Вести

15. 09. 2022.

Аутор: Зорица Миладиновић Извор: Цензоловка

Дискриминација и цензура у сенци репресије и претњи према критичким новинарима и медијима

Градоначелница Ниша Драгана Сотировски, која годину и по дана не одговара на питања Данаса и игнорише друге критичке медије, дословно онемогућава новинарски рад, спроводећи нове форме цензуре. Шта остаје озбиљним, критичким новинарима, који су прегурали разне форме насиља, него да науче да буду још јачи.

Не знам шта сам вам кажем… Немамо одобрење, рекли су недавно у матичној служби, у покушају да објасне зашто не могу да ми саопште најбаналнији могући податак – која женска и мушка имена грађани Ниша данас најчешће дају својој деци.

Било је то ко зна које по реду – тешко је прецизно избројати – ускраћивање не само значајних података од већег јавног интереса, или оних који су неопходни за озбиљније истраживачке и аналитичке текстове, већ и најобичнијих, свакодневних, конвенционалних, комуналних, сервисних и осталих „питких” информација, које такозвано тржишно новинарство, на моју све већу жалост, све ултимативније намеће. Дакако, науштрб истраживања и анализа, који ем значајније краду новинарско време, ем умеју да буду (пре)тешки за масовно читање.

Цензура par excellence

Врата градских институција и служби у Нишу почела су за Данас озбиљније да се затварају средином прошле године. Ногу је повукла градоначелница и функционерка СНС-а Драгана Сотировски, иначе некадашња новинарка РТС-а, која је у мају прошле године престала да одговара на наша питања, изузев у неколико случајева, везаних углавном за њу лично или чланова њене породице који су се јавно сумњичили за пропусте.

Нисам спремна да тврдим да је градоначелница Ниша „препоручила” својим сарадницима – нижим функционерима и службеницима – да игноришу Данас. Ипак, извесно је да њен пример доследно следи део њих, а да она, по Статуту града, између осталог „усмерава и усклађује рад градских управа”, те оснива поједине инспекције или „друге организационе облике за поједине послове из свог делокруга”, који нам информације ускраћују.

Шта остаје ономе ко је и дуже у новинарству, оном озбиљном, неконтролисаном и критичком, због чега је преживео гашење медија, месеце без плате, избацивање из дописништва, привођење у ДБ, претње моћника или наоружаних са ратишта? Да ојача, нема му друге (Зорица Миладиновић)

Она је недавно индиректно „признала” сопствени утицај ове врсте на сараднике и чланове Градског већа, којим председава, све најављујући да ће им почетком следеће године одржати јавни час о сарадњи са новинарима.

Упркос јасној политичкој намери да сугерише да ће сарадња након тога бити боља и да ће она лично томе допринети, а да је досадашњу праксу „појела маца” јер „мир, мир, мир, нико није крив”, новинарима који су на правој страни професије најава може да звучи контроверзно.

Свако коме меморија није на паузи лако се присећа да су претходно, и више пута, УНС и НУНС оштро критиковали управо непрофесионалан и дискриминаторски однос градоначелнице према медијима, а дуготрајно игнорисање Данаса означили као неславни рекорд те врсте.

Из НУНС-а су пре годину дана најавили да ће Суд части одлучивати и о њеном трајном искључењу из тог удружења, где је замрзла чланство због одласка на јавну функцију. Разлог: „ниподаштавање новинарске професије и вређање новинара независних медија”. Одлука (још) није донета.

Уместо класичне анализе о недопустивом односу дела јавних функционера према Данасу и осталим критичким медијима, прибећи ћу личном искуству, што је клизавији пут којим професионални новинари нерадо иду. Ипак, у неким ситуацијама персонализована прича уме да буде илустративнија од хладне анализе, а таква сликовитост је посебно добра код скретања пажње на нешто што је скоро невидљиво. Лоша пракса ускраћивања информација, па и оних најједноставнијих, од стране јавних функционера и службеника, па и оних „најнижих”, што свакодневно и дословно онемогућава новинарски рад, представља цензуру пар еxцелленце, али је у дубокој сенци случајева експлицитнијег насиља, репресије и ометања медија.

Успешно заобилажење Данаса, по отрцаној матрици

У нареченој матичној служби, с почетка текста, казали су да Данас не може да добије информацију о најчешћим именима која се дају деци јер в. д. начелнице Градске управе за органе града и грађанска стања Весна Нешић „није дала сагласност”.

