Вести
20. 10. 2022.
У чијој је надлежности чишћење медијских Оџака?
Основно јавно тужилаштво у Сомбору сматра да објављеним чињеницама треба да се бави Посебно одељење за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду.
Када сам крајем августа објавио текст “Хоће ли тужилаштво очистити медијске Оџаке”, ниједно тужилаштво није се огласило у вези са наведеним чињеницама.
Једино је Владан Стефановић из “Kомнет”-а, иначе један од актера моје приче, за неки медиј тада изјавио да ће ме тужити због објављених чињеница, али та његова тужба до данас до мене није стигла.
Сматрам да би било сјајно да Стефановић одржи јавно дату реч, како бисмо пред судом проверили наводе из серије мојих текстова о злоупотребама медијских конкурса. Сасвим сам сигуран да би он тим поводом и те како имао шта да каже.
Подсетићу да сам летос, потед осталог, непосредним увидом утврдио да се на снимцима, којима је правдан пројекат “Општина Oџаци – ваш дом” фирме Дејзи продакшн (Daisy Production) из 2020. године, уопште не појављује сценографија која је, заједно са припадајућим “играјућим реквизитима”, из тамошње општинске касе плаћена 900.000 динара.
Будући да је поменута фирма у овом свом пројекту учествовала са 50 одсто сопствених средстава, комплетна цена, у правдајућим прилозима невидљиве сценографије, са све најмом “сценских и играјућих реквизита”, према слову овог пројекта требало би да је укупно коштала чак 1.800.000 динара.
Да ли је то баш тако и да ли је фирма “Дејзи продакшн” заиста издвојила свој део средстава за реализацију пројекта “Општина Оџаци – ваш дом”, у овом тренутку немогуће је проверити зато што актери овог пројекта, укључујући ту и Стефановића, одбијају да о њему говоре.
Из пројектне документације види се да је део трошкова “идејног решења” поменуте невидљиве сценографије из општинске касе Оџака фирми “В продакшн” (V production) Владана Стефановића плаћено 230.000 динара. Шта више, судећи према истој документацији, у ту невидљиву сценографију уграђени су блокови број 5, водене бојице, лепак у стику, лењири, боје “аква пеинт” бордо боје, ваљци за кречење, резана грађа, кровне летвице и још којечега, а сама израда невидљиве сценографије плаћена је 138.000 динара Информативно-пропагандном центру “Кула”.
Слична пројектна драматургија примењивана је и на другим медијским конкурсима у којима су, директно или индиректно, учествовале Стефановићеве фирме и са њим или члановима његове породице повезана предузећа и организације.
Тако је Стефановићева фирма “В продакшн” од фирме “Видео креатива тим” Милана Швеља, у оквиру Швељовог пројекта “Сачувај себе и друге”, који је лане реализован у Суботици, “шминкање, костимирање и маскирање” учесника медијских прилога наплатила 320.000 динара, а правдајућих видео прилога из тог пројекта, за који су Суботичани издвојили 2.500.000 динара, нигде нема.
Било би заиста занимљиво видети све те нашминкане новинаре и њихове нашминкане саговорнике, притом костимиране и “маскиране”, али Град Суботица, који је учествовао у финансирању пројекта, тврди да не поседује снимке медијских прилога и да та врста правдања пројеката, за које грађани издвајају новац, уопште није потребна.
Како се после скоро два месеца од објаве текста “Хоће ли тужилаштво очистити медијске Оџаке” ниједно тужилаштво није огласио у вези са невидљивом сценографијом, обратио сам се Основном јавном тужилаштву у Сомбору, у чијој је подручној надлежности Општина Оџаци. Питао сам их јесу ли уопште прочитали текст о медијским Оџацима који су пренели сајтови свих репрезентативних новинарских и медијских удружења.
Од тамошњег тужилаштва одговорено ми је да оно у овом случају није надлежно.
Према слову одговора Основног јавног тужилаштва у Сомбору, у овом случају надлежно је тужилаштво чију организацију и надлежност уређује Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, односно тужилаштво које поступа у вези са кривичним делима прописаним тим законом, а то би, како је дословно наведено у одговору, било Посебно одељење за борбу против корупције Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду.
Шта више, у одговору је наведено и да је Основно јавно тужилаштво у Сомбору, након што се упознало са наводима мог “поднеска”, посетило сајт који уређујем и да ће садржај сајта који уређујем бити предмет праћења и интересовања.
За српско правосуђе биће велика срамота, уколико остане потпуно глуво на објаве медија о очигледним злоупотребама медијских конкурса које су одавно јавна тајна не само унутар медијске заједнице, већ и шире јавности.
Уколико је држава медијске конкурсе устројила за потребе намирења интересних медијских група, онда грађанима поштено треба признати да из градских и општинских каса уопште не финансирају властито информисање, него медијску хоботницу формирану не тако давно од организација које са професионалним новинарским радом немају пуно додира.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.