Вести
26. 05. 2021.
Регионални и локални изазови
Систематска промоција говора мржње у појединим медијима није ништа ново.
Ниво размере ове пошасти добија формалну потврду када се суочите са истраживањем на основу којег добијете потврду у којој мери он представља део уредничке политике појединих дневних новина, превасходно таблоида.
Према овом истраживању, провладини таблоиди се највише фокусирају на теме у којима је говор мржње у текстовима превасходно уперен према косовским Албанцима и Хрватима. Статистика говора мржње према женама потврђује нам поразан утисак који имамо када пролазимо поред киоска и продајних места са којих нас бомбардују наслови који указују на овакве садржаје. Једино утешно је да ово истраживање у поменутом периоду није указало на текстове у којима постоје елементи мржње на расној основи, док је њихов симболичан број био уперен против миграната и припадника LGBTQ популације.
Истраживање Центра за интеркултуралну комуникацију реализовано у оквиру пројекта „Препознај и декодирај“ исправно закључује да нам „наша медијска стварност говори да новинари неретко (ре)продукују одређене стереотипе које могу да имају веома негативан утицај на људска права, безбедност или да генеришу радикализам и (насилни) есктремизам у друштву“, и подсећа на искуства наших простора из деведесетих, „када су медији имали огромну улогу у расту национализма, ширењу међунационалне мржње и прозводњи рата и ратних злочина. У томе данас предњаче таблоидне дневне новине“.
Уместо говора мржње према суседима у региону, било би боље да је наша јавност подробније информисана да је на Дан слободе медија 3. маја Косово остало без штампаних дневних новина. Занимљиво је да је пре почетка пандемије на Косову излазило пет дневних новина на албанском језику а сада више ниједна. Са јачањем мера у борби против заразе, прво се проредио ритам изласка дневних новина који се свео на пар излазака на недељном нивоу, да би временом заувек нестале. Издавачи тврде да су томе највише допринеле нове технологије и богата понуда бесплатних информативних садржаја на интернету. Некадашње новине на албанском језику су се трансформисале у портале од којих само Коха Диторе и Епока е Ре читаоцима и даље омогућавају привид дигиталног листања, јер свима нуде бесплатну онлине верзију формата стандардних новина.
Верујем да би нешто овако занимало овдашњу публику. У нашим медијима за сада сам нашао кратку вест на ову тему, па сам се преусмерио на Слободну Далмацију у којој је објављен текст о нечему што превазилази територију Косова.
Можемо очекивати да ће се сличан тренд пре или касније догодити и у другим земљама региона. Колико год да су јаке силе које поклушавају да расцепкају регион, чињеница је да нас многе ствари уједињују, укључујући изазове са којима се суочавамо у погледу медијских слобода и слободе изражавања. Не чуди зато што нас аналитички текстови на поменуту тему често сврставају у исти кош, констатујући да „пад медијске слободе на Балкану нагриза европске вредности демократије и владавине закона, и ствара климу зрелу за дезинформације“.
То нас враћа на почетак овог дневника и говор мржње који се гаји и залива његовим прећуткивањем, одсуством санкција или ниподаштавањем Савета за штампу. Окретање главе на киосцима или игнорисање таквих садржаја на телевизији и интернету је краткотрајна мера која не лечи. Излечење долази када превлада политичка воља која постојање оваквих садржаја на било којој страни почне да осуђује у намери да се слобода медија не злоупотребљава за оно што свакодневно читамо, слушамо и гледамо на овдашњим медијима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.