Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
13. 03. 2009.
Прозор у свет
Прозор у свет
Чињеница да готово ниједна домаћа телевизија с националном фреквенцијом нема научни програм, када је реч о сопственој продукцији, јесте алармантна, ако претпоставимо да тежимо хуманом друштву, високом систему вредности, општем образовању и култури.
Може се издвојити Јавни сервис, чија је и обавеза да у својој ТВ понуди има емисије о науци, и који, наспрам времена из седамдесетих и осамдесетих, када се могао подичити како образовним, школским, културним, тако и веома запаженим научном програмом, такође заостаје данас са таквим емисијама, или је има у траговима.
Програм науке требало би да је један од императива наших телевизија, али како је реч о некомерцијалном садржају, ТВ куће их се клоне. Ипак, не сме се занемарити да је наука прозор у свет, док је добар део садржаја већине електронских медија огледало баналности, окренуто емисијама сумњивог и јефтиног квалитета, које за циљ имају подилажење најнижим инстинктима.Тим поводом разговарали смо са уредником Научне редакције РТС Илијом Церовићем, археологом по вокацији.
- Да ли мислите да је научни програм довољно заступљен у програмској шеми Јавног сервиса?
- Поред основних програмских функција, засновних на информисању, образовању, култури и забави, телевизија се користи, а у будућности ће још и више, у научно-истраживачким подухватима, у могућностима тзв. учења на даљину, у организовању телеконференција, у креирању програма по жељи корисника... Све то указује да ће нове технологије у домену радио-дифузије имати и своје захтеве који се односе на образовање оних који буду користили таква нова правила. У програмском смислу очигледно је да ће образовна улога ТВ заузимати све већи простор и значај, захваљујући примени нових технолошких могућности Јавног сервиса. Наравно, за овакву улогу неопходан је и одређени простор у програмској шеми. Садашњи проблеми везани за емитовање скупштинских заседања и преноса суђења Шешељу надамо се да ће бити превазиђени најављеним отварањем Парламентарног канала. Ипак, у долазећој ери, пре свега дигиталне ТВ, отвара се простор за оснивање нових тематских канала, а зачетак те нове ере свакако је дигитални канал културе на РТС.
- Какве све садржаје третира ваша редакција?
- Научна редакција је у склопу нове реорганизације РТС сведена на ниво рубрике и сада постоји као Рубрика за науку у саставу Редакције за науку и образовање. Основни задатак научног програма је популарисање науке и научних достигнућа. Првенствено третира домаћу науку, њено место у свету и презентацију резултата у којима се огледа наш допринос светској науци.Пажња посвећујемо емисијама тзв. трајне вредности, које се баве националном историјом и културном баштином. Један од циљева је и координација са дијаспором и комуникација са другим европским и светским телевизијама сличне структуре
.- Да ли су у плану нове научне серије и пројекти у продукцији РТС?
- Поред ауторских тематских емисија „Наука 2009“, „Светски изазов“, „Научни интервју Ецце хомо“ и магазина „Контекст 21“, радимо и неколико значајних научно-популарних серија, као што су „Здравствени водич“, „Светска политика“, „Пећине уточишта“, „Разоткривање заборава“, „Здрава деца - здрави људи“... А тренутно реализујемо пројекат „Та дивна наука“ у сарадњи са Британским саветом.
Антрфиле :
Златно доба РТБ
На почетку је РТБ имала чиме да се подичи у оквиру Научног програма. Прва серија коју је 1970. године произвела и емитовала новоформирана редакција била је „Наука ‘70“, а после ње низале су се серије „Савремени свет“, „Енциклопедија“, „Дијагнозе“, „Будућност која је почела“, „Хоризонти“, „Тридесет дана у науци“, „Последња оаза“, „Научни студио“ и друге. А многе од тих емисије освојиле су и највиша признања на престижним домаћим и страним фестивалима.
Катарина Николић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.