Вести
14. 04. 2022.
Књига „Кафанска историја Горњег Милановца и околине (1820-1980)“ новинара Саше Савовића представљена у Библиотеци града Београда
У Библиотеци града Београда 6. априла, збила се промоција књиге „Кафанска историја Горњег Милановца и околине (1820-1980)“, угледног горњомилановачког новинара, фото-репортера, музеалца и хроничара рудничког прстена Саше Савовића
Саша Савовић је – у стотинама објављених репортажа у „Таковским новинама“, издањима „Дечјих новина“ и периодици широм земље – документовао да фактографски новински текстови, бременити духом и оплемењени уметничком фотографијом могу имати изванредан културолошки домет. Његове фотографије обогатиле су бројне монографије које данас називамо капиталним („Манастири Овчарско-кабларске клисуре“, „Равна гора“, „Рудник – шапат висина“ итд). Последња Савовићева самостална књига „Кафанска историја Горњег Милановца и околине (1820-1980)“, наставак је дугогодишњег рада, и хода, на прикупљању вредне грађе – драгог камења рудничког прстена – баштине која пред нашим очима и ушима чили и нестаје, све дубље и брже, у спиралним вртлозима времена.
– „Кафанска историја Горњег Милановца и околине (1820-1980)“ је логичан след претходне две монографије: „Срце у камену“, о крајпуташима и „Крст у дубу“, о закрштеним стаблима, записима. Замишљена је као трилогија материјалне и нематеријане баштине. Баштине нашег краја – од Груже до Гојне Горе. На први поглед различите, ове три целине чине једно: традицију једне регије која није безазлена. Напротив, чини срце Србије, и све што се десило (или ће се десити) у овој земљи, кренуло је одатле – рекао је аутор поводом објављивања књиге.
У Библиотеци града Београда, 6. априла, на дан када је бомбардован Београд у Другом светском рату, одржана је промоција Савовићеве књиге. На промоцији су поред аутора говорили архитекта Драгомир Ацовић, књижевник и књижевни критичар Петар Арбутина, историчар Борисав Челиковић и издавач Томица Караџић („Графопринт“).
– Кафанска историја је летопис безвремена, виши облик памћења времена и простора који су направљени од приче, и у којим је све прича. То је поетичка и жанровска, надисторијска имеративност теме. Јер не постоје места у трајању друштвених институција (а кафане су институције, тек да се зна!) где се директније сударају и прожимају чињенице и прича, анегдотско и историјско, чудесно и људска трагика, ретке радости и велике туге... Нема јасне границе: да бисте знали, морате бити део те приче, а када сте њен део, онда нема потребе да је запишете нигде другде него у кафанском диму, који повезује сличне и различите у екстериторијалном космосу кафана – речи су Петра Арбутине, једног од рецензената књиге.
Књига о незаборавним кафанама и јунацима милановачке боемске повести посвећена је недавно преминулом етнологу и кафанољупцу Драгомиру Антонићу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.