Вести
29. 08. 2022.
Вербални напади на новинаре – чести и без икаквих последица
У ноћи 13. јуна 2020. године власнику новинског портала „Jepi Zë“ Схкумбину Кајтазију покушали су запалити аутомобил. Четири мјесеца касније, у октобру исте године, испаљено је шест хитаца на његов аутомобил док је био паркиран у центру Митровице.
Двије године од тих напада, Кајтази је незадовољан радом који су до данас обавили органи за провођење закона и истражни органи.
Новинар тврди да су полицијске акције у првом случају, покушају паљења његовог аутомобила, „вриједне аплауза“, али каже да је тужилаштво одуговлачило с процесом.
Кајтази истиче да је тужилаштво било задовољно пресудом од десет мјесеци затвора за особу која му је покушала запалити аутомобил, међутим, према његовим ријечима, ова институција није истрагу проширила како би се открило ко је наручилац тог дјела.
„Осуђен је на десет мјесеци затвора, али ја нисам био задовољан јер су ме занимали наручиоци напада, а не кажњавање тог младића којег је неко преварио. Међутим, до додатне истраге није дошло, иако је починилац признао да је злочин починио 'због приче' коју сам објавио. Тужилаштво га није ни питало која је то вијест, што би потенцијално могло дати истражне трагове у вези с наручиоцима, већ су једноставно прихватили 'признање' као олакшавајућу околност и затворили случај“, наводи Кајтази.
Истовремено, о другом случају пуцњаве на његов аутомобил, Кајтази каже да и поред тога што су прошле скоро двије године, полиција никога није ухапсила. Чак нема ни осумњичених.
Поводом напада ватреним оружјем на аутомобил Схкумбина Кајтазија, портпарол Државног тужилаштва у Митровици Валон Претени, саопштио је да је предмет већ додијељен тужиоцу. Међутим, није навео има ли ухапшених или осумњичених који су повезани с нападом.
Претени је најавио и поступање Државног тужилаштва у вези с покушајем паљења аутомобила новинара Кајтазија.
„У вези с првим питањем, у овом случају, Основно тужилаштво у Митровици је 27. октобра 2020. године подигло оптужницу против лица с иницијалима Е. Ј. због кривичне пријаве 'подметања пожара'. Што се тиче другог случаја, овај предмет је додијељен тужиоцу Основног тужилаштва у Митровици и у процесу је”, навео је он.
Према информацијама које је доставила Канцеларија за информисање Косовске полиције, ова институција је током 2020. године имала 20 случајева и двије дојаве у вези с различитим кривичним дјелима која се односе на нападе на новинаре. Од тога је четрнаест поступака покренуто као „пријетње“, два као „узнемиравање“, док је по један покренут за кривична дјела „наношење тјелесних повреда“, „изазивање опште опасности“, „подметање пожара“ и „упад у рачунарске системе“.
У 2021. години полиција је рјешавала 21 случај различитих напада на новинаре, док је од јануара до јула ове године полиција радила на шест таквих случајева.
Албионетë Адеми, чланица одбора Удружења новинара Косова (АГК), каже да вербални и физички напади на новинаре нису смањени. Адеми наводи да посљедњих година није било убистава новинара на Косову, али према њеним ријечима, „злочини против њих (новинара) остају на значајном нивоу“.
Адеми каже да је некажњивост напада на новинаре постала дио културе, због чега су вербални напади, према њеним ријечима, постали уобичајени на Косову.
„Напади на косовске новинаре, у великој мјери, остају неријешени. Некажњивост напада на новинаре постала је дио културе. А некажњивост је још опаснија јер изазива даље нападе на новинаре. У свјетлу овакве некажњивости сматрам да напади на новинаре, посебно вербални, нису изоловани случајеви. Постали су уобичајени. Дакле, одговорност је искључиво на правосудном систему, који још увијек заостаје у рјешавању оваквих случајева”, навела је она.
„Политички актери не сносе посљедице за вербалне нападе на новинаре“
На питање зашто политички актери вербално нападају новинаре, Адеми напомиње да су некажњивост и увјерење да можете напасти новинара без икаквих посљедица повећали број таквих напада.
„Политички актери често нападају новинаре или покрећу мафијашке кампање линча против одређених новинара. И никада не трпе никакве посљедице. Укључујући и правне. У најрјеђим случајевима може доћи до извињења, и то тек након великог притиска јавности“, додала је Албионетë Адеми из АГК.
