Вести
13. 11. 2012.
Три приоритета Брисела за Србију
Осим преговора са Приштином, кључни критеријуми за добијање датума преговора за чланство у Европској унији - постизање аранжмана са ММФ-ом, слобода медија и независних институција.
Европска унија ће нове власти Србије процењивати у зависности од тога како напредује дијалог с Приштином, да ли ће бити склопљен аранжман са ММФ-ом и да ли ће се обезбедити пуна слобода медија и независних институција, сазнаје Данас у добро обавештеним изворима у Бриселу и Београду, који указују на то да ће добијање датума за почетак преговора са ЕУ зависити управо од три поменута приоритета.
Однос владе у Београду према косовском питању свакако је под број један, указују саговорници нашег листа. Они су сагласни у оцени да је одлука премијера Ивице Дачића да ступи у директне разговоре с председником Владе Косова Хашимом Тачијем „пун погодак“, мада први конкретни резултати тек треба да стигну. А под резултатима се подразумевају примена споразума о интегрисаном управљању прелазима и, како кажу, почетак расформирања паралелних структура на северу Косова у секторима правосуђа и безбедности.
Под број два је буџет Србије за наредну годину, и то из угла могућности склапања новог аранжмана с Међународним монетарним фондом. Мисија ММФ-а данас ће с представницима Владе и Народне банке Србије почети разговоре о овом
питању и у том контексту, како је најављено, „текућа економска кретања и предлог буџета за 2013“ биће главна тема.
Према незваничним сазнањима, стручњаци ММФ-а су проценили да је Предлог буџета у делу прихода прецењен, а у расходном потцењен, те да ће дефицит бити већи од планираног. Ова дешавања у Бриселу врло пажљиво прате, јер
процењују да би Србија без договора са ММФ-ом ушла у зону политичке, економске и социјалне нестабилности. Фонд би коначну одлуку требало да донесе током фебруара.
Економиста Миодраг Зец каже за Данас да је Србији за напредак ка ЕУ потребна ефикасна контрола над јавним финансијама, стабилност јавних финансија, односно „други концепт државе“. Зец сматра да при овом нивоу јавног дуга „ми немамо шансе да идемо ка ЕУ, јер нама Брисел неће прогледати кроз прсте као што је то учинио са Грчком, Кипром и Румунијом“.
Саговорник Данаса каже да Брисел очекује да се Србија конципира као „рационална, јефтина држава, а ако то не можемо сами, онда склапајући аранжман с ММФ-ом“. „Нама је ММФ потребан зато што смо земља која се непрекидно
задужује, а да би се и даље задуживала, с Истока или Запада свеједно, она мора имати аранжман с Фондом, који утиче на кредитни рејтинг. Зато је крајње смешно када министар финансија Млађан Динкић каже да Србија може и без ММФ-а, без којег нећемо моћи да добијамо повољне кредите“, закључује Миодраг Зец.
На трећем месту кључних приоритета за Србију из угла ЕУ је однос актуелних власти према медијима и независним регулаторним телима. Брисел је изузетно заинтересован за дешавања око примене Медијске стратегије, попут повлачења државе из медија, положаја РТС-а и могућег оснивања чак девет регионалних јавних сервиса.
Став администрације ЕУ је да би у Србији држава требало да се потпуно повуче из медијског сектора, укључујући штампу (Политика и Вечерње новости) и новинске агенције (Тањуг). Најаве буџетског финансирања РТС-а доживљене су с бригом, а нема ни разумевања за размишљања о бројним регионалним сервисима, јер се процењује да они не би били економски одрживи, па би лако склизнули у зону политичке контроле и манипулације.
Претходна влада Србије усвојила је Медијску стратегију којом се прописују рокови за регулисање ове области и припремила радне верзије главних медијских закона, које нису још представљене јавности. По формирању нове владе
оформљена је радна група која се бави изменама ових аката, али без консултовања медијских удружења и међународних организација.
Министар информисања Братислав Петковић најавио је да ће до марта 2013. бити донет „пакет медијских закона који ће омогућити слободу и независност медија по европским стандардима“.
Асистенткиња на Факултету политичких наука и координаторка радне група која је израдила Нацрт медијске стратегије Јелена Сурчулија Милојевић подсећа за Данас да је усвајање Стратегије био један од пет услова Србији за добијање статуса кандидата ЕУ, као и да је ЕУ имала свог представника приликом њене израде.
„Примена Медијске стратегије сада је један од основних услова за добијање датума преговора за чланство у ЕУ. То подразумева усвајање закона који ће бити усклађени с прописима ЕУ, решавање проблема нетранспарентности медијског власништва и регулацију медијске концентрације. Плашим се да држава тренутно нема конкретан план, што може да отежа добијање датума преговора“, упозорава Сурчулија.
Подједнако озбиљна тема је положај независних институција, где је окидач за забринутост била одредба из Нацрта закона о накнади за коришћење јавних добара којом се предвиђа да Републичка агенција за телекомуникације (Рател) и Републичка радиодифузна агенција (РРА) остану без изворних прихода, односно да њихово финансирање директно контролише Влада Србије. Тај закон још није усвојен, а мишљење Брисела о идејама Министарства финансија је, како сазнаје Данас, „врло негативно“.
Према сазнањима нашег листа, Министарство финансија је покушало да се „нелегитимно“ уплете у функционисање независних институција и приликом ребаланса буџета Србије за ову годину. Заштитник грађана Саша Јанковић је,
због повећаног обима посла, затражио повећање свог буџета за извесну суму, на шта су му из Министарства финансија упутили захтев за спецификацију трошкова. Јанковић је одбио да то учини, сматрајући да би то била финансијска контрола извршне власти над институцијом која за свој рад одговара искључиво Скупштини Србије. Његов потез је наишао на одобравање надлежних у Бриселу, које сада занима да ли ће Влада и убудуће покушавати да стави „финансијску шапу“ над независним телима, на шта примери с Рателом и РРА указују.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.