Вести
22. 07. 2021.
Веран Матић – Људско достојанство
Закон о јавном информисању и медијима и Закон о електронским медијима јасно прописују да је забрањено објављивати/емитовати садржаје који „повређују људско достојанство".
Министарка културе и информисања Маја Гојковић није у праву када каже да би забрана објављивања таквих фотографија довело у питање овдашњу слободу медија.
Ово што се догађа последњих неколико дана са публиковањем поменутих фотографија не представља слободу медија већ елементарни непрофесионализам и непоштовање закона. Министарка је правница, има положен правосудни испит и радила је у адвокатури. Другим речима, веома добро познаје ову проблематику. Само је потребно да „промени шешир” и да уместо политичарке, потпредседнице Владе и ресорне министарке проговори као правница која тумачи недвосмислене законске одредбе.
Члан 79. Закона о јавном информисању и медијима предвиђа да се „приказом или описом сцене насиља у медију или медијском садржају не сме повредити достојанство жртве насиља.” Позивање на то да се овим објављивањем доприноси јавној расправи о појави, догађају или личности на коју се информација односи, није довољно оправдање, поготово што је у току истражни поступак из којег очито „цуре” поменуте фотографије.
Закон о електронским медијима у члану 50. прописује да се „медијска услуга пружа на начин којим се поштују људска права, а нарочито достојанство личности.” Јасно је да то овде није случај. Никаква заштита идентитета жртава не може да заштити њихово достојанство нити да оспори кршење људских права најближих чланова породица који још увек не знају шта се десило са несталим синовима, браћом, мужевима, очевима чија имена поједини званичници помињу у медијима. Шта год да су радили за живота и којем год криминалном клану да су припадали, то је неприхватљиво.
Имајући у виду да се оно што се догађа последњих дана пореди са сценама које смо могли да видимо у акцији „Сабља”, подсећам јавност да тада још увек није постојао Савет за штампу, нити је постојао Савет РРА/РЕМ, чија председница Оливера Зекић здушно брани емитовање поменутих материјала тезом да су они имали „едукативну сврху”. То није оправдање јер Закон о електронским медијима у члану 50. јасно прописује да се Регулатор „нарочито стара да се не приказује понижавајуће поступање и сцене насиља и мучења, осим ако за то постоји програмско и уметничко оправдање.”
Не видим да постоји довољно јако програмско оправдање за сцене експлицитног насиља које немају никакву сврху едукације. Оне једноставно спадају у домен кривичног права када „тужилац такву врсту доказа и информација не може и не сме да дели са било ким ко нема контакта са предметом у којем се ти докази налазе“.
Осим „Сабље”, поређења актуелних фотографија са снимцима егзекуције шесторице цивила у Трнову од стране јединице „Шкорпиони”, асанацијом масовних гробница и проналажењем земних остатака Ивана Стамболића – не стоје. Између осталог и зато што су поменута кривична дела правоснажно доказана, уз напомену да је иза тих недела стајао део државног апарата који је убио премијера, некадашњег председника Председништва Србије и невине цивиле.
Овим што се тренутно одиграва, држава као да се труди да докаже да нема и никада није имала било какве везе са осумњиченим починиоцима, иако су доскора ти исти медији били пуни навода о таквим везама. И баш то рађа сумњу. И вређа интелигенцију. Јер слобода и професионализам медија нису исто. Људско достојанство је већ погажено, а са њим и закони.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.