Вести
18. 04. 2022.
Србија, уметности и карикатура: Десанка Деса Глишић – „када бих се поново родила, изабрала бих исту професију"
У црној краткој хаљини и високим потпетицама, тамне косе скупљене у коњски реп, облих бокова, истурених груди и танких глежњева, Дара Нијагара уздигнуте главе шета београдском калдрмом
Главна је јунакиња истоименог стрипа Десанке Десе Глишић, једне од првих карикатуристкиња у Србији.
Иако је изашло само петнаестак бројева, лик дотеране и врцаве девојке поделио је јавност.
Половином 20. века, једни су хвалили њене цртеже и нестрпљиво ишчекивали нови број, док су је други, како је и сама говорила, „критиковали да квари невину омладину".
Десине карикатуре представљале су метафору времена и друштва које се отварало ка свету, записао је Слободан Новаковић у књизи Ко је ко у српској карикатури.
„Њене лепотице, у време када се сличне фотографије нису могле ни замислити у нашој штампи затрпаној дугим рефератима и резолуцијама, почеле су да привлаче пажњу најшире јавности, младих и старих - деца, војници и пензионери били су одувек Десине највеће присталице", пише Новаковић.
Читала ју је и Лела Милутиновић из Ниша, у то време тинејџерка, данас бака петоро унучади.
„Мени је то било слатко, јер су њене јунакиње, а посебно Дара Нијагара, биле веселе, врцаве, дотеране жене - увек нашминкане и обучене по последњој моди", присећа се ова Нишлијка за ББЦ на српском.
Допадао јој се, додаје, Десин хумор.
Каријеру ове уметнице нису обележиле само измишљене јунакиње стрипова, већ и карикатуре славних светских личности попут астронаута Нила Армстронга и аргентинског револуционара Ернеста Че Геваре.
Београдска холивудска дива
Уз Дару Нијагару, београдским улицама поносито су се шетале и Цица, Мица и Перка Фармерка, у новим хаљинама и сукњицама откривајући витке ноге.
Дара Нијагара први пут се појављује на странама сатиричног часописа Јеж 1954. године.
Прати инострану моду, облачи се слободније и редован је гост комисиона, продавница у којима се у време социјалистичке Југославије продавала увозна роба.
Сишла је на београдске улице са филмског платна.
„Погледала сам филм Нијагара са Мерилин Монро и дошла на идеју да створим моју, овдашњу жену која по сваку цену жели да изгледа као странкиња", објаснила је Десанка Глишић.
У вишедеценијској каријери нацртала је више од 100 карикатура.
„Моје жене никада нису биле порно, нису биле вулгарне", рекла је Глишић у интервју за лист Зум репортер 1984. године.
Јана Адамовић, стрип уметница која се пре неколико година први пут сусрела са радовима Десе Глишић, одушевљена је јунакињама.
„Истражујући о њој, схватила сам да је њена Дара Нијагара имала утицај на друштво у бившој Југославији и да су сви то читали", прича Адамовић за ББЦ на српском.
Први радни задатак и први ударци
Блок и оловка обележиће живот Десанке Глишић.
Са светом илустрација упознаће је комшија који јој је на поклон донео књигу Робинзон Крусо пуну цртежа.
„То ме је толико држало да сам стално тражила бели папир како бих нешто нацртала", рекла је у интервјуу за Радио Београд 1.
Упркос противљењу породице, завршава уметничку школу, а сликарске вештине учила је од Бете Вукановић, која је почетком 20. века важила за једну од важнијих портретиста.
Слободан Новаковић наводи да су радови Глишић били у рангу тадашњих пионира новинске карикатуре и да су критичари говорили да има „мушки потез".
То не значи да је сликање било искључиво мушка професија, што ће Десанка сама и потврдити у истој радијској емисији.
„Није било чудно, било је прилично жена сликарки, али је било чудно што сам постала жена карикатуристикња", испричала је.
Бавила се друштвеним и политичким темама са „префињеном женском иронијом", за разлику од других карикатуриста који су им прилазили са више жестине и горчине, запажа Слободан Новаковић.
На њиховим карикатурама предмет подсмеха углавном су били тадашњи инострани званичници, док је Деса Глишић политику посматрала кроз наочаре модне сцене.
Њени јунаци су, примећује, увек били одевени по последњој моди.
Није се задржавала на политичким личностима већ је уводила и „обичне младиће и девојке са београдског асфалта", бележи Новаковић у књизи посвећеној српским карикатуристима.
'Слике из рата су је прогониле'
Први посао Десанка Глишић добила је у Трговинском гласнику.
Ситна, са свега 45 килограма и беретком на глави, ушетала је у редакцију и одмах добила први радни задатак.
