Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Новинари Гласа Америке о 11. септембру: Највећа прича наше каријере
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

14. 09. 2021.

Аутор: Ден Џозеф, Глас Америке Извор: Цензоловка

Новинари Гласа Америке о 11. септембру: Највећа прича наше каријере

11. септембар 2001. у Вашингтону био је сунчан и савршен за шетњу. Нажалост, био је то радни дан. Новинари централне редакције Гласа Америке долазили су у јутарњу смену, а контраст између њиховог неуредног, загушљивог деска и лепог времена напољу није могао бити већи.

Новинар Џеф Кастер се сећа: „Био је предиван дан, 20 степени напољу, без влаге. Било ми је скоро жао што идем на посао“.

У редакцији на трећем спрату Гласа Америке, новинарска екипа се припремала за дан који је деловао да ће бити миран. Председник Џорџ Буш млађи посећивао је основну школу на Флориди да промовише свој план образовања. Списак најважнијих прича, који је припремио ноћни уредник Лу Хаус, садржао је извештаје из Израела, Русије, Кине и Ирака – од свега по мало. Људи су седели за столовима, пили кафу, радили на текстовима, а онда су се на сваком екрану у редакцији појавили снимци њујоршког облакодера из којег је куљао дим.

Дан више није био миран. Ал Каида је извршила терористичке нападе на Сједињене Државе. Док су људи зурили у телевизоре, уредница Дајен Бредли пришла је регионалном уреднику деска Дону Бенсону и питала да ли може да напише вест. Бенсон је откуцао вест у три реда, која је брзо пуштена свим сервисима Гласа Америке.

ЦН-041 ХИТНО**********

Путнички авион је ударио у Светски трговински центар у Њујорку. На снимцима које је емитовала кабловска мрежа ЦНН види се дим како избија из једног од спратова при врху зграде. Авион је, према извештајима, остао забијен у зграду #(cnn) nd/dlb

Рас Вудгејтс, водитељ радијског програма ВОА News Now, саопштио је слушаоцима вест на следећи начин:

“Најновија вест“, рекао је, „бизарни инцидент у сред Менхетна, где је путнички авион, по свему судећи, ударио у једну од највећих зграда на свету – Светски трговински центар.“

За већину новинара, осећање ургентности због догађаја није се одмах претворило у комплетну узбуну.

„Када је први авион ударио, претпостављало се да је у питању био мали авион који је имао неке проблеме и скренуо с курса“, прича Бенсон. „То су била прва мишљења – да је можда такав случај, или је пилот доживео инфаркт, тако нешто…“

Многи људи у деску Гласа Америке су, међутим, били сумњичави.

„Спекулисало се да се догодила несрећа“, сећа се Кастер. „Ја сам то примио здраво за готово, сви смо полазили од те претпоставке, али било је чудно. Гледао сам рупу у згради и мислио – ужасно је то велика рупа да је изазове мали путнички авион“.

Новинар Џим Мелоун, задужен за праћење политичких догађаја у Вашингтону, разговарао је са колегом Џеком Пејтоном.

„Гледали смо живи ТВ пренос након што је ударио први авион, покушавали да оценимо шта се догодило. Рекао сам Џеку: ‘Мислим да је ово тероризам и да Бин Ладен стоји иза тога’. Само сам спекулисао, нисам ништа тврдио. Док смо причали, други авион је ударио, он се окренуо према мени и рекао: ‘Можда си у праву'“.

‘Извештавајте само о чињеницама“

ЦН-044 ХИТНО **********

Обе куле славног Светског трговинског центра у Њујорку су у пламену, након што је путнички авион средње величине ударио у једну од зграда, а, по свему судећи, други авион ударио у другу кулу (cnn,WNBC) ND/dlb/DC

Глас Америке објавио је ту нову вест неколико минута пошто се други, велики путнички авион, забио у јужну кулу Светског трговинског центра у 9:03 ујутру. Тај удар је изазвао гласне реакције међу свима који су гледали. Сузан Јеки, водитељка програма News Now, сећа се да је чула узвике неверице и шока.

„‘Боже, о не’ и ‘Ово је терористички напад’. Други удар је све потврдио. Морали смо да брзо радимо“.

Деби Купер је била главна уредница тог јутра. Јасно се сећа свега.

„Окренула сам се колегама и рекла – ово је вероватно највећа прича наше каријере, нешто слично томе. И даље је, зар не?“

Уредници Гласа Америке су одмах све екипе и све програме усмерили да се баве нападима. У углу редакције, Бенсон и двоје новинара – Лу Лоршајдер и Џон Торини – концентрисали су се на то да прођу кроз бројне информације и стално освежавају главну причу, за вебсајт Гласа Америке и више од 40 језичких редакција које су је преводиле.

Продуценти програма News Now, у којем су обично емитовани унапред снимљени сегменти, одлучили су да у 9 сати ујутру Вудгејтс и Барбара Клајн уживо воде програм. Канцеларија њујоршког бироа Гласа Америке имала је директан поглед на куле Светског трговинског центра. Тим емисије News Now, укључивао је телефоном новинарку Дајен Марел која је преносила како кроз прозор гледа обе зграде Светског трговинског центра у пламену, и огромну рупу на месту удара првог авиона.

Без обзира на узбуђење и количину информација тог дана, Клајн каже да се тим News Now, који је тог јутра предводио Дик Снајдер, трудио да се уздржи од нагађања и претпоставки. Од почетка, водитељи су веома водили рачуна да ударе два авиона описују као „по свему судећи“ терористички напад, и да сведочења очевидаца не третирају као дефинитивне чињенице.

„Морали смо да будемо веома, веома пажљиви код свега што изговарамо, и да подсећамо све који су слушали да су у питању сведочења људи о томе шта верују да су видели“, прича Клајн.

У деску, новинари и уредници су такође водили рачуна о уздржаности. У раним извештајима јављено је да ФБИ истражује да ли су авиони били отети, али су се избегавале спекулације ко је одговоран.

„Донели смо свесну одлуку да пишемо да су неидентификовани авиони ударили у куле“, каже Купер. „Није било других чињеница. Нисмо желели да било шта спекулишемо да не бисмо погрешили. Јављајте само о чињеницама, не наговештавајте да се било шта друго догађа, пратите правило од два извора, а боље би било да су ти извори поуздани“.

Већим делом, сви су остали мирни, иако су призори са Менхетна отежавали ту прибраност.

„Било је веома тешко, јер смо на телевизији гледали како људи искачу кроз прозоре“, каже Јеки. „Плакало ми се. Питала сам се – какво зло може да изазове ово?“

Клајн, која је водила програм уживо, имала је још тежи посао да сачува прибраност док је слушаоце информисала о катастрофи која се одвијала.

„Покушавате да обуздате земљотрес који осећате у себи“, каже она.

У Белој кући, било је све само не мирно, присећа се тадашња дописница Гласа Америке Пола Вулфсон. Убрзо пошто је други авион ударио Светски трговински центар, Тајна служба је наредила свима у западном крилу Беле куће да се евакуишу.

„Телефоном сам разговарала са колегама на Гласу Америке када су се агенти појавили на вратима и рекли ми да морам да изађем. Рекла сам – шта? Агент је одговорио – госпођо, морате да изађете одавде, брзо! Буквално ме је подигао за рамена, и ја сам потрчала. Све се дешавало брзо. Када агенти Тајне службе вичу на вас – трчите, не ходате“.

Бела кућа је новинарима рекла да се окупе испред оближње зграде – а затим их оставила ту, изоловане од света.

„Имали смо мобилне телефоне, али нису радили јер је толико људи покушавало да дође до својих породица или колега, мреже су биле преоптерећене, нико није могао да успостави везу. То је вероватно био тренутак када сам била највише фрустрирана у животу“, каже Вулфсон.

Док је она била одсечена од вести, њен колега Сем Верма, тада новинар у ноћној смени, тог јутра се управо вратио кући, у стамбену зграду у Арлингтону у Вирџинији, на око километар и по од Пентагона. Седео је у стану на десетом спрату, гледајући ТВ програм о нападима, када је око 9 сати и 35 минута осетио вибрације.

„Имао сам велике прозоре и почели су да се тресу, помислио сам да ће пући. Цео стан се тресао“, каже.

Верма додаје да није чуо експлозију, али је ускоро у ТВ програму потврђено оно што је осетио – отети авион, који је ниско прелетео Арлингтон, ударио је у Пентагон. У студију програма News Now, Вудгејтс је, несвесно, рекао „господе…“, а затим пренео слушаоцима да дим и ватра излазе из великог седишта америчке војске.

​‘Сви су се плашили“

После напада на Пентагон, интензитет у деску се претворио у анксиозност. У том тренутку је било сасвим јасно да терористичка група напада центре америчке моћи и није било тешко замислити како се отети авион забија у амерички Капитол, на три минута хода од зграде Гласа Америке на Авенији независности у Вашингтону. Неки новинари су се унервозили.

“Неколико људи је било уплашено и желело да оде“, прича Бенсон. „Мислим да нико није отишао, али је било много страха и напетости. Дајен (Бредли) је рекла људима – ако морате да одете, идите. Сви су се плашили. Иза леђа су нам били прозори и у том тренутку вам свашта пада на памет – да ли има снајпериста који ће отворити ватру? Али сви су се трудили да сачувају прибраност и наставе да раде“.

Џеф Кастер се сећа гласног и колективног уздаха у редакцији када се срушила прва кула Светског трговинског центра.

„Владала је неверица. Можда сам ја пустио тај уздах, али мислим да је било више од једне особе. Људи су наставили да раде и завладала је мртва тишина, само су се чули откуцаји на тастатури“.

“Мислим да смо добро обавили посао“ каже Деби Купер. „Били смо изузетно прецизни. Брзо смо објављивали чињеницу за чињеницом, пуни адреналина. Снимили смо много прича са реакцијама. Била сам веома поносна на све у редакцији тог дана“.

На крају тог радног дана, тог поподнева, новинари Гласа Америке изашли су из зграде у нову реалност. Престоница се брзо испразнила после напада, а обично живе улице око зграде Гласа Америке биле су скоро без пешака и аутомобила.

„Авиони су престали да надлећу“, сећа се новинарка Сара Вилијамс. “Било је сабласно тихо.“

Дан је и даље био леп, али више нико није могао да ужива у њему.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси