Вести
10. 11. 2022.
Златија Лабовић: Годинама сам трпела мобинг, забранили су ми политичке приче
"Волим ове новинарке које тако лако клекну", изговорио је Братислав Гашић, тадашњи министар одбране пре тачно седам година. Гашић се извинио након инцидента, претрпео је последице смене, а овим случајем нашироко су се бавили сви медији, корисници друштвених мрежа, као и опозиција.
Тим поводом организовани су и протести под називом "Новинарке не клече", али у свему томе некако се изгубило кључно питање - шта преживљава новинарка којој је та реченица упућена? Златија Лабовић је након седам година спремна да говори о томе у подкасту новинарке Ане Михајловски "Ћутање није злато". Јер изговорена реченица је била само увод у дугогодишњи мобинг, прогоне, малтретирања и то у највећем броју од стране жена, које су јој биле надређене.
„Мене нико није ни питао шта се догађало децембра 2015. до данашњег тренутка. Оно што су ме питали је да дам изјаву. Ја изјаве не дајем зато што немам шта да кажем у изјави од 30, 45 секунди. То није прича и уопште не желим да коментаришем поступке тадашњег министра Гашића и његове садашње функције где је он у радном телу за родну равноправност. Мислим да и врапци на грани знају да ли би он требало да буде на тој функцији или не“, каже Лабовић.
Она истиче да ју је све то фрустрирало и да је била бесна јер, како каже, много воли да ради посао којим се бави.
„Нисам хтела да за мене буде залепљена нека врста етикете – Златија Лабовић, новинарка којој је Гашић рекао: Што волим новинарке које лако клекну. Од 2015. до 2019. године ја сам трпела последице тога што се догодило и тога што је изговорио Гашић. И сада са оволике временске дистанце мислим да могу много смиреније да коментаришем ствари“, наводи Лавовић.
Она наводи и да је у том моменту морала да себе заштити јер је финансијски зависила је од тог посла.
„Морала сам сама себи да чувам леђа. Није имао ко да ме заштити. И још ми је било речено да не таласам, да водим рачуна. Био је чак и договор између мене и надређених да не излазим много у медије, да не дајем изјаве, јер би то било првенствено по мене контрапродуктивно. А и ја нисам желела да се експонирам. Имала сам и тај трансфер блама јер људи из знатижеље масирају, испитују, па има и других коментара – како се то догодило, па јеси ли морала то да урадиш“, каже Лабовић.
Она наводи и да јој је један од запослених на телевизији рекао да не таласа и да руководство не жели да потпише фактуру. „Да се мане политичких тема“ рекли су јој уредници који су и сами у том тренутку почели да „пуцају по шавовима јер је на њих вршен притисак“.
„Не знам да ли је постојала уопште наредба тадашњем руководству да би то требали да раде, мислим да су они себи дали задатак да то раде зарад можда прикупљања неких поена код власти и странке. Није ми деловало да је Гашић рекао да због тога што сам урадила, да се ради то и то. Мислим да су људи то радили због напретка, али мислим да ми не можемо да перципирамо такву врсту психологије. То су људи такве врсте карактера, који раде у медијима и понашају се тако према својим новинарима, уредницима, репортерима. Он није ту зато што воли да ради тај посао, он је ту да извршава задатак. Мислим да је руководство само себи дало задатак да тако поступа“, наводи Златија.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.