Вести
21. 11. 2012.
Изненађење на квартет
Уз извесну сагласност са оним мишљењима да је последње издање емисије Утисак недеље (Б92) било недовољно осмишљено, конфузно и недоречено у односу на најављену тему - Има ли у Србији опозиције?- код мене је, ипак, тријумфовао утисак о другачијем, пријатно изненађујућем, добродошло неочекиваном.
Гости - иначе, моји ретки, а омиљени медијски полемичари - новинарка Љиљана Смајловић, политичар Чедомир Јовановић и социолог Јово Бакић, уз, овога пута, готово приватни ангажман домаћице емисије Оље Бећковић показали су наново своја права, а тако другачија лица у односу на камаре онога што срећемо код редовних и пречестих учесника у сличим телевизијским панелима.
Мислим на особину наречних да изненаде размишљањима, искораче из укалупљеног и очекиваног, равног и незанимљивог...
Онога како се, по дефиницији, понашају ноторни и опскурни ликови на јавној сцени, знани као бајни наши аналитичари. Од
политике, до спорта.(И, ево, наново ћу питати: зашто баш аналитичари, а никад и никако - синтетичари? Вапим за закључком, проценом, прогнозом... Узроке и узрочнике знам! Уздуж и попреко. Њихове креаторе и реализаторе, такође.)
Још да кажем да се са споменутим квартетом не слажем нужно и увек.
Штавише, често размишљам супротно од њих. У зависности од прилике до прилике, од теме до теме... Овога пута, изненадили су ме потпуно и они од којих очекујем изненађења! Рецимо, обично смирени и самоконтролисани Бакић је таквом неочекиваном серијом вербалних диреката, аперката и крошеа сатерао Јовановића у конопце да се овај, хајде да наставим боксерским речником, није оправио до последње, дванаесте рунде, када је све било јасно. И за њега, одвећ, касно!
Јовановић је, дакле, то друго или, ако хоћете, прво моје изненађење. Не сећам се када сам га гледао тако смрвљеног, деконцентрисаног, без правих аргумената. Или, са врло погрешним, у још погрешнијим тренуцима.
Смајловићка ме је изненадила тиме што уопште није деловала изненађено у односу на оно шта се дешавало током емисије: ни Бакићевом почетном агресијом, ни Јовановићевим дебаклом, нити тиме што Бећковићки неухватљиво и незаустављиво цури емисија кроз прсте.
Чекала је Љ. С. новинарски максимално концентрисано праве шлагвоте за поентирање и слала поруке тамо и онима, како је и када је проценила да је за њу најкорисније и најпробитачније.
Уз већ написано, Бећковићева ме је изненадила са неким ставовима и коментарима, баш као и начином интерпретације истих, који више пристају гостима, него ли ауторки емисије. Нека, уклапало се сасвим у ту необичност и другост. Поздрављам!
Волим тај ‚‚изненадиш“, како моји Мађари зову шампањац. Запенуша се, еруптивно излети из боце. Можда те и исполива, али после прија. Врло.
Сигуран сам да је због свега реченог, првенствено због њених актера, емисија многе оставила са сасвим другачијим утисцима од мојих. Тако и треба.
Само када није предвидиво до досаде, очекивано и неизбежно попут новембарских киша. Када их има...
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.