Нешић је најпре одговорила на позив Данаса, рекавши да је видела достављена питања и да ћемо се касније чути јер је „сада на састанку”, па потом није одговарала на позиве и поруке. А матична служба је и неколико дана касније одбила да одговори на још једно крајње „лепршаво” питање: Пошто су венчања?

По идентичној, а већ отрцаној матрици понашали су се и функционери неких других градских управа, инспекција, Дирекције за изградњу града, те Канцеларије за локални економски развој, чији је директор Душан Радивојевић јавности остао дужан одговоре на десетак питања. Правили су се (медијски) мртви и поједини градски већници.

Грађани су, тако, остали ускраћени за одговоре на питања о проблематичном и недовољно јасном финансирању будућег регионалног прихватилишта за напуштене псе, пропустима у градској Комуналној милицији на које указују узбуњивачи, о неправилном трошењу новца ИПА фондова у Градској општини Нишка Бања, једној од пет таквих општина у Нишу… Нису могли да добију чак ни информације о комуналним проблемима везаним за поједине улице, водовод и канализацију.

Лоша пракса ускраћивања информација, па и оних најједноставнијих, од стране јавних функционера и службеника, па и оних „најнижих”, што свакодневно и дословно онемогућава новинарски рад, представља цензуру пар еxцелленце, али је у дубокој сенци случајева експлицитнијег насиља, репресије и ометања медија

Ипак, рекордер у „успешном заобилажењу” Данаса, те јавности у чије име запиткујемо, свакако је кабинет градоначелнице. Од маја прошле године дописништво Данаса није добило одговоре на више од 60 питања, на најразличитије теме.

Игнорисање је ишло дотле да смо две године заредом остали ускраћени и за пуку протоколарну изјаву о „Нишвилу”, о којем Данас већ 12 година издаје специјални додатак, а у којем су сви претходни градоначелници, па и они из СНС-а, уредно изрицали покоју о том културном бренду.

Треба ли уопште рећи да су сва питања упућивана на време и на официјелне мејлове или телефоне, кад год нам је била потребна званична информација или такозвана друга страна?

Кабинет градоначелнице Сотировски или она сама су у протеклих годину дана – осим одговора на питања у вези са решавањем дугова Града за земљиште Аеродрома „Константин Велики” и са случајем папрене јавне набавке канцеларијског материјала за потребе јавног сектора, Данасу одговорили још само у четири случаја која су се тицала ње лично или чланова њене породице.

Негирала је умешаност или пропусте у случају доделе такозваног градског социјалног стана њеном зету, те напредовања њеног супруга у јавном сектору, наводне сумњиве околности у вези са саобраћајном несрећом у којој је слупала службену „шкоду суперб” којом је сама управљала, те наводни реваншизам према кадровима претходног градоначелника Дарка Булатовића, иначе њеног страначког колеге.

Кабинет је одговорио и да ће Град Ниш „до краја године” усвојити локални антикорупцијски план, а потом формирати локално антикорупцијско тело које ће пратити његову примену, након што је каснио пет година са тим послом који је орочила Агенција за сузбијање корупције.

Поштовању рокова није „помогло” ни то што је Сотировски неко време била чланица првог функционалног локалног антикорупцијског тела у Србији, нишког Локалног антикорупцијског форума, по којем је Агенција израдила модел таквих тела за све градове и општине у земљи.

СКРАЋЕНА ЛИСТА УСКРАЋЕНИХ ОДГОВОРА У кабинету градоначелнице Данас је, између осталог, остао без одговора на питања везана за: – случај стамбеног збрињавања 10 породица којима су у пожару изгореле монтажне бараке у којима су живели деценијама; – случај 60 закупаца станова солидарности, иначе избеглица из Хрватске, којима прете судски извршитељи избацивањем из станова и пленидбом имовине због неплаћања закупнине Граду; – одуговлачење одлуке о додели локације за кабинет министра без портфеља Новице Тончева, који је изразио намеру да кабинет пресели у Ниш; – наводно проблематичну ситуацију у Комуналној милицији на коју указује узбуњивач; – предлог Еколошке гериле о заштити Спомен-парка Бубањ од вандализма, депонија и сече шума… Изостали су одговори и на: – прозивке Игора Јурића због неадекватног односа према стамбеном збрињавању породице девојчице коју је отео и сексуално злостављао такозвани Малчански берберин; – питања о изворима финансирања регионалног прихватилишта за псе, против којег се буне мештани и друштва за заштиту животиња, називајући га финансијски сумњивим „логором за псе”; – питања да ли епидемиолошке мере контролишу надлежне градске инспекције и комунална милиција и које су санкције изрекли… Без одговора су остала и питања везана за Вучића, међу којима и да ли је он наложио смањење нишког и других локалних буџета, иако за то није надлежан. Затим: – да ли је Град финансијски и на други начин учествовао у постављању билборда са Вучићевим ликом на највећем градском хотелу „Амбасадор”; – није било ни одговора на питања да ли функционери и службеници Градске управе обављају послове за СНС користећи јавне ресурсе – скупљају капиларне гласове, организују одласке на митинге и ботују, како су тврдили поједини службеници; – зашто се на официјелном ФБ профилу нишке СНС резултати Града и јавних функционера представљају као резултати странке; због чега је на затвореној седници Градског одбора СНС-а изгласано неповерење Небојши Стефановићу и Златибору Лончару; – да ли су Градски штаб за ванредне ситуације или Кризни штаб за сузбијање ковида 19 дали сагласност за окупљање око 6000 присталица СНС-а у Спортској хали „Чаир”, иако је тада било дозвољено 500; – градоначелница није одговорила ни на питања везана за Симу Спасића; – није желела да коментарише одлуку Агенције за спречавање корупције да против ње покрене поступак јер је са закашњењем пријавила сумњу у постојање сукоба интереса због тога што је њен зет на градском конкурсу купио такозвани социјални стан; – без одговора је остала и наша молба да прокоментарише најаву да ће Суд части одлучивати о њеном искључењу из чланства у НУНС-у због односа према медијима.

 

Етикетирање, вређање, лекције

За разлику од нижих локалних функционера, који се „задржавају” на игнорисању Данаса и других критичких медија, градоначелница Ниша се не устручава од етикетирања ових медија и омаловажавања њихових новинара. Повремено дели новинарске лекције, позивајући се на 25-годишње новинарско искуство у РТС-у, које истиче као професионалну драгоценост. Мада негира селективан однос према медијима, немуштим образложењима га признаје.

Када је недавно (позитивно) оценила свој двогодишњи рад, није пропустила прилику да упути пацке медијима који нису под контролом власти, већ критикују и преиспитују пропусте. Констатујући да је „релативно задовољна” односом са медијима, нагласила је да постоје они који „и дан-данас спроводе организовану хајку против тима људи, посебно против ње у Нишу, која води овај град Ниш”. Ти медији се „баве сензационализмом, а не откривањем истине” и „измишљају афере и тамо где их нема”. Ипак, „захвалила” им је јер „имају кога да критикују, што је посебно радује”.

У јулу ове године оптужила је медије који су објективно известили да житељи нишког села Малча на тропским врућинама немају воду, а да им је Град Ниш уместо прикључења на градски водовод понудио контролу трошења воде од стране комуналне милиције – да „свађају грађане са Градом”.

Додала је да они о овом случају „извештавају нетачно и злонамерно” и да „заваравају и манипулишу народном муком и муком свих нас, због својих политичких ментора”, не наводећи притом шта је у извештајима нетачно или злонамерно.

Не знам шта сам вам кажем… Немамо одобрење, рекли су недавно у матичној служби, у покушају да објасне зашто не могу да ми саопште најбаналнији могући податак – која женска и мушка имена грађани Ниша данас најчешће дају својој деци

„Од лоших људи се можемо бранити, од глупих и оних који лажу, е, они покушавају да нас манипулацијама и селекцијом информација ‘унапред разоружавају’. Чине свим грађанима епску штету, а не епску памет. И не чине то само у Малчи и поводом Малче”, закључила је.

И средином прошле године сличним епитетима частила је медије који су подсетили да је председник Удружења породица киднапованих, несталих и убијених на Косову и Метохији Симо Спасић правоснажно осуђен за силовање, тврдећи да иза њих „стоје Ђилас и поједине амбасаде”.

Оценила је да је такво извештавање „велика срамота” и да су њиме „нападнути Град и она”, нагласивши да њу „као градоначелницу не треба да интересује ко шта ради приватно”. Медији су тада извештавали о томе да је она у Градској кући примила делегацију Удружења, са Спасићем на челу, и обећала им канцеларију у центру града.