Извештавала је из суднице у којој је чак била и жртва физичког напада.
Оптужени је, док је млада Деса Глишић задубљено цртала, прескочио ограду и почео да је туче.
Тог немилог дана упознаће и будућег супруга Бору Глишић, позоришног критичара.
Други светски рат провела је у Крагујевцу, а једно од трауматичнијих сећања из тог периода испричаће годинама касније и Милети Милорадовићу, карикатуристи, са којим ће годинама касније радити у Јежу.
„Брвнара у коју се склонила са супругом, гледала је на шуме где су Немци стрељали људе.
„Деса је била сведок убијања ђака у Шумарицама, слика која ју је годинама прогањала", прича Милорадовић за ББЦ на српском.
У октобру 1941, војници окупаторске нацистичке Немачке стрељали су 2.264 људи, међу којима и ученике и ученице локалних школа, подаци су Музеја 21. октобар.
По завршетку рата, Глишић је неколико година радила као сценографкиња у крагујевачком позоришту, али се на позив редакције Јежа вратила у Београд.
„Њене карикатуре биле су атрактивне и јако популарне, она је њима диктирала дневну моду.
„Све девојке и жене су хтеле да се облаче као и њене јунакиње", прича Милорадовић.
|
Ко је Десанка Деса Глишић? Рођена је 22. децембра 1911. у Београду Завршила је уметничку школу и читав живот бавила се цртањем карикатура и портрета Радила је у Трговачком гласнику, Времену и Јежу, сатиричном листу. Међу карикатурама које је нацртала најпознатије јунакиње су Дара Нијагара, Цица, Мица, Перка Фармерка Нашла се међу 100 најзначајнијих српских новинара у монографији Два века српског новинарства Умрла је у Београду 1991. године |
Че Гевара, Нил Армстронг
Током вишедеценијске каријере, имала је прилике да нацрта многе познате људе тог доба.
Три месеца пошто је уписан у историју као први човек који је закорачио на Месец 20. јула 1969, Нил Армстронг је посетио Југославију.
Међу акредитованим новинарима који су нестрпљиво чекали космонаута била је и Глишић.
У једном интервјуу, испричала је да је решила да га нацрта по сваку цену и отргла се телохранитељу који је покушао у томе да је спречи.
„Какав бих ја била пишљив новинар да сам пропустила такву прилику", изјавила је тада Глишић.
Највећи проблем имала је са Че Геваром, аргентинским револуционаром, учесником Кубанске револуције којом је свргнута ауторитативна власт тадашњег лидера Фуленсија Батисте.
Че Гевера је боравио у Југославији осам месеци по завршетку револуције, у августу 1959. године.
Пристао је да јој позира, али је толико импресионирана њиме једва савладала трему, па за разлику од портрета америчког космонаута, није била задовољна.
„Хтела сам у земљу да пропаднем од срамоте", изјавила је у истом интервјуу.
Франко, Хитлер и Стаљин
Цртала је политичаре и пре Другог светског рата, у време Краљевине Југославије.
У књизи Ко је ко у српској карикатури, Новаковић наводи да је Глишић шпанског фашистичког генерала Франсиска Франка нацртала са људским лобањама.
Енглеског премијера Невила Чемберлена нацртала је како стрпљиво чека америчког филмског продуцента Волта Дизнија да му повери улогу „храброг кројача" у тренутку када се велике силе спремају да кроје нову мапу света.
Уочи Другог светског рата илуструје парове са гас маскама - енглеског џентлмена са француском госпођицом, дебељушкасту немачку даму у загрљају утегнутог совјетског војника.
Маскембал, како је назвала једну карикатуру, алузија је на пакт о пријатељству који тада потписују немачки и руски лидери Хитлер и Стаљин.
Политичким карикатурама враћа се крајем 1950-их у социјалистичкој Југославији.
Милета Милорадовић тврди да јој због таквог приступа политичким карикатурама никада нико није правио проблем.
„Знало се тада ко сме да се црта, а ко не.
„Званичних забрана није било, али су се аутори сами ограничавали у главама", објашњава.
'Када бих се поново родила, изабрала бих исту професију'
Радови Десанке Глишић излагани су више пута у бившој Југославији, а једном су се нашли и на мети лопова.
„На Чивијади, вашару у Шапцу, неко је ушао у изложбени простор и украо Десине радове, али је то њој било мило", сећа се Милорадовић.
Деса Глишић никада се није покајала што је читав радни век посветила оловци и папиру.
„Када бих се поново родила, изабрала бих исту професију.
„Јесте одговорна и тешка, али је баш зато волим", говорила је Деса Глишић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.