Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Роса и Тања
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

01. 03. 2023.

Аутор: Веран Матић Извор: Јавни сервис

Роса и Тања

Не знам како је другим актерима наших заједничких живота, али мени је сваки догађај који нас подсећа на наша славна времена и посебно на оне који су нас напустили – прави земљотрес.

ОК, јасно ми је да неки људи умиру раније или касније, али је суочавање са тим земљотресима тешко, нарочито ако је постојало неко неописиво везивно ткиво између нас, које смо само ми могли да уочимо, осетимо. Моји снови су често препуни људи који нису више са нама, мој однос према свим сарадницима којима могу и даље да се поносим по бројним медијима… Са Тањом сам радио од 1984. године у школи новинарства Ритам срца, Владе Бајца и легенди Студија Б… увек смо настојали да њен глас и њен лик буду репрезенти Ритма срца, Радија Б92, Самиздата… Али не само визуелно и гласовно, већ и са културом коју смо живели, заступали и која нам је била идентитет, за који смо мислили да никада неће бити угрожен тај потенцијал и те вредности. Тада, када смо заједно стварали, никоме није падало на памет колико је вредан био ангажман оних који су се одлучили да се бескомпромисно посвете култури. Тању некако схватам и разумем као реч култура.

Ми смо у 1989. ушли као врло формирани новинари, формиране културе… Мало нас је делило Тањину посвећеност моделу у чијој основи је култура. Капирам да је и Роса тада био део приче, али не видљив као Тањина улога касније…

Прошла је читава деценија како нас је напустила Тања Петровић. Иако физички није са нама, утисак је да је стално присутна – највише захваљујући фондацији и награди која носи њено име.

Довољно је погледати листу добитника. Читајући Влајине критике, слушајући Жикицине емисије и пратећи његове ФБ постове, гледајући Бојанин „Трезор”, кроз Пецине текстове и књиге, Меденичине интервјуе, Теофилове колумне, СЕЕ цулт вести, гледајући Горанкине фотографије и Ботине емисије – осећате да је Тања ту негде уз њих и њихова дела…

Сада је и Бранко Росић у том друштву. Више него заслужено. Заједно са Жикицом Симићем, Роса симболизује и везу која постоји између некадашњег Радија Студио Б и Радија Б 92 из њихових најславнијих дана. Емисије Прекробојни час (које је на самом почетку каријере водила Тања Петровић) и Ритам Срца које су се емитовале на Студију Б, биле су својеврсни медијски инкубатори тог времена. Тада се једино на Студију Б могла чути музика Урбане Гериле и Берлинер Страссе у којима је свирао Роса. Баш као што је једино Радио Б 92 пре тачно четврт века објавио албум „Неочекивани долазак у Блекпул” Росиног тадашњег бенда Виборг Далас.

Поводом награде, Роса подсећа да је Тања почела у музичкој редакцији Студија Б, да је наставила каријеру на Радију Б 92 и лепо примећује да је „њен утицај и значај превазилазио километре до којих је добацивао предајник Радија Б 92”. Гледајући га данас на додели награде, замишљам како га Тања интервјуише као лауреата, док некадашњи добитник, Жикица Симић (данас такође присутан у Музеју Југословенске кинотеке) пушта музику у емисији. За миксетом, наравно, седи Роберт Клајн кога смо и данас чули како у његовој звучној кулиси изговара слоган награде: „Вратимо културу и уметност у медије!”

Свака Тањина годишњица врати нас помало у прошлост. Сумирамо шта смо урадили, колико нас је преостало и шта још можемо да пружимо… Бранко Росић Роса је један од оних који нам својом дечачком добротом, искреношћу, активизмом, професионализмом, уредничким и списатељским даром и посвећеношћу враћа веру да и даље има наде и да нема предаје. Тања би се, верујем сложила.

Десет година фондације Тања Петровић (Видео: Јавни сервис)

***

Увек је тешко у суочавању са нашом прошлошћу, на тако малом простору, у тако малом временском оквиру.. И мислим да би убудуће требало на истом месту организовати и манифестацију доделе признања и дружење после…

Јако је важно то што чине пријатељии и колегинице Тање Петровић. „Рударе” за вредностима које су у „наше време” били уобичајене вредности.  А данас изгледају као недостигнути потенцијали.

Наше генерације нестају, али постоји још пуно оних који деле вредности.

Јако је важно да поновимо подвиге које смо правили деведсетих, без обзира на то колико то данас изгледало неупоредиво…

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси