Вести
22. 09. 2022.
Први новинар добија свој мурал, уколико Град одобри
На једној нишкој згради ускоро би могао да буде исцртан мурал Милораду Додеровићу, преминулом новинарском доајену, публицисти и документаристи, дописнику аустралијског СБС радија на српском језику, писцу једног романа и члану управе Удружења новинара Србије.
Биће то први мурал једном новинару у Нишу, након што су се на градским зидовима већ нашле бројне, а посве различите личности.
Брајовић: Добри новинари заслужују мурал и сваку врсту признања
“Зидни портрет” новинару Додеровићу, преминулом крајем 2020, моћи ће да буде осликан уколико иницијатор поднесе званичан захтев, који ће морати да добије мишљење и одобрење надлежних градских тела и институција, пошто се пре непуних годину дана Град “досетио” да би и овај вид урбане (суб)културе требало регулисати.
Пре тога, бивала је довољна и само фарба, четка и (не)формална сагласност оних који станују иза осликаних зидова.
„Покренуо сам иницијативу, која следећег месеца треба да прође управу УНС-а, што очекујем. Додеровић је то несумњиво заслужио јер је његов живот био потпуно новинарски, био је сав новинар, и до последњег атома посвећен професији. Уживао је поштовање међу колегама, али никакав бенефит у животу, напротив. То је прилично честа новинарска судбина- да их поштују колеге, а да буду омрзнути од власти или људи који злоупотребљавају положај и позиције у било ком послу, а они као новинари о томе не желе да ћуте. Додеровић никада није добио награду града у којем је живео и стварао зато што је служио само новинарству и није се повијао”, каже Нино Брајовић, генерални секретар УНС-а, за Данас.
Брајовић каже да ће ово бити први мурал једном новинару у Нишу, али да их на иницијативу УНС-а има у неким другим градовима.
„Добри новинари заслужују сваку врсту признања, од мурала преко назива улица до награда, и на таквој ‘пракси’ би требало радити“, каже он.
На зидовима и лекар, војсковођа, митрополит…
На нишким зидовима већ се могу видети, осим другачијих мотива, и ликови војсковође у Првом српском устанку Стевана Синђелића, хероја са Кошара, хероја са Паштрика, митрополита црногорско- приморског Амфилохија, српске научнице, архитектице и инжењерке Јованке Бончић- Катеринић, вође мото клуба “Ноћни вукови” у Србији Саше Савића Швабе, југословенског и српског боксера Драгише Станковића Челика, репера Горана Илића Чонија…
Највише јавних позитивних коментара изазвали су, чини се, мурали доктора Миодрага Лазића, директора Ургентног центра Универзитетког клиничког центра у Нишу и познатог ратног хирурга на простору екс Југославије, те реплика из филма “Маратонци трче почасни круг”.
Лазићев мурал је осликан у близини УКЦ, у којем је у априлу 2020. изгубио битку са короном, након што је као лекар излазио као победник из бројних недаћа, међу којима је био и шестогодишњи боравак на ратиштима у Хрватској и БИХ, током 90-тих, где је оперисао на хиљаде рањеника свих националности.
Реплика из “Маратонаца”, уз поруку “Поново ради биоскоп”, на којој су Сека Сабљић, Бора Тодоровић и Богдан Диклић, оживела је, до тада досадни зид Нишког културног центра.
Социолози и уметници оцењују да мурали, као вид уличне уметности, бришу сивило и брендирају град, пружајући шансу пре свега локалним уметницима да искажу свој таленат.
Слике на зидовима зграда „не би требало да да подилазе трендовима или лошем укусу“.
Због тога што и на основу њих град постаје препознатљив „требало би питати грађане шта желе, а овакву делатност јасно регулисати“.
“Имам утисак да данас мурали ничу на фасадама зграда без јасних критеријума. Они би требало да задовоље и естетску страну, али је још значајније какву поруку шаљемо као друштво таквим сликама на великим површинама градских фасада. Када је слика на великој јавној површини и немогуће је не видети је, треба добро размислити о њеном садржају. А с обзиром на то да су мурали изложени временским утицајима- киши, снегу, ветру, заиста бих добро размислила да ли треба постављати мурале- портрете, ма колико било оправдано истицање наших заслужних појединица”, каже за Данас социолошкиња Оливера Сашек Радуловић.
Скупштина града Ниша је крајем прошле године усвојила одлуку у којој се наводи да се мурали осликавају на спољним деловима зграда и објектима јавне намене на основу одобрења Градске управе за друштвене делатности.
Поступак издавања одобрења покреће се захтевом који подноси правно лице, предузетник или физичко лице, а пре одлучивања о захтеву, ова Градска управа прибавља мишљење Савета за културно стваралаштво, наводи се у одлуци.
Иницијатору осликавања мурала потребна је, такође, и сагласност власника станова у стамбеној згради или власника објекта јавне намене.
Мурал не сме имати политички карактер и подстицати дискриминацију
У градској одлуци се каже да мурал “не сме бити непримереног изгледа или садржаја који може подстаћи мржњу или дискриминацију било какве врсте, нити сме бити у супротности са јавним интересом Града Ниша”.
Мурал се дефинише као“ликовно дело некомерцијалне садржине, које се осликава на спољним деловима зграда и објектима јавне намене, у циљу стварања и развоја културног амбијента и естетског изгледа Града”.
Он представља “потпуну слику на зиду која има своју естетску вредност, без промотивног, комерцијалног или политичког карактера”.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.