Вести
12. 07. 2022.
О грешкама и професионалности
Прошле недеље дневни лист Курир објавио је разговор са проф. др Браниславом Тиодоровићем, епидемиологом и чланом Кризног штаба, у коме се тврди да се нико, осим хроничних болесника, не треба чувати короне, те да се заражавањем током лета ствара капитал за јесен
У петак, 8. јула, дневни лист Данас и потписница ових редова одлучују да тематизују ту изјаву, која је из много разлога проблематична.
Тим поводом обраћамо се и самом проф. Тиодоровићу, који каже да он то никада није рекао.
„Сулудо је сматрати да било ко ко се бави овом професијом може препоручити заражавање“, каже проф. Тиодоровић.
Текст „Тиодоровић: Нисам позивао на заражавање“ објављен је у викенд издању Данаса, а у суботу и на порталу. У суботу пре подне новинарка Курира, ауторка поменутог интервјуа Јелена С. Спасић јавља се телефоном демантујући Тиодоровића. „Све што је написано, Тиодоровић је стварно рекао“, наводи укратко новинарка.
По подне тог дана стиже и званично одговор Јелене С. Спасић. У том одговору, који је објављен на порталу Данаса и у штампаном издању, ауторка говори о томе како је текао разговор са Тиодоровићем, али и наводи да „нико од колега из Данаса није питао оцрњену новинарку и новине, односно другу страну, да кажу своју причу, како Кодекс новинара Србије и Закон о информисању налажу“.
Јелена С. Спасић је у праву. Грешка са моје стране је направљена и свака објашњења како је до ње дошло била би сувишна и непотребна. Једино што би се могло рећи јесте да није било зле намере да се искриви реалност. Оно што је међутим потебно јесте осврт на наслов под којим је објављен одговор Курира. Тај наслов је „Одговор Курира др Тиодоровићу и ‘професионалном’ Данасу“. И он је разлог писања ових редова.
Од тренутка када ме је Јелена Спасић позвала и рекла да проф. Тиодоровић не говори истину и да је заиста рекао да нема разлога да се грађани чувају заражавања, те да је она пренела тачно његове речи, све што смо могли да урадимо да умањимо последице, на једној страни по тачност информације, а на другој по углед саме новинарке, било је учињено.
У текст из штампаног издања, који је тог дана био заказан за објављивање на сајту, додат је прво снимак разговора који Курир користи као један од доказа да је Тиодоровић заиста говорио о идеалном тренутку за заражавање, а потом је и постављен линк ка писаном одговору који је објављен на сајту Курира. И све то пре него што је Курир послао редакцији Данас на званичан мејл деманти. Разлог, понављам, како би читаоци који прочитају текст на сајту добили потпуну слику.
Могло је и другачије. Та субота је рецимо био слободан дан за све који су се укључили у накнадне измене текста. Могли смо да се не јављамо на телефон, да не одговарамо на поруке. Могли смо да сачекамо да деманти званично стигне, а онда да он буде објављен тако да га нико и не види. Поштовали бисмо форму коју закон налаже. Звучи познато? Или можда не – ипак ни то?
Ових дана портал Раскрикавање објавио је анализу садржаја штампаних медија.
– На насловним странама Курира у току прошле године објављене су најмање 163 неутемељене манипулативне или лажне вести, пише Раскрикавање па даље наводи пар примера како је Курир, такође на насловним странама, објављивао лажне и неутемељене вести у вези са вирусом корона.
Да не буде забуне – начин на који поступа Курир није никакво оправдање за пропуст који је потписница ових редова направила не позивајући новинарку. Али је ипак важно подсетити на контекст и то ко спочитава професионалност Данасу.
Јер постоји још један елемент професионалности подједнако важан, а то је да када се направи грешка, а направиће се пре или касније, стане се иза ње и уради се оно што се може, да се умање њене последице, не по себе, већ по друге које то може да кошта. То ваљда звучи мало мање познато?
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.