Вести
20. 07. 2021.
Н1 директно: „Слапп“ тужбе постале тренд, ово је тек почетак, судије да реагују
Број "слапп" тужби нагло се повећава од 2018. године, а у 2021. већ имамо тренд и таквих пријава биће све више, упозорио је у емисји Н1 Директно стручњак за медијско право Раде Ђурић. Циљ "слапп" служби је да се пред медије постави судски поступак који није нимало једноставан како би они одустали од извештавања, објаснио је правник Вељко Милић.
Држава би могла да усвоји прописе којима би дестимулисала "слапп" тужбе, али би пре свега судови пресудама могли да успоставе праску као неку врсту показатеља где су границе, оценили су гости Н1.
Милић је објаснио да се „слапп“ тужбе у српском језику преводе као тужбе против јавног интереса, где једна страна, најчешће велика компанија или моћан појединац који су предмет интересовања јавности, не желе да буду предмет интересовања јавности и онда упућује тужбе које су, како је истакао, већ на први поглед неосноване.
„Најчешће се траже износи накнаде штете много већи од оних који су утврђени судском праксом. Већ у самом старту када видите висину тужбеног захтева, видите да је циљ да се друга страна уплаши, да се пред њих постави судски поступак који није нимало једноставан и да тај појединац одустане“, објаснио је он.
Ђурић је подсетио да је и раније било тужби које за циљ имају да застраше медије или врше притисак на њих, али да се од 2018. број „слапп“ тужби нагло повећава, а да у 2021. години већ имамо тренд.
„Нама се искрено чини да је ово само почетак. Јако нас занима како ће суд да реагује на то, пошто су судови они који успостављају праксу“, казао је он.
Ђурић је рекао и да су досад „слапп“ тужбе највише подносили политичари, али да се на такав корак сада одлучују и приватне компаније.
У јавности је вероватно најпознатији случај компаније „Миленијум тим“ која је тужила неколико медија, међу којима и Н1, тражећи одштету у износу од 100.000 евра само зато што су пренели изјаве које су опозициони политичари изнели о тој компанији на својим конференцијама за штампу.
„Миленијум тим“ је саопштио да ни у једном тренутку на уму није имао такозване „слапп“ тужбе, као и да је одлучио да тужбе против медија, које су до сада биле за износ од 100.000 евра, имају „симболичан одштетни захтев у вредности 100 евра“.
Осврћући се на саопштење „Миленијум тима“, Милић је подсетио да према Закону о јавном информисању новинари нису дужни да утврђују „судску истину“, већ да „са пажњом примереном околностима провере истинитост информације“.
„Друга ствар када су у питању висине тих захтева за накнаду штета, као што је очигледно да је 100.000 превисок захтев, тако је очигледно да код 100 евра није циљ накнада штете, већ да се друга страна изложи судском поступку. То се зове злоупотреба права и то је код нас и сада забрањено. Проблем је што о томе судови не воде рачуна довољно“, указао је он.
Ђурић је додао да су медији, поред директних трошкова поступка изложени и некој врсти секундарне виктимизације, односно константном страху да ће изгубити парницу и да више неће моћи да раде.
Говорећи о европски искуствима, Ђурић је објаснио да у већини европских земаља постоји развијена судска пракса и начин на који судови реагују који тера моћнике да озбиљно размисле пре него што покрену овакве поступке.
Поједине државе усвојиле су и одређене прописе који дестимулишу подношење „слапп“ тужби, али гости Н1 указују да такве промене у Србији морали да спроведу носиоци политичких функција, а управо су политичари ти који се често одлучују да користе такве тужбе као вид притиска на медије.
Додају, међутим да би ефикасно било да се судским пресудама успостави пракса као нека врста показатеља где су границе.
ЈУГпрес: Питали смо другу страну, није желела да одговара
О својим искуствима са „слапп“ тужбама компаније „Миленијум тим“ за Н1 је говорила и уредница лесковачког ЈУГпреса Љиљана Стојановић која је упозорила да се таквим поступцима мали медији доводе у безизлазну ситуацију, те да би без подршке новинарских удружења, тешко могли да плаћају судске таксе и финансирају стална путовања у Београд.
„Ми смо добили обавештење из Вишег суда у Београду да смо добили нове тужбе. Обавештење гласи да могу да се подигну само на писарници Вишег суда у Београду. Знамо да су нас двојица директора ‘Миленијум тима’ тужила за душевни бол“, рекла је Стојановић и додала да ће тужбе покушати да подигне у петак, пошто ће путовати у Београд због састанка Сталне радне групе за безбедност новинара.
Истакла је и да са „слапп“ тужбама не зна колико ће поступци да трају и шта ће на крају да се деси.
„Ми смо сигурни да смо свој посао радили професионално (…) Због те тужбе ЈУГпресс је на злом гласу, не добијамо пројекте на локалним конкурсима. Занимљиво је да је ЈУГпресс једини тужен иако је највећи број локалних медија био на тој конференцији за медије и пренео све то“, рекла је Стојановић.
Навела је и пример када су тражили реакцију једног од директора „Миленијум тима“ на саопштење једне опозиционе странке, а добили су одговор да он не жели да о томе расправља преко медија, већ да ће поднети тужбу, а новац који наплати од медија уплатити у хуманитарне сврхе.
„Ту нема више онога да није питана друга страна. Ми смо питали другу страну, није желела да одговара на то. Мислим да би они морали да дају отказ свом правном тиму и својој ПР служби, јер да раде посао како треба саветовали би их да је њима најбољи начин да кад год неки медији нешто објави, они пошаљу рекацију и то је начин да се сазна истина“, поручила је Стојановић.
Све присутнији феномен у земљама у којима су медији већ под великим притиском
О феномену „слапп“ служби је за Н1 говорила и Сара Кларк из међународне организације за медијске слободе „Артицле 19“ која је истакла да њихов број расте широм Европе, нарочито у Пољској, Малти, Италији, Хрватској и готово свим земљама на Балкану, укључујући и Србију.
Подсетила је да је реч о земљама где су медији већ под великим притиском, и да је заправо читава поента „слапп“ тужби да се додатно притисну медији или борци за људска права.
Кларк је рекла и да је против убијене малтешке новинарке Дафне Каруана Галиција било поднето неколико десетина таквих тужби, укљућујући и једну у Америци са одштетним захтевом од чак 40 милиона долара.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.