Вести
15. 08. 2021.
Трибина „Притисци на медије, начини и последице“: Власт све „креативнија“
Када су у питању претње и притисци на новинаре, пресуде се ретко доносе и таквих је примера у Србији свега неколико. Поступци, ако уопште буду покренути, трају у недоглед, а статистика није ни реална, јер су се новинари навикли на такав радни амбијент. То је речено на трибини Јужних вести, Медија и реформ центра и Сити смарт Медије из Ниша под називом "Притисци на медије, начини и последице".
На трибини је истакнуто да је последња владајућа гарнитура успела да преокрене чињеницу, која би код грађана требало да је непобитна, а то је да држава није исто што и власт.
Панелисти закључују да се ниво притиска на професионалне медије шири, а власт је све креативнија у проналажењу модела како би се медији бавили одбраном себе и професије, уместо темама од јавног интереса.
„Ових месец дана у марту, нама је стварно био пакао. Шта год да кренеш да радиш, крену три нове ствари тог дана. Три нова посланика или министра крене да се оглашава. И ми седимо и кажемо себи – чекајте људи, бавимо се месец дана сами собом и сами смо себи вест и рекли потом – ово мора да престане и ми сада нећемо више овиме да се бавимо“, каже Јелена Радивојевић, новинарка КРИК.
„То све иде из једног центра. Дакле, увече се координира, па се шаљу СМС поруке тим, назови главним уредницима таблоида ко шта да стави на насловну страну и кога ко да ‘удари’. Све је дириговано, то се зна. Хајде да се не лажемо, не треба ти неки велики доказ – отвори новине и види, сваки дан“, каже Игор Божић, News директор Н1.
„Мислим да је ова власт изашла из периода када је мислила да ће неки медији да одустану. Кад су видели да се не одустаје, сад су започели препреденију игру – да се ти медији униште финансијски“, каже Слободан Георгиев, директор Newsmax Adria.
„Реална ситуација јесте таква да смо ми угрожени. Стално се измишљају неки нови видови притисака, а друга ствар је и опасна ствар – да наш субјективни осечај није такав. Зато што наше новинаре нико на улици никада није напао. Зато што од своје заједнице добијамо подршку, а не притисак и ви зато имате ту илузију да је све у реду“, каже Гордана Бјелетић, уредница Јужних вести.
НУНС: Законска регулатива о безбедности новинара довољан основ, проблем примена у пракси
Председник Независног удружења новинара Србије Жељко Бодрожић казао је да је законска регулатива која се односи на безбедност новинара и на кривичноправну заштиту новинара довољан основ, али да проблем представља примена тих закона у пракси, саопштено је.
На представљању студије „Слобода медија и безбедност новинара из угла постојећих законских решења“ у суботу у Нишу, Бодрожић је рекао да се закључује да постоје одређени недостаци или недоречености законске регулативе који не би били од утицаја да постоји воља да се ти закони примењују и поштују.
„Законска регулатива која се односи на безбедност новинара и на кривичноправну заштиту новинара оваква каква је довољан је основ како би се пружила адекватна заштита новинарима и како би се осигурала њихова безбедност. Дати су одређени предлози како би се поједини делови унапредили и додатно осигурала безбедност новинара у њиховом раду. Пре свега то су предлози за решавање проблема случајева којима су новинари најчешће и изложени, а тичу се узнемиравања и напада на душевни интегритет, а који не потпадају под постојећа кривична дела. Као и измене постојећих како би се проширила на поједине ситуације које сада не потпадају под неке кривична дела“, навео је.
Говорећи о пројектном суфинансирању, председник НУНС је казао да оно има проблема „од самог почетка целог процеса до његовог краја“.
„Постоје мишљења да су они последица законске недоречености, док је преовлађујуће мишљење да је проблем у примени самих закона. Анализа је показала да проблем представља то што се не врши анализа потреба медијских садржаја у локалним срединама, као и недовољна транспарентност појединих делова процеса пре свега у делу праћења и контроле одобрених пројеката“, рекао је.
Према његовим речима, Регулаторно тело за електронске медије не обавља своју надлежност адекватно и не користи у довољној мери овлашћења и мере које му стоје на располагању, додајући да највећи ;проблем представља орган који обавља најважније послове – Савет.
„Овде преовладјује мишљење да су законска решења и овлашћења којима РЕМ располаже довољна да он оствари своју функцију, медјутим недовољна независност и притисци доводе до тога да се злоупотребљавају поједине законске одредбе. На независност утиче више фактора, пре свега то што поједине битне послове обавља као ‘поверене послове’ које надлежно министарство може одузети у било ком тренутку“, рекао је Бодрожић.
Председник НУНС је навео да јавни медијски сервиси не остварују своју основну улогу, а то је извештавање о догађајима и темама од јавног интереса у служби грађана.
„Највећа два проблема су управо непостојање уређивачке, али и финансијске независности. Постојећи начин финансирања јавних сервиса не може да обезбеди независно функционисање, као ни тренутни механизам наплате такси“, рекао је Бодрожић и додао да ипак постоје мали помаци.
Он је навео да су позитивни помаци су остварени у оквиру Сталне радне групе за безбедност новинара: боља комуникација, систем пријављивања и размене информација, водјење евиденција и хитног поступања у случајевима напада на новинаре, а да је и покренута иницијатива Заштитника грађана у вези са категоризацијом напада и притисака на новинаре.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.