Вести
20. 07. 2021.
Дебата: Више притисака и напада на новинаре током ванредног стања у Србији 2020. године
Правник и истраживач Независног удружења новинара Србије (НУНС) Раде Ђурић казао је данас да је број случајева притиска и напада на новинаре порастао током 2020. године, а да су узрок пре свега били пандемија ковида-19 и ванредно стање.
У оквиру јавне дебате „Слобода медија – Колико пута и на који начин је морамо освајати изнова?“, Ђурић је навео да је ванредно стање, уведено ради сузбијања инфекције корона вирусом, директно утицало на рад новинара, а на то ли се одразила и економска криза изазвана пандемијом.
Он је казао да је „наглом нетранспарентношћу података“ извршен утицај на новинаре и као пример навео хапшење новинарке портала нова.рс Ане Лалић због извештавања о стању у Клиничком центру Војводине, чиме је извршен и притисак на изворе информација.
По његовим речима, забрана присуства новинара конференцијама Кризног штаба Владе Србије у априлу 2020. године је отежала положај новинара, а одговор валсти је потпуно изостајао током читавог ванредног стања.
„Положај новинара у Србији у овој години остаје непромењен, а до краја године ће се показати да ли је то последица пандемије или је ванредно стање неповољно утицало јер је наступило након много година неповољних за медијске раднике“, рекао је Ђурић.
Он је навео да су прошлогодишње јулске демонстрације довеле до „најнезавиднијег положаја новинара“ и да су показале јавности притисак уз пребијања новинара, а да је крхка ситуација показала смањен ниво сензибилитета према томе.
Како је казао, Стална радна групом је основни механизмом за пријављивање таквих случајева, да напредује систем хитне пријаве, али ипак има селективног поступања.
Он је као проблем навео да је већина новинара локалних медија, који нису дописници других и већих медија, мора да ради и друге послове.
Правница и истраживачица НУНС-а Марија Бабић казала је да су закони о заштити и безбедности новинара довољни и да је потребна њихова примена, а не доношење нових закона.
„Највећи проблем с применом закона је што код кривичног дела угрожавања сигурности, које је најчешће кривично дело против новинара, јесте тумачење: постоји субјективни и објективни елемент и морају бити оба испуњена да би се дошло до поступка“, рекла је Бабић.
Она је додала да је потребно ефикасније финансирање медија и доделе средстава – јер критеријуми за државну доделу нису јасно регулисани и нису транспарентни сви делови процеса.
Казала је да је од великог значаја и избор стручњака који ће бити чланови независних институција које контролишу медије, а пре свега „прецизно одредјивање појма медијски стручњак“.
Помоћница министарке културе и информисања, Славица Трифуновић, оценила је да је одговор на питање данашње дебате – „Колико пута морамо освајати изнова слободу медија?“ јесте колико год пута да би се достигао медјународни стандард.
Дебата је део пројекта „Унапредјење дијалога измедју новинарских удружења и парламената на Западном Балкану за снажнији цивилни сектор“ и пројекта СафеЈоурналистс.нет који финансирају Европска комисија и Шведска агенција за међународни развој и сарадњу (Сида), а спроводи га Балканска мрежа за развој цивилног друштва (БЦСДН).
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.