Вести
24. 09. 2021.
Претужно стање медија: У Србији заробљени и јавни сервиси и приватни медији, у свету четири од пет медија нису независна
Све је више медија у свету у власништву или под утицајем државе који немају задовољавајући ниво независности у извештавању. Док је у Европи све ризичније за рад таквих медија, у Србији већ постоји велики број заробљених медија, наводи се у истраживању мађарског Центра за медије, податке и друштво, у коме је учествовало 546 медија из 151 државе.
Истраживачки Центар за медије, податке и друштво (Centar for Media, data and Society – CMDS), који ради при Централноевропском институту (CEU) са седиштем у Будимпешти, објавио је недавно компаративну анализу независности медија у свету под називом „Стање државних медија – Глобална анализа уредничке независности државних медија и увод у нову медијску типологију”.
Истраживање 546 медија из 151 државе трајало је четири године.
Како се наводи у саопштењу за јавност CMDS-а, насловљеног „Претужно стање државних медија, чак четири петине светских медија нема независност при уређивању”, циљ истраживања био је да се овом проблему приђе свеобухватније од пуке поделе на независне медије и оне који су под утицајем власти.
Без обзира на то што је у свим случајевима држава потпуни или делимични финансијер медија, „између гласила која су под директном контролом државе, чија је карактеристика ширење пропаганде, и јавних гласила која су устројена тако да оперишу независно и у јавном интересу, постоје нијансе које треба проучити да би се схватио утицај државних медија на цео медијски сектор и друштво у целини”, стоји у извештају.
Након анализе 546 светских медија, ово истраживање показало је да око 80 одсто њих нема уређивачку независност.
Аутори извештаја Маријус Драгомир и Астрид Сордерстром поделили су гласила пратећи учешће државе у три сегмента медијског пословања: финансирању, управљању/власништву и/или уређивачкој политици.
„Подршка владе медијима није нужно лоша ствар, али коришћење државних ресурса за контролу уређивачке политике медија јесте”, наводи се у анализи CMDS-а и додаје да је главна дилема, када се говори о улози државних медија у друштву, како осигурати подршку овим кућама а не повредити њихову уређивачку аутономију.
Уређивачка политика је, према CMDS-у, кључна одредница независности медија, при чему је „контрола уређивачке политике” дефинисана као – немогућност медија да самостално доноси уређивачке одлуке, што је резултат директне или индиректне контроле коју надлежни врше над процесом одлучивања.
Према томе да ли подлежу таквој контроли или не, CMDS је медије поделио на независне и заробљене.
Независни медији могу бити у власништву или под управом државе, или их држава може финансирати, али она не утиче на њихову уређивачку политику. С друге стране, групу заробљених медија чине они медији чију уређивачку политику контролишу припадници власти без обзира на њено власништво, односно управу, или начин финансирања.
Европа има велики број независних медија, али и све већи ризик за њихов опстанак
Према истраживању 546 светских медија, 110 их спада у групу независних. Од тих 110, само 18 су јавни сервиси, од којих 11 има седиште у Европи.
CMDS указује на то да се, иако постоји видљив јаз између квалитета вести на Западу и у остатку света, Европа суочава са све већим бројем претњи влада и политичких организација које појачавају напоре да преузму контролу над медијима.
„Европа има велики број независних медија, а многе финансира или води држава, што је веома ризично”, наводе из CMDS-а и додају да за 24 европска медија из ове категорије постоји ризик да изгубе уређивачку независност.
Како показује истраживање, трећина заробљених медија, који су у 85 одсто случајева гласноговорници актуелних власти, такође има седиште на овом континенту – највећи број њих је у централној и источној Европи и у региону Турске.
Тако, између осталог, CMDS истиче да је у Пољској и Турској заробљено мноштво приватних медија, у Хрватској јавни сервис, а у Србији и једно и друго.
С тим у вези, Србија је уврштена у групу земаља где постоји забрињавајући тренд пораста броја приватних медија у којима државни моћници имају контролу над уређивањем. Поред ње, у овој групи су још Пољска, Мађарска и Турска.
CMDS је анализирао стање у неколико српских медија, од којих су РТС, РТВ и Политику сврстали у групу заробљених медија у државном власништву или којима управља држава, а корпорацију Коперникус (ТВ Прва и Б92), Курир, Танјуг и Вечерње новости у групу заробљених приватних медија.
„Заробљавање приватних медија највише се уочава у државама са традицијом државног интервенционизма у медијима”, објашњавају из CMDS-а.
Ипак додају да „упркос лошој ситуацији у овом региону, у Европи има простора и за горе”, те подсећају на случај у Словенији, у којој су јавна радио-телевизија РТВ СЛО и новинска агенција СТА од 2019. године на удару десничарских политичких партија које покушавају да им угрозе финансирање, а тиме и независност.
|
ЗА УРЕДНИЧКУ АУТОНОМИЈУ ПОТРЕБНА НЕЗАВИСНА УПРАВЉАЧКА И НАДЗОРНА ТЕЛА Држава финансира медије директно и индиректно, а CMDS истиче да „искуство показује да што је већи удео државних субвенција у буџету медија, мања је његова независност”. Осим тога, они подсећају да државе имају већу контролу уређивачке политике уколико учествују у именовању чланова и чланица управљачких тела медија. „Насупрот томе, у државама у којима надзорна тела медија именују разноврсније групе институција и људи (политичке актере, организације цивилног друштва, академске заједнице, професионалне организације, стручњаке итд.), државна контрола је мање изражена”, закључује CMDS. У истраживању се наводи да гаранција уредничке независности укључује и забрану властима да се мешају у уређивање медијског садржаја, као и увођење механизама оцењивања или надзора садржаја који потврђују његову независност, попут омбудсмана или програмских савета. Још се додаје и да је „важно нагласити да само постојање таквог статуса уредника и надзорних тела није довољно за осигуравање уредничке аутономије”. Из CMDS-а објашњавају да руководства медија морају имати конкретне механизме којима ће спречити све притиске, а да надзорна тела морају бити независна и способна да утичу на руководство медија да заштите новинарску независност. |
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.