Вести
31. 05. 2023.
Стална радна група за безбедност новинара у Новом Саду: О увредама, претњама и НН починиоцима
Нерешени случајеви претњи и напада на новинаре шаљу починиоцима и онима који имају лоше намере поруку да ће се извући без икаквих последица. Не помаже ни демотивисаност новинара да претње пријаве.
Ипак, сваку, и најмању сумњу да постоји претња треба пријавити полицији и тужилаштву, још једном је апел са састанка Сталне радне групе за безбедност новинара, одржаног у просторијама Независног друштва новинара Војводине.
Чланови Сталне радне групе, представници тужилаштава, полиције, новинарских удружења, ОЕБС-а, као и локални новинари, сумирали су ситуацију у протеклих неколико година и појединачно разматрали сваки решен и нерешен случај претњи новинарима у Новом Саду.
Закључено је да ових случајева нема у великом броју, али да постоји потреба да се кроз измене Кривичног законика потенцирају случајеви у којима постоји покушај угрожавања сигурности - будући да је одређене случајеве претњи тешко доказати због недостатка отворене претеће поруке.
Већина случајева претњи новинара дешавају се у онлајн сфери и по њима поступа Посебно тужилаштво за високотехнолошки криминал, рекао је адвокат Вељко Милић, члан радне групе у име Независног друштва новинара Војводине. Како је појаснио, то не значи да нема никаквих случајева директних претњи новинара.
"Имамо драстичне случајеве где немамо ни идентификоване починиоце", навео је Милић, уз податак да највећи број отворених случајева претњи има новосадски новинар, професор и некадашњи председник НДНВ Динко Грухоњић.
Грухоњић је присутнима рекао да редовно пријављује све претње које добије, иако новинари неретко имају дилему шта је заправо претња, а шта је увреда.
"Већина претњи још увек није добила епилог, имамо случај који је решен по начелу опортунитета, где се починилац нагодио са тужилаштвом. Најгори случај догодио се испред зграде у којој живим с породицом, где су починиоци ишарали зграду натписима и никада нису пронађени. Од тада смо уградили камере и постали најбезбеднији кварт - нема више никаквих узнемиравања. Али таква ситуације не уноси спокој и шаље поруку о некажњивости", закључио је Грухоњић, подсетивши и на недавну насилну ситуацију према новинарима на трибини одржаној у Медија центру у Нишу, где је потпуно изостала реакција полиције.
Члан Сталне радне групе у име Аосцијације независних електронских медија (АНЕМ) Веран Матић, који је председавао састанком, открио је да новинари попут Грухоњића бивају нападани у таласима, циљано и врло организовано, у континуитету.
Представници тужилаштава са свих нивоа поступања поделили су са присутнима проблеме с којима се суочавају у раду, као што је изузетно отежано поступање кад је реч о онлајн претњама. Наиме, прикупљање доказа са друштвених мрежа умногоме зависи и од платформи које су власници мрежа, попут Мете (Фејсбук и Инстаграм), Гугла или Твитера, а искуства не иду баш у прилог истрази јер не постоји обавеза доставе информација. Тако, на пример, поједини починиоци избришу своје профиле у намери да уклоне трагове, чиме отежавају истрагу, а дешава се и да неке државе (попут САД) изнете претње тумаче као слободу изражавања.
Будући да Србија говор мржње не посматра у својим актима као кривично дело, овакви случајеви се третирају као кривично дело против међународног права. Ту је и, каже Матић, проблем рада интернет провајдера и њихове расподеле ИП адреса на више "страна", што отежава откривање појединачних починилаца.
Представница Фондације Славко Ћурувија Наташа Јовановић истакла је случајеве у којима новинари нису били обавештавани кад је њихов случај завршен склапањем договора са тужилаштвом у виду опортунитета за починиоца. Постоји законска обавеза обавештавања оштећене стране али, како се закључује из излагања представника тужилаштава, закон се не поштује баш увек и пропуста има.
На новинарима је, како су навели, првенствено да сваки случај пријаве, а потом да активно учествују у свим случајевима и интересују се за њих у комуникацији са контакт-тачкама у надлежним органима.
Присутни су имали прилику да чују и закључке новинарке 021.рс Горице Николин о случају претњи из 2019. године, које су пријављене и окончане са два одбачаја кривичне пријаве против оптуженог. Николин је изнела разлоге за незадовољство и неразумевање појединих поступака Основног јавног тужилаштва, те објаснила због чега није уложила још један приговор на последњи одбачај кривичне пријаве. Нагласила је став да је врло битно да, након пријаве претњи надлежним органима, медији о ситуацији известе јавност и упознају је са последицама одговорног новинарског посла који свакодневно раде, нарочито на локалу.
Од активних случајева у Новом Саду истичу се истраге у којима су оштећени екипа Зелене патроле, новинар Недим Сејдиновић и Владимир Шпер, у чијем случају се за насилничко понашање у овом тренутку терети НН лице. Представници тужилаштава су појаснили да се случајеви НН починилаца држе активним и отвореним све до евентуалног застаревања, у случају да полиција дође до нових сазнања.
Да је проблем врло актуелан и на политичком нивоу указао је Веран Матић на примеру уредника портала "Жиг инфо" Жељка Маторчевића, из Гроцке. Истрага константних претњи, па и физичког напада на Маторчевића била је, каже Матић, ометана јер је један од укључених у био и локални полицајац, близак власти у Гроцкој. Он је закључио да би новинарима, али и свакој истрази, било корисно да свака локална самоуправа има полицијске инспекторе специјализоване и укључене у сваки случај претњи новинарима.
Новинар Борис Варга један је од оних који су имали дилему - да ли му је прећено или су му упућене увреде које не подлежу гоњењу? То га је омело у пријави претњи које је добијао онлајн, уз став да би непроцесуирање починилаца само било "ветар у леђа" новим.
Осим званичних пријава надлежним органима, независна база напада на новинаре јавно је доступна и води је Независно удружење новинара Србије.
Иначе, бесплатна СОС линија за пријављивање претњи и насиља према новинарима је 0800 100 115.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.