Још раније, у марту прошле године, нишка градоначелница је саопштила да је установљена пракса да одговоре убудуће неће добијати медији који их „злоупотребљавају, преносе погрешно, извлаче из контекста”. Она је прецизирала да ће без одговора остати писани медији и портали „који коментаришу добијене одговоре”, уз ограду да се забрана не односи на електронске медије, „где се оно што изговарамо чује и не може другачије да се измонтира”. Нешто касније је поручила да ће она и њена ПР служба одговарати само „ако се постави питање које је – како треба питање”.

Новинарку интернет портала Јужне вести обавестила је да „више неће да се јавља на телефон” јер, како је казала, „градоначелница има своју ПР службу”. Поручила јој је као „неко ко се 25 година бавио новинарством” да „сваку тему треба добро да истражи, како би знала шта да пита, па тек онда да о томе пише”. Нагласила је да новинарка то „очигледно не разуме“, те да се она „плаши” шта ће да изађе уколико било шта каже.

Нишка градоначелница је, иначе, и са овим порталом од почетка свог мандата врло селективно комуницирала, тако да је он објавио да су му њен кабинет, градске институције и функционери ускратили одговоре „на више десетина питања и тема”. Поједини функционери су им незванично објаснили да им је „речено” да не могу давати изјаве и разговарати са новинарима тог портала. Сотировски је прошле године потврдила да је наложила овакву дискриминацију тог медија. 

Јавни час

Упркос оваквом стању ствари, Сотировски је на питања Данаса да ли и зашто постоје медији којима се не одговара на питања одговорила негативно. „Објаснила” је да „сви медији добијају сервисне информације, позиве за конференције за новинаре, изјаве ‘уживо’ или саопштења”.

„Не знам о каквој дискриминацији медија говорите јер информације добијају сви. А ко ће добити интервју, где ћу гостовати, коме ћу одговарати на постављена питања, мој је избор!”, била је категорична.

Служба информисања у кабинету градоначелнице је другом згодом негирала да постоји игнорисање Данаса, уз нетачну тврдњу да бројне одговоре нисмо добили јер су наводно „многи од њих дати у изјавама медијима на терену”, и пре него што су питања постављена. Мене као новинарку овог листа, опет погрешно, „оптужили” су да не долазим на конференције и догађаје у организацији Града Ниша. Непознати аутор оваквог одговора је, стога, закључио да моје, како је навео, „коментарисање из фотеље” сматра „неозбиљним”.

А ових дана је уследила најава да ће о новинарству – оном како га она разуме, својим сарадницима држати и јавни час.

Јер, како је још једном поновила, имала је „добре учитеље свих 25 година”.

Бити још јачи

Шта остаје ономе ко је, рецимо, и дуже у новинарству – и то оном озбиљном, неконтролисаном и критичком, због чега је преживео гашење медија у којима је радио, месеце без плате, избацивање из дописништва, привођење у Државну безбедност, конфисковање новина и привођење колпортера, претње моћника из комшилука или опасних и наоружаних људи са ратишта?

Остаје му, дакако, да у личном и професионалном смислу ојача, јер му нема друге, а жив се човек на све навикне.

Зар, уосталом, неки паметни музичари нису паметно рекли да мирно море никада није направило доброга морнара?

Оперетске мудролије политичара на власти и „њихових” службеника, од председника Србије па надаље – који верују у ускраћивање информација, селективност и дискриминацију – неће натерати ниједног озбиљног професионалца да одустане од своје теме или да је прећути.

Лекције о новинарству, свакако, не могу да држе функционери који ускраћују информације „туђим” медијима, а не скидају се са „наших” телевизија које су побркале пропаганду са новинарством, нису чуле да постоји и опозиција, а у време предизборне кампање прекидају редовни програм кад год Вучић има митинг.

Одакле идеја било ком јавном функционеру да може и треба да гази цивилизацијске стандарде, Устав и медијске законе, те унижава грађане који га бирају и плаћају?

Чему такви функционери могу да науче своје колеге на јавном часу?

Или ће, ипак, од следеће године, према обећању, бар у Нишу бити нешто боље?

Нада – гуја у недрима.

Ауторка је новинарка Данаса.