни уредник "Јутарњег листа" Младен Плеше, изјавио је да "није изненађен" вешћу да су били праћени, с обзиром, како је оценио, "да је реч о политизованој ХДЗ-овској полицији која је истог менталног склопа као и полиција и тајне службе у време Фрање Туђмана и његовог саветника Ивића Пашалића".
"Најопасније је то што су пратили државног тужиоца и тиме показали да су у стању злоупотребити законска и уставна овлашћења. Чињеница је да су неке информације до којих су дошли тајним праћењем касније фризирали, преправљали и користили за политичке обрачуне. Новинари ''Јутарњег'' професионално су радили свој посао, нису кршили законе, зато није било никаквог оправдања да их прате и прислушкују", тврди Плеше.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.