Вести

19. 06. 2012.

Аутор: Предраг Благојевић Извор: Данас

Нишки медији под контролом власти?

Више не постоји медиј из којег грађани могу да добију потпуне и објективне информације, јер под снажним притиском који стиже из политичких кругова, медији прећуткују догађаје или о њима извештавају селективно и непотпуно“, – Ово пише у првом пасусу Извештаја о притисцима и контроли медија у Србији, који је септембра 2011. године објавио Савет за борбу против корупције.

 

На самом почетку поменутог Извештаја пише да и се из прикупљених података „може закључити да се над медијима у Србији врши снажан политички притисак, због чега је над њима успостављена потпуна контрола“.

Нишки медији за последње четири године потписали су са представницима разних државних институција уговоре вредне око 300 милиона динара, што представља скоро 30 посто укупних збирних прихода НТВ, Народних новина, ТВ Belle Аmie, Зоне, ТВ5 и Коперникуса.

Председник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Вукашин Обрадовић каже да у условима транзиције и осиромашеног тржишта са једне, и превеликог броја медија са друге стране, држава, општина или град, постају главни мецена.

Обрадовић додаје да локални властодршци, захваљујући недовршеној приватизацији, практично управљају, пре свега, регионалним и локалним телевизијама, постављају на руководећа места послушне страначке кадрове и непосредно контролишу уредјивачку политику тих медија.

- То им, међутим, није довољно па су конфигурисали такав систем подела пара намењених информисању грађана који има за циљ да и оно мало преосталих медија на посредна начин доведу у зависнички положај. Делећи новац пореских
обвезника без јавног конкурса, јасних критеријума и независних комисија, нудећи приде и уговори са јавним предузећима, они јасно стављају до знања да ће бити финансирани само подобни медији који имају „конструктиван“ приступ према локалној самоуправи. Врхунски цинизам у свему томе је што је власт свесна да медији не могу без помоћи локалне самоуправе да опстану на осиромашеном тржишту и користе ту ситуацију да потпуно неутралишу „непослушне“ редакције - каже Обрадовић.

Обрадовић закључује да је крајњи исход је видљив у већини градова у Србији и да опстају „само они медији који пристану да буду огласне табле локалних самоуправа“.

КАКО: „Уговор о појачаном медијском праћењу“ неизоставни је документ који са великим бројем нишких медија имају потписан скоро сва јавна предузећа, установе и општине у том граду. Овај формално јавни документ заправо је јавна тајна, с обзиром да податке о њему није могуће пронаћи ни у једном једином званичном извештају, нити на сајтовима.

Тим изумом медији се обавезују да прате активности челних људи ових по правилу „јаких“ предузећа, која воде најистакнутији партијски функционери.

Овим уговорима, до којих су Јужне вести дошле позивајући се на Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, иако то нигде то не пише, заправо се медији обавезују да о својим „клијентима“ извештавају афирмативно.

Даље, то значи да је и критичко извештавање веома ограничено, а свако кршење уговора може да значи „за тај медиј више нема новца из градске касе“.

И уредници и новинари потврђују да притисак постоји, а колико је проблем велики и како се манифестује показује и то што о овој теми не желе да говоре отворено, уз навођење имена.

Уредник једне регионалне телевизије појашњава да генерално „није забрањено да се праве и негативни ТВ прилози“, и као пример наводи кад део града остане без воде или грејања, али да се тада очекује „да то не буде ударна вест“.

- Десило се да смо ми припремили прилог о штрајку запослених у једној здравственој установи. Њихов директор је звао и питао о због чега извештавамо о томе кад имамо уговор са њима! На крају, договор је био да причу емитујемо, али у другом делу вечерњих вести, односно да јој не придајемо велики значај.

Ови уговори најчешће се потписују на максимално годину дана, па на тај начин политичари имају и могућност уцењивања медија око продужетка сарадње.

Међутим, према непотврђеним информацијама било је и супротних ситуација.

- Телевизија је направила прилог чији је циљ очито био да нас „оцрне“. Пустили су и неку анкету где су људима поставили такво питање да су одговори били чак и веома непримерени за јавно објављивање. Позвала сам телевизију и тражила уредника. Међутим, мој позив проследили су код директора Маркетинга који се извинио, а онда ме као успут питао када ћемо да продужимо уговор са њима, пошто је стари истекао месец дана раније – тврди ПР једног јавног предузећа, такође тражећи анонимност.

Једна од ретких која је пристала јавно да коментарише ситуацију је директор ТВ Зоне Нела Лукић.

- Ја немам проблем са тиме како се који медиј финансира и одакле. Оно што је мени проблем је каква је уређивачка политика наспрам тог финансирања? Питање је да ли смо за новце које је добио било ко од нас, дужни да пишемо хвалоспеве о људима од којим смо их добили. Или, морамо да поштујемо своју новинарску заклетву и извештавамо грађане онако како јесте. Нисам мала да верујем да постоји слобода медија, али треба се имати мера - каже Лукић.

Да финансирање медија без јасних критеријума „у великој мери утиче“ на уређивачку политику слаже се и потпредседник Удружења новинара Србије Петар Јеремић. Он подсећа да је Медијском стратегијом предвиђено да новац
расподељује независна комисија, на основу пројеката од јавног интереса.

- Значи, да не може градоначелник или градско Веће да деле новац како им се свиди и да оног момента када им се не свиди извештавање неког медија, да само укине тај новац који је доделио. Ово би било такозвано „пројектно финансирање“, на одређени временски период тако да у случају да се властодршцима не свиди писање медија, они једноставно не би могли да укину то финансирање. Тако би медији били заштићени бар од тог економског притиска -
каже Јеремић.

Иначе, код јавних предузећа и општина просечан износ уговора је око 40.000 динара месечно. Ако се има у виду да је просечна нето плата запослених у нишким медијима 20-25.000 динара, под условом да су регуларно пријављени, са плаћеним порезима и доприносима, послодавца они месечно коштају управо око 40.000 динара.

То значи да уз 5-6 потписаних уговора просечан дневни лист или регионална ТВ станица покрива плате скоро целој редакцији.

КО ДАЈЕ, А КО ПРИМА НОВАЦ: Нишки медији највише новца из јавних буџета добијају из градске касе, односно од градоначелника.

Само у 2008, 2009, 2010. и делу 2011. године према потписаним уговорима Град је медијима наменио најмање 240 милиона динара. На другом месту по износу налазе се нишке општине које у просеку потписују уговоре на по 5 милиона годишње, а затим следе велика јавна предузећа као што су Наиссус и Топлана.

Према документацији коју смо сакупили,највише новца пореских обвезника, више од 160 милиона динара, отишло је Јавном предузећу „Нишка телевизија“, коме је тај новац представљао чак 60% укупних прихода!

Осим од Града, НТВ добија новац и од већине нишких општина и јавних предузећа, а у просеку сваки уговор је вредан око 450.000 динара годишњем нивоу.

Нажалост, колико је новца НТВ укупно добила од јавних предузећа и установа нисмо успели да утврдимо. Иако је реч о јавном предузећу, чији је оснивач Град и које се очито највећим делом финансира управо новцем грађана, директорка НТВ Драгана Николић (УРС) одбила је да нам достави те податке.

Да ствар буде гора, Николић није ово учинила ни након што је Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић донео обавезујуће решење и наложио јој да у року од 3 дана то учини! Како је Јужним вестима потврђено у
Шабићевом кабинету, издата је „Сагласност на извршење“, па се ускоро очекује да буде изрекнута новчана казна.

На расправи о Медијској стратегији, одржаној крајем новембра у Нишу, Николић је појаснила да тражени подаци нису достављени јер „НТВ није добио никакав писмени захтев“, али затим изнела и оцену да је реч о „пословним тајнама“.

- Правница наше куће је добила меилом, ми смо тај податак проследили пре пар дана. Према томе, не ради се о овде о намери скривања података, то знају сви у Нишу. Према томе не знам зашто бисмо ми Јужним вестима проследили све наше уговоре које имамо. То су, ипак, неке пословне тајне које не треба да откривамо. На крају зашто бисмо ми све наше пословне, маркетиншке уговоре прослеђивали Јужним вестима - изјавила је Драгана Николић на том скупу.

Њена изјава тада је изазвала бурну реакцију представника новинарских и медијских удружења НУНС, АНЕМ и Локалпрес, а Николићева је убрзо затим напустила скуп.

Међутим, ако се из статистике изузме ово јавно предузеће, више од 2 трећине остатка новца по уговорима намењено је Народним новинама (најмање 55 милиона) и телевизији Белами (најмање 10 милиона), чији је директор један исти човек, Видосав Радомировић.

ТВ Зона се налази на 3. месту са уговорених 11.4 милиона динара. ТВ5 има уговоре вредне 8.5 милиона, а следе их агенција Инфобиро са око 7 и ТВ Коперникус са око 4.5 милиона динара.

Овако велика, а при том несразмерна новчана издвајања из буџета града, сигурно су у великој мери утицала на стање на тржишту, односно финансијску ситуацију у самим медијима.

О томе можда најбоље говори податак да су ТВ5 и ТВ Зона у изузетно тешкој финансијској ситуацији, а да су остали и без великог броја веома квалитетних кадрова.

Жиро рачун Телевизије 5 у непрекидној је блокади од средине маја прошле године. Због дуга од око 16 милиона динара марта ове године Комерцијална банка затражила и отварање стечаја. У току је поступак пред Трговинским судом у Нишу.
У готово идентичној ситуацији је и ТВ Зона. Од ове телевизије „Дирецт медиа“ од фебруара 2012. године потражује 18 милиона динара. Ипак, извршење је, на захтев београдског предузећа одложено за 8. август.

Осим тога, документација до које су дошле Јужне вести показује да Град овој телевизији није исплаћивао чак ни новац који је био предвиђен уговором. Због тога је Зона априла и октобра 2011. године тужила Град због дугова од 650
хиљада и 1.2 милиона динара. Да ствар буде гора, оба пута дуг је наплаћен принудном наплатом, што значи да градски челници суштински нису желели да поступе чак ни по пресудама суда!

Директор ТВ5 