Вести
23. 02. 2022.
Неједнак третман новинара и политичких функционера у случајевима угрожавања сигурности, тужбе против медија који ретко крше Кодекс новинара мање успешне од тужби против таблиода
Број случајева угрожавања сигурности председника Републике Србије који су добили судски епилог два и по пута је већи од случајева у којима је угрожена безбедност новинара, показало је истраживање Славко Ћурувија фондације и Центра за правосудна истраживања (ЦЕПРИС).
Један од закључака другог редовног извештају о заштити слободе изражавања у правосудном систему Србије – „Слобода изражавања пред судом“, који је посматрао правноснажне пресуде за кривично дело угрожавање сигурности, јесте да правосуђе није успело да обезбеди равноправан третман свих грађана пред законом.
За разлику од пријављених претњи новинарима изречених у кондиционалу, које по правилу бивају одбачене већ у тужилаштву, овакве претње изречене председнику доводе до судских поступака и санкција за учиниоце. Од председника није тражено да лично да исказ у поступцима, док је за новинаре то обавезан део поступка. За кривично дело угрожавање сигурности новинара није изречена ни једна казна затвора која је требало да буде издржана у затворским условима. Ово, међутим, није случај у поступцима који су вођени ради заштите сигурности политичких функционера – председника, народних посланика и чланова Владе.
У извештају је посматрана и примена начела опортунитета у случајевима напада на новинаре. И код овог инструмента је уочен неједнак третман оштећених: обавезе наметнуте особи која је упутила претње уреднику провладиног таблоида, увелико превазилазе обавезе наметнуте учиниоцима дела у којима су оштећени независни новинари.
Када је реч о медијским споровима у случајевима говора мржње, заштите малолетних лица, обезбеђивања достојанства жртава насиља и заштите части и угледа, у другом редовном извештају посматрали смо предмете који су вођени против оних медија за које је Савет за штампу утврдио да ретко крше Кодекс новинара Србије, односно да у свом раду претежно поступају професионално. Анализа доступних предмета је показала да су медији који ретко крше Кодекс далеко ређе тужени од медија који то чине учестало. Тужбе против професионалних медија у посматраном периоду не само да нису биле масовне, већ су махом биле и неуспешне по тужиоце – мање од половине тужбених захтева је усвојено и то само делимично.
Међутим, 2021. године уочавамо значајну промену и појаву тужби за које постоји сумња да представљају тзв. СЛАП тужбе – стратешке тужбе против учешћа јавности. Анализа предочава и неке од правних и практичних могућности решавања проблема СЛАП тужби против медија у домаћем правосудном систему.
Ауторке анализе су Вида Петровић Шкеро, Круна Савовић, Наташа Јовановић, Ана Здравковић и Наташа Стојадиновић.
Анализа Слобода изражавања пред судом доступна је на овом линку.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.