Вести
19. 10. 2021.
Професија између препорука и насиља
Брислеска безуба заштита новинара
Европска комисија (ЕК) је недавно представила своју Препоруку о обезбеђивању безбедности новинара која је, с разних страна, пригодно поздрављена, али, уз нимало пригодне резерве и сумње
Европска конфедерација синдиката (ЕКС) саопштила је да “Европска комисија с правом истиче важност сигурности новинара за слободу медија и демократију”, те да “Препорука садржи многе добре и практичне предлоге, укључујуц́и економску и социјалну заштиту новинара”. Међутим, велика замерка је “у томе што Европска комисија у великој мери игнорише улогу новинарских синдиката”.
Такође, ЕКС наводи да је “жалосна чињеница да препоруци недостају зуби – то је слаб инструмент са лошим резултатима – који се ослања на добру вољу држава чланица да је спроведу”. Европска федерација новинара (ЕФЈ) подржала је Препоруку сматрајући да њоме ЕК показује посвец́еност безбедности новинара.
Међутим, из европске новинарске централе такође подсећају да тај документ никога не обавезује, и сматрају да брзо треба успоставити механизам за помно прац́ење акција држава чланица ЕУ на пољу заштите новинара и других медијских радника.
Откуда нескривене сумње највећих европских синдикалних и новинарских организација у успешност најновије препоруке “европске владе”? У извесној мери, на ово питање је индиректно одговорила потпредседница ЕК Вера Јоурова управо на прес конференцији у Бриселу на којој промовисан поменути препоручујући документ, када је навела да је у току прошле године у Европској унији и земљама кандидатима нападнуто 900 новинара и других медијских радника (само у Србији 189, по подацима НУНСа).
Очекивано, висока званичница ЕУ поновила је стари политички шлагер да “ниједан новинар не би требало да смртно страда или буде повређен због обављања свог посла”. И, опет очекивано, позвала је функционерка ЕУ државе чланице да делују у складу са мерама садржаним у Препоруци.
Како је саопштено из Брисела, Препорука подстиче државе чланице да истраже и процесуирају сва кривична дела почињена над новинарима; да иницирају сарадњу између органа за спровођење закона и новинара и њихових удружења; да подрже успостављање независних механизама брзог реаговања за помоц́новинарима којима је помоц́ потребна, попут правних савета, психолошке подршке, склоништа, телефона за хитне случајеве… Препоручују се обуке за полицију, судове, тужилаштва… Потребно је осигурати социјалну заштиту од незапослености, болести, инвалидитета, пензионисања и професионалних ризика за новинаре, укључујуц́и и фриленсере. И тако даље, налик томе.
Знано је одавно да су у том “спорту” на простору ЕУ најпродуктивнији “орбановци” у Мађарској, “качињскијевци” у Пољској, и “јаншинци” у Словенији. Зато је, после више година отезања, у марту ове године у Европском парламенту и одржана расправа поводом угрожавања слободе медија у три поменуте земље.
Већина европских посланика уочила је акутну претњу у све три земље и тражила да ЕК нешто предузме против опасног, ретроградном тренда. Али, такође је већина посланика била разочарана млаком реакцијом ЕУ и Европске комисије. Наиме, уследила је најава побољшања безбедности новинара. Шест месеци касније “европска влада” даје на знање нову Препоруку упућену како својим чланицама тако и кандидаткињама.
Елем, очекује ли неко међу медијским пролетерима у Србији да ће Александар Вучић Први, макар ради оних несрећних европских емисара, запретити батином својим врлим раскалашницима и ништанезналицама, уколико макар криво погледају, а не дај боже и дочепају неког убогог приврженика слободног, непристрасног и објективног јавног информисања.
Још конкретније, хоће ли Вучић “погурати” да после више од две деценије поименично знани кривци за ликвидацију Славка Ћурувије оду на дугу и заслужену робију?
Хоће ли после пуне две деценије кривица стићи убице Милана Пантића? Мисли ли ко да ће двоструки председник (РС и СНС) својим верним чаушима и чанколисцима, распоређеним од месне заједнице до свог кабинета, наложити да смање своје ниске страсти како би, ако не на крају ове оно наредне године, НУНС коначно забележио пад црних бројки напада на новинаре.
Први пут од 2013. године. Биће жалосно ако не буде тако, а све мислим да неће. А још је жалосније, цитираћу колегу Могенса Бјерагарда, председника ЕФЈ, “што смо дошли у ситуацију да Европска унија мора да подсети државе на њихове основне обавезе када су у питању одбрана слободе штампе и пристојни услови рада новинара”.
Путуј Европо, немој више чекати на нас.
(АУТОР ЈЕ НОВИНАР УГС НЕЗАВИСНОСТ)
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.