Вести
23. 08. 2022.
Интервју Таковских новина са Живојином Ракочевићем: Могућност избора постоји
Са Живојином Ракочевићем, председником УНС-а, разговарали смо, између осталог, о притисцима и нападима на новинаре, новинарској етици и професионализму.
Пројекат који тренутно реализујемо носи назив „Не пуцај у гласника“. С тим у вези, како избећи атаке на новине и новинаре због медијског садржаја који преносе?
Нажалост, сведоци смо вербалних и физичких напада на новинаре и медије у данашњем времену поларизованог представљања стварности. Ту су и честе тужбе моћних и богатих које служе за исцрпљивање локалних и малих редакција. Али као друштво не смемо одустати од утврђивања допуштеног и забрањеног. Враћања вредности као што је одговорност. Потребна је јака и солидарна новинарска заједница и борба за враћање поверења у новинаре и медије. С тим у вези је важно истицати добре примере – новинаре који, јасно је из авиона, раде у корист новинарства и имају ту новинарску мисију. Разоткривају оно што моћници скривају, пристојно инсистирају на одговорима, бране свој интегритет, фер извештавају и са страшћу се баве својим позивом.
Технолошки, сваки човек на планети има, готово савршену могућност да буде гласник – да преноси или производи поруку, да има пратиоце или следбенике. На једној страни је технологија, а на другој моћ и интерес. Између та два пола налазе се новинар и редакција као ентитет истине који су тешко угрожени јер моћ може да изнајми технологију и тако, на различите начине, елиминише или заобиђе гласника. Зато садржај, како кажете, мора бити истинит и гарант аутономије медија и новинара. Ако тога нема идемо према најгорем тоталитаризму у ком неће бити гласника него конзумената, потрошача, жртава или идеолошко, расних, националних следбеника.
Наш недељник „Таковске новине“ од прошле године бори се са разним притисцима од стране локалне самоуправе. Од 15 милиона намењених за пројектно суфинансирање медија, „Таковским“ је у 2021. години додељено свега 200.000 динара (да бисмо ове године добили целих 100.000 динара). Такође, укинуто је 75 претплата за Општинску управу Г. Милановац, а потом је локална самоуправа одлучила да прекине и са јавним оглашавањем у „Таковским“ и пребацила оглашавање у Чачак – јер је на тендеру услов био да лист излази у више од 3.500 примерака, а гле чуда, „Таковске“ имају тираж од око 2.500 примерака. И коначно, уследила је и тужба председника општине Г. Милановац (због повреде части и угледа) Вишем суду у Београду против „Таковских новина“ и главног уредника новина, са одштетним захтевом од милион динара. Колико су чести слични случајеви, и да ли су притисци чешћи на локалне медије него на националне? Да ли постоји решење за овај тренд?
На локалном нивоу је најтеже, јер у „великом свету“ можете негде побећи, а у малим срединама знају колико имате кашика у кући, знају сав ваш живот и поставиће вам несношљиве препреке. Удружење новинара Србије пажљиво прати шта се дешава са „Таковским новинама“ и слуша гласове који долазе са, условно речено, маргине. Извештавамо за сајт УНС-а са суђења и не допуштамо да прође без очију шире и стручне јавности. То је важна улога УНС-а. Да буде у судницама у којима се одлучује о медијима и новинарима, поготово када је јасно, а набројали сте, да су тужбе карика у ланцу којим се локални медиј покушава давити и дисциплиновати. Знам да су се „Таковским“ интензивно бавиле колегинице Оља Милошевић и Драгана Бјелица.
Усредсредили смо све своје снаге да подржимо локалне медије, да их сачувамо и развијемо тај основни локални дијалог који је фатално нарушен. Пројектно финансирање медија је лепа идеја која ових година показује своје зло лице, и сигурно прелази у своју супротност. Решење је у снажном удруживању и отпору који ће, уместо локалног, добити национални значај и пажњу, а онај што буде отимао новац грађана који имају право да чују други глас мора бити заустављен и ограничена његова моћ.
Када је Вама било најтеже у каријери, са чиме/киме Вам је било најтеже да се борите?
Најтежи ми је био један дводневни рат у доба мира. У њему је нестајало све што нам је било важно, а ми смо били немоћни, или нам је онемогућено, да ту истину пошаљемо у свет. Рат су започеле наше колеге и на крају су сви награђени – новцем, стипендијама, обукама, а вође рата апсолутном влашћу и независношћу. Ради се о 17. и 18. марту 2004. године на Косову и Метохији.
Шта је по Вама професионално и етичко новинарско извештавање?
Видети својим очима, проверити своје очи, располагати неумољивим чињеницама, сачувати дистанцу као светињу, допустити другом да говори, препознати истину, не дозволити сумњи да вам поједе срце и дух...
Који су пожељни атрибути доброг новинара, а који доброг уредника?
Истинољубив, правичан, образован, чувар вредности, способан да угризе руку која га храни, спреман да брани професију, да је свестан ентитета који представља и истине којој служи, да може да прихвати уредника. Уредник треба уз све одлике новинара још да буде кишобран, да може да подели интерес новинара и да га заштити као родитељ.
Медији неретко пласирују поруке дискутабилног карактера. Како помоћи конзументима медијског садржаја – било да је реч о телевизији, радију, интернету или новинама – при филтрирању медијских порука које их обасипају?
Мора се стећи минимум поверења у медиј, мора се, макар мало, схватити да могућност избора постоји. Регулатори, удружења, би требало да подижу свест о избору.
Колико сте задовољни поштовањем Кодекса новинара Србије и да ли се то може унапредити?
Ми као Удружење не можемо бити задовљни, јер увек ће бити области из којих долази угрожавање слобода. Свесни смо да су: „Дрине овог свијета криве; никада се оне неће моћи све ни потпуно исправити; никада не смијемо престати да их исправљамо“.
Слобода медија је предуслов слободе друштва и демократије. Колико су људи у Србији свесни тога и да ли ћемо у том смислу икада постати демократска земља?
У блиској су вези те слободе и једна другу омогућавају. На нама је да се за слободу медија као вредност залажемо. Ради се о борби непрестаној.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.