Вести

16. 11. 2012.

Аутор: П. Клаић Извор: Дневник

„Дневник” је данас војвођански бренд

– Данас славимо 70 година „Дневника„ који је војвођански бренд. Он је једини дневни лист на територији Покрајине на српском језику, а и најстарији лист и с најдужом традицијом у Војводини.То га, између осталог, и чини брендом.

Честитам на овом јубилеју и желим да истакнем да постоји изузетна сарадња између Владе и Скупштине Војводине и „Дневника„.Изузетно нам је важно да се, то што радимо, нађе на странама ваших новина – рекао је на јучерашњој прослави 70 година „Дневника” председник Скупштине Војводине Иштван Пастор.

„Дневник„ је данас, рекао је Пастор, без обзира на потешкоће, једна респектабилна институција. Он није само зграда и опрема већ га пре свега чине људи који ту раде.

– Албер Ками је рекао, у исто оно време када је „Дневник„ настајао, за време 2. светског рата, да је за слободно новинарство потребно четири ствари: луцидност, иронија, истрајност и одбијање лажи. Јесте да је протекло 70 година од
оснивања „Дневника„, али мислим да та реченица и даље важи – у којој мери редакција може да се води тим аксиомима новинарства – нагласио је Пастор.

Директор „Дневник Војводина преса” Душан Влаовић истакао је да „Дневник„ може и не мора да се воли, али мора да се поштује чињеница да су, сви који данас раде у њему, млађи од свог листа.

– Сви остали који су нам конкуренција сањају пунолетство и ми им желимо да тај циљ остваре – рекао је Влаовић.

– У Војводини се сваког дана објави 19 дневних листова, међу којима је и „Дневник„.Осамдесете године прошлог века, пред „јогурт револуцију”, биле су звездани тренуци „Дневника„ с тиражом од 120.000 примерака. Данас свих 19 листова који се продају у Војводини излазе у укупном тиражу од око 130.000 примерака. „Дневник„ у том тржишту учествује с 20 одсто, а када су у питању огласи, заузимамо 45 одсто. Рејтинг читаности „Дневника„ је 65.000, а када томе додамо и интернет-портал, долазимо до неспорне чињенице да „Дневник„ сваки дан чита више од 100.000 људи. Стога можемо рећи да је наш лист јавни штампани сервис грађана Војводине.

По његовим речима, „Дневник„ је имао у својој прошлости успона и падова. Лист је издаван у чак пет држава, доживео разне диференцијције – од оних у време Тита, преко догађаја с краја осамдесетих, па до 5. октобра 2000. године.

– Када смо преузели „Дневник„ 2000. године, дошли смо до поражавајућег податка да се лист продавао у симболичних 2.000 примерака. По ко зна који пут се вратио и сада заузима завидно место на тржишту Војводине. Најбоље резултате, у последњих 20 година, имали смо 2008, када смо бележили месечни прилив огласа од 60 милиона динара. Светска криза, која нас је посебно погодила, те приходе је драстично смањила, али „Дневник„ је опстао, захваљујући, између осталог, и помоћи Владе Војводине.  – рекао је Влаовић.

Истакавши да се у „Дневнику„ редовно исплаћују плате и плаћају доприноси, Влаовић је нагласио да је заустављен пад прихода од огласа.

– Прво смо се вратили на ниво од прошле године, а последњег месеца и на ниво из 2010. године, што нас уверава да ћемо и ову годину завршити успешно – истакао је директор ДВП-а.

Он је најавио да ће запослени у „Дневнику„, по традицији, до Нове године у неком виду примити и 13. плату, а да је за следећу годину у плану израда нове систематизације, повећање зарада запослених, које су већ дуго на истом нивоу.

– Тренутно имамо 142 запослена, а у наредне три године више од 30 људи одлази у пензију. То значи да ћемо у наредном периоду значајно подмладити редакцију, довести младе новинаре који ће изгурати већину од наредних 70 година „Дневника„ – најавио је Влаовић.

Главни и одговорни уредник „Дневника„ Александар Ђивуљскиј рекао је, подсетивши на дан када су, пре 70 година, Светозар – Тоза Марковић и другови на импровизованом гештетнеру одштампали први број „Слободне Војводине„, да је цена за први број била прогон и смрт за издаваче.

– У кући Ћире Шовљанског, где је издат први број „Слободне Војводине„, касније је био Музеј штампе народноослободилачке борбе Војводине, у који данас више, нажалост, нико не свраћа – рекао је Ђивуљскиј.

– У једном сасвим другачијем музеју, на виртуелној адреси на другом крају планете – у чувеном „Nenjseum.org
„, сада сваког дана можете доћи до електронске странице „Дневника„, у престижном друштву од 800 угледних листова из целог света. Ништа лепше од тога! По његовим речима, као и за све штампане медије у свету, и за „Дневник„ је важило да улази у интернет-еру.

– Више од деценије смо на глобалној межи, најпре кроз веб-презентацију, а од прошле године и кроз интерактивни веб-портал. Милиони „Дневникових„ виртуелних страница од тада су прочитани, и данас се читају, у 120 земаља света, а на дневном нивоу поносимо се с више од 37.000 посета. Након прошлогодишњег постављања портала „dnevnik.rs„, у односу на исти период претходне године, број посета повећао се 60 посто. Сада нас чека унапређење софтвра и хардвера за унапређење мобилне платформе нашег портала, увођење латиничне верзије, да бисмо лакше били проналажени на интернету. У сталном је порасту и интерсовање за „Е-Дневник„, нашу електронску верзију доступну на интернету већ дан након изласка „Дневника„. Такве „старе” новине ових дана имају и по 20.000 читалаца. Што се тиче штампаног издања, оно ће делити судбину свих листова на свету. Теоретичари медија плаше нас да ће папирна издања живети још 20-30 година. Што би се рекло, док буде вас, читалаца, биће и нас, издавача и новинара – рекао је Ђивуљскиј.

Он је истакао да је првих 70 година нашег листа показало несагледиве могућности медијске технологије, али не треба да заборавимо да новине и јуче и данас пре свега чине људи.

„Дневник”, најстарији дневни лист на српском језику у Војводини, јуче је обележио значајан јубилеј. Пре 70 година, 15. новембра 1942, у илегалној штампарији у Новом Саду, у тадашњој Кисачкој улици, у срцу поробљене Европе, изашао је први број „Слободне Војводине”, ратног издања листа чији је легитимни наследник од 1952. године данашњи „Дневник”.
Уз редовно издање новина, на дан овог ретког јубилеја издат је и додатак „Дневник – првих седамдесет година: Од илегалне штампарије до интернета”, у којем се евоцирају успомене на славна времена иза нас и износе сећања неких од најзначајних новинара и уредника овог листа.

„Дневник” је током седам деценија био сведок бурних времена, у којима се на овим просторима променило чак пет држава, а „дневниковци„ су данас поносни на десетине неспорних угледника новинарске професије који су провели радни век у овом листу, на 16 књижевника и петорицу академика, на осам новинара по којима носе имена новосадске улице.

Јубиларци

И ове године подељене су награде за јубиларце.

За десет година верности „Дневнику„ награде су добили: Мирослав Стајић, Денис Колунџија, Владимир Чворков, Снежана Милановић, Александра Ерски, Гордана Тасовац и Златко Амбришак.

Двадесетогодишњи јубилеј прославили су: Жељко Марковић, Слађана Вујчић и Јулијана Спајић.

Награде за четврт века у „Дневнику„ добили су: Даница Девечерски, Десанка Шварц, Љубинка Љиљак и Сава Петљански.
Награде за 30 година рада добили су: Душанка Вујошевић, Нина Попов-Бриза, Реља Кнежевић, Габор Ковач и Бранко Вучинић.

Награђени новинари

Као и сваке године на Дан „Дневника„, подељене су награде за најбоље новинаре у претходном периоду. Овогодишњи лауреат је новинар Драган Миливојевић, политички извештач и аутор великог броја цитираних интервјуа, ког данас
уважавају и политичари и колеге.

Другу награду добила је Ранка Даутовић, новинарка која развој инфраструктуре у Србији прати годинама и, за разлику од државе и силних наших влада, свој посао на аутопутевима, мостовима, коридорима завршавала је на време и пре других конкурентских медија. 

Трећу награду заслужио је уредник спортске рубрике Бранислав Пуношевац, под чијим вођством месечно у „Дневнику„ изађе и до 200 страна спорта.

Награду је добио и најбољи хонорарни сарадник – дописник из Бечеја Властимир Јанков који и најситније и провинцијске теме преноси на виши ниво, написавши на стотине добрих репортажа о обичним људима.

Честитке

Честитке „Дневнику„ поводом 70. рођендана послао је градоначелник Новог Сада Милош Вучевић.

„За 70 годна постојања, од покретања листа ’Слободна Војводина’ па све до данас, ’Дневник’ је био сведок бурних времена, а уредници и новинари овог листа показали су шта значи правовремено и објективно извештавање јавности о важним друштвеним појавама и догађајима, што је допринело да ваш лист годинама држи примат и буде део свакодневице наших суграђана. Уверен сам да ћете у будућности бити још бољи и успешнији и да ћете скренути пажњу јавности на проблеме које треба решавати, али и на праве људске вредности„, пише у честитки коју је потписао градоначелник Вучевић.

Честитке су стигле и од новинарских удружења.

"’Дневник’ је опстао као озбиљан и угледан дневни лист и вицешампион у трајању на тржишту дневне штампе у Србији. Те чињенице држава ће морати да цени при доношењу одлуке о будућности ’Дневника’„, истакла је у писму председница УНС-а Љиљана Смајловић.

„Желимо да вам честитамо 70. годишњицу листа ’Дневник’ и да пожелимо да још дуго година сарађујемо. Сигурни смо да ће једини дневни лист на српском језику у Војводини пребродити тренутне тешкоће и да ће у будућности бити светионик
војвођанског професионалног новинарства”,  пожелели су из НДНВ-а.

Честиткама „Дневнику„ придружио се и велики број наших колега, пословних партнера и читалаца.

Хвала Гути за торту

Јуче је у нашу редакцију стигла и рођенданска торта, поклон Бранислава Грубачког Гуте, покретача „Новог оптимизма” и власника култног зрењанинског клуба „Зелено звоно”.

Гути захваљујемо на поклону и желимо му многа успеха у раду.