Новинар Схкумбин Кајтази такођер је доживио пријетње и вербалне нападе политичара. Пријетње му је 2018. године упутио и тадашњи градоначелник Митровице Агим Бахтири и полиција је против њега поднијела кривичну пријаву.
Док су неки од напада усмјерени на одређене појединце, други су усмјерени против медија и новинара опћенито. Албионетë Адеми из АГК-а, говорећи о неким од вербалних напада политичких актера на новинаре, истиче случај Приндона Садриуа, супруга предсједнице Вјосе Османи.
„Било је вербалних напада од стране предсједнициног супруга, Приндона Садриуа, истовремено и вршиоца дужности амбасадора Косова у Републици Сјеверној Македонији, гдје новинаре назива 'удруженим злочиначким подухватима'. Ту је и погрдно изражавање функционера владајуће странке према новинарима, као и према Удружењу“, каже она и додаје да овакви напади утичу на подстицање масовног линча над новинарима од стране присталица тих политичких актера.
Адвокатица за медијско право Флутура Кусари тврди да напади на новинаре стварају несигурно окружење за новинаре. Она додаје да је недостатак владиних мјера за сигурност новинара утицао на пораст броја напада на њих.
„Пораст броја напада на новинаре је повезан с недостатком одговарајуће владавине права, оштром реториком политичара према новинарима и недостатком афирмативних мјера владе за сигурност новинара. Већина злочина над новинарима остаје неразјашњена, што доводи до културе некажњивости злочина. Исто тако, оштар погрдни језик политичара према новинарима – који их називају продавачима, шпијунима итд. – ствара климу несигурности и чини новинаре метом напада на интернету и ван њега, посебно од политичких милитаната”, наводи Кусари.
Према ријечима Схкумбина Кајтазија, политичари сањају о свијету у којем нема новинара, јер им је, према његовом мишљењу, тако лакше да се баве коруптивним пословима и другим прекршајима.
Поступа ли се с нападима на новинаре на одговарајући начин?
Према подацима Косовске полиције, ова институција је у посљедњих пет година обрадила 72 случаја разних вербалних и физичких напада на новинаре. Иако су према статистици кривична дјела различита, из Управе за информисање Косовске полиције кажу да се ова 72 случаја односе на кривична дјела која углавном подразумијевају пријетње и узнемиравање путем друштвених мрежа.
Међутим, новинар Схкумбин Кајтази каже да се вербални напади и пријетње новинарима не рјешавају увијек како треба. Наиме, према његовим ријечима, притисак јавности је тај који тјера институције да почну озбиљније схватати овакве случајеве.
Флутура Кусари, адвокатица за медијско право, такођер потврђује да државно тужилаштво, полиција и судови не дају приоритет сигурности новинара.
„Сигурност новинара никада није приоритет за ове институције на вишим нивоима. Иако постоје полицајци, тужиоци и судије који добро раде свој посао, успјешно поступање у случајевима напада на новинаре се може остварити само када Судско вијеће Косова, Полиција Косова и Тужилачко вијеће Косова одлуче да ове случајеве третирају приоритетно“, додаје она.
Кусари напомиње да су казне за кривична дјела против новинара мање строге од оних изречених криминалцима који нападају политичаре.
„Медији су седма сила јер без њих демократија није могућа. Они имају суштинску улогу у друштву и зато уживају посебну заштиту”, додала је.
С друге стране, Албионетë Адеми каже да АГК Косовску полицију сматра најефикаснијом институцијом, додајући да неефикасност судова отежава рад и Удружења и новинара.
„Ми у АГК-у вјерујемо да је полиција најкооперативнија и најефикаснија институција. Полиција, државно тужилаштво и суд именовали су координатора за случајеве који укључују новинаре. Међутим, судови су најмање ефикасни, што отежава рад Удружења, али и новинара, јер се предмети одуговлаче или казне нису сразмјерне злочину“, каже она.
Забринутост због напада на новинаре изражена је и у извјештају који је објавио амерички Стejт Департмент. У овом извјештају се наводи да постоји тенденција застрашивања представника медија од стране политичара и јавних личности. У извјештају се наводе и неки од напада који су извршени на новинаре у 2021. години.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.