Вести

28. 04. 2021.

Новинарство на Балкану између пандемије и репресије

Нико више не може да порекне да је 2020. била грозна година због панедмијем, те је и „Амнестy Интернатионал“ извештај био пред великим изазовом да искристалише све што се десило на глобалном плану. У сваком случају, у регионалним државама Западног Балкана, власти су уграбиле прилику да угуше и оно мало медијске слободе. Истраживачи и истраживачице из медијских организације, које су чланице SafeJournalist Mreže, слажу се са деловима из извештаја о Слободи говора, али су пак дали нешто дубљи контекст свему томе.

Албанија

У марту, премијер Владе запретио је медијима да ће да их затвори због „ширења панике“ услед епидемије ковида-19. Власти су повукле контроверзан закон који је угрожавао слободу изражавања на онлајн платформама. У августу је државни апарат затворио „Ора Неwс ТВ“, будући да је била у току истрага власника тог медија.

„Документовала сам  и пријавила све инциденти који су утицали на медије, те је све то и исписано у извештају АИ, али и прекорачење силе у демонстрацијама у мају и децембру сам забележила“, рекла је Блерјана Бино, истраживачица SafeJournаlist Mreže за Албанију.

Она каже да „СЈ Мрежа је такође реаговала и обавестила европске званичнике о нападима на новинаре током демонстрације“.

„2020. је била веома тешка година за медије у Албанији, медијска слобода се деградирала. Забринутост за безбедност новинара је порасла у односу на 2019“, рекла је она.

Босна и Херцеговина

Удружење БХ новинари забалежило је скоро 30 случајева озбиљног кршења медијске слободе, укључујући физичке нападе и претње смрћу новинарима и другим медијским радницима. Новинари који су критиковали рад Владе током епидемије ковида-19 суочавали су се цензуром и санкцијама. У неким кантонима, независни новинари нису добијали дозволу за приступ Владиним конференцијама за штампу на којима се разговарало о епидемиолошкој кризи.  У марту је влада Републике Српске издала уредбу о забрани „подстицања панике и нереда“ и изрекла велике новчане казне за прекршаје. Најмање 18 људи оптужено је према уредби пре него што је укинута крајем априла, укључујући и лекара који је на друштвеним мрежама изразио забринутост због недостатка опреме и капацитета у локалним болницама. Власти Федерације БиХ активно су надзирале приватне профиле на друштвеним мрежама и кривично оптужиле најмање пет особа за „ширење лажних информација и панике“ у марту. На крају године није било веродостојних информација о томе да ли је нека од оптужби одбачена.

„Пандемија корона вируса у 2020. оставила је значајан, примарно економске последице на рад новинара и медије у Босни и Херцеговини. Непосредно након проглашења природне или друге катастрофе средином марта, око десет одсто новинара и других запослених у медијима остало је без посла, а у низу медија раскинути су уговори са хонорарним сарадницима и хонорарцима“, рекла је Маја Радевић из Удружења БХ новинари.

Додала је да је „већина медија остала без сталних извора финансирања од својих оглашивача“.

„Иако су новинари, удружења и медијска заједница, као и чланови Европског парламента, предложили оснивање фонда за финансијску помоћ медијима, такве иницијативе нису разматране у релевантним институцијама“, рекла је она.

„Што се тиче броја, било је мање напада и претњи у односу на 2019. Међутим, све већи тренд притисака политичара, јавних званичника и правосудних институција на новинаре је врло забрињавајући. Насиље на друштвеним мрежама над новинарима, посебно новинаркама, такође је у порасту, као и говор мржње, претње и узнемиравање путем тих платформи. У већини таквих случајева нападачи нису санкционисани “, рекла је Маја Радевић.

Црна Гора

Настављен је континуитет некажњивости напада на новинаре, укључујући истраживачку новинарку Оливеру Лакић, на коју је пуцано 2018. У децембру је НВО Акција за људска права позвала државног тужиоца да пружи заштиту Оливери Лакић, након што је откривен план за атентат на њу. У јануару је покренут поступак против тројице новинара, који су били у притвору између 14 и 28 сати због „изазивања панике и нереда“; двоје је процесуирано. Због сличних разлога приведене су и друге особе, њих четворо због објављивања „лажних вести“ о ковиду-19 на друштвеним мрежама; тројица су оптужена. Жалбени судови укинули су осуђујуће пресуде за још две особе кажњене према Закону о јавном поретку због критике званичника на мрежи.

„Претходна година била је веома изазовна у погледу слободе изражавања у Црној Гори, посебно када је реч о сигурности новинара. То потврђује и најновији извештај ‘Амнестy Интернатионал’. Највећи проблем је и даље су веома озбиљни напади на новинаре, као што је покушај убиства новинарке Оливере Лакић или убиство главног и одговорног уредника ‘Дана’ Душка Јовановића, који нису добили адекватан правни епилог “, Бојана Лаковић Контар из Синдиката медија Црне Горе.

Рекла је да „недостатак капацитета или политичке воље за борбу против ових напада изазива страх код новинара, који све више нерадо истражују теме попут корупције или организованог криминала“.

„Није охрабрујуће што државни органи задужени за истрагу ових напада, попут тужилаштва, нису сарађивали са Комисијом за истрагу напада на новинаре и имовину медија, нити су им пружили потребне информације. Такође, годину иза нас обележила су три хапшења новинара и уредника због ‘изазивања панике и нереда’, што је такође опасан тренд за хапшење новинара због објављивања вести “, додала је она.

Она каже да ипак недостају неки детаљи у самом извештају.

„Оно што није наведено у извештају, а што такође подстиче несигурност и страх међу представницима јавне речи у Црној Гори, јесте све већи тренд претњи путем друштвених мрежа. Само током претходне године, СМЦГ је регистровао седам претњи путем друштвених мрежа, а у неким случајевима су се претње преселиле и у ‘стварни’ свет“, рекла је Бојана Лаковић Контар.

Хрватска

Новинари који истражују корупцију и организовани криминал и даље су се суочавали са претњама и застрашивањем. Према Хрватском новинарском друштву подигнуто је преко 900 тужби против новинара и медија због „кршења части и угледа“. Европска федерација новинара упозорила је да су такве тужбе имале застрашујући ефекат на новинаре и медије.

Моника Кутри из те асоцијације рекла је да је све што је написано у извештају тачно.

„Додала бих да су тужбе у Хрватској постале велики проблем јер представљају ‘елегантан’ облик напада на новинаре. Многе од тих тужби јесу слаппови, и оне заправо постоје како би новинара обесхрабрили и исцрпели финансијски и психички. Прошле године је према подацима које је ХНД прикупило било најмање 905 тужби против новинара и медија за већину којих ће се највероватније на крају утврдити да су слапп. Хрватска Радиотелевизија је била изразито активна по питању тужби, па је тако тужила гомилу других медија, Хрватско новинарско друштво, па чак и сопствене запослене“, рекла је.

Косово

Истраживачки новинари суочавали су се са претњама, псовкама и нападима. У јуну је бивши министар за европске интеграције покренуо тужбу за клевету против Јете Кшарра, директорке БИРН, Kallxo.com и Prishtina Insight. У јулу је Јети Кшарра запретио још један бивши министар, а у септембру је бивши премијер Рамуш Харадинај назвао новинаре „плаћеницима“. У октобру је аутомобил новинара Шкумбина Кајтазија оштећен пуцњем испред његове куће у Митровици.

Гетоарбе Мулики из Удружења новинара Косова рекла је да су „налази ‘Амнестy Интернатионал’ извештаја у вези са слободом изражавања одраз ситуације медија и новинара на Косову “.

„Тренд напада државних службеника и политичких званичника, претњи и линча на новинаре је све већи. Узнемирујући је јер доводи до других напада и претњи новинарима, не само од званичника већ и од цивила. Број претњи и напада на новинаре повећао се у поређењу са претходним годинама, а треба напоменути да су Јета Кшара и Шкумбин Кајтази били изложени претњама по два пута у току исте године “, рекла је.

Она каже да „УНК има веома добру сарадњу са косовском полицијом“.

„Као и тужилаштво, међутим, ланац се прекида и када је реч о правосуђу, јер казне или нису пропорционалне кривичном делу, или се пролонгирају“, рекла је она.

Северна Македонија

Са друге стране, Милан Спировски из Удружења новинара Македоније је изненађен зато што не постоји део о Слободи изражвања у овом извештају.

„Изненађени смо чињеницом да у овогодишњем извештају не постоји одељак посвећен безбедности новинара, иако је тренд у 2020. забрињавајући и повећан у односу на претходне године. Постоји и део у којем каже да је влада радила реформе у сузбијању дезинформација у септембру 2020, што није тачно јер није било таквих активности „, рекао је он и додао да су „они из удружења за то послали формални захтев влади са питањем које су то реформе у вези с тим информацијама „.

„У овом тренутку чекамо формални одговор, али у међувремену смо незванично обавештени да у ствари таква реформа не постоји“, рекао је он.

Србија

Настављени су физички напади, застрашивање и политичке клевете на друштвеним мрежама против медијских радника. У априлу је новинарка Ана Лалић ухапшена због „изазивања панике“ приликом испитивања услова у болницама; особљу је забрањено да пружа „неовлашћене“ информације. Новинари су накратко искључени са владиних конференција за штампу, наводно из здравствених разлога. У јулу је Министарство финансија циљало појединце, истраживачке новинаре и 37 невладиних организација за људска права у захтеву да податке о банковном рачуну добије према закону који се користи за истрагу финансирања тероризма и прања новца.

Раде Ђурић из Независног удружења новинара Србије посебно истиче репресивне мере које су спровођене током ванредног стања.

„Нарочито кад је у питању привођење Ане Лалић под оптужбом да шири панику или хапшење новинара Данијела Радића и Роберта Бајтаија у Зрењанину због кршења Закона о заштити становништва од заразних болести. Ани је одузет и телефон, приведена је у току вечери, а показало се да је можда прави циљ био намера да се пронађу и застраше извори информација што је било јасно након започињања интерних истрага проитив НН лица која су одавала информације у оквиру КЦВ“, рекао је он.

Раде је додао да су „(прошлу) годину посебно обележили физички напади и повреде новинара“.

„Број претњи и напада је повећан (22 у Safejournalists бази) у поређењу са претходним периодима (2019. забележено је 11 директних физичких претњи и напада). У 22 одвојена инцидента физички је нападнут или је прећено 31 новинару и новинарки, а у нашој (НУНС) Бази напада бележимо 20 инцидената,мало се разликује од СЈ базе. Највећи разлог за то су насилне демонстрације у јулу, где смо забележили 15 различитих напада и претњи“, рекао је Ђурић.

Раде примећује да „постоји много података који указују на то да су полиција и правосуђе под готово потпуном контролом извршне власти“.

„Тужилаштво и полиција поступају селективно ефикасно у посебним случајевима, и то се по правилу дешава кад су у питању случајеви у којима су нападачи обични грађани и лица са здравственим проблемима. Већина слуајева се и даље одбацује а ако се и решава, углавном је у питању начело опортунитета, тј признања кривице“, рекао је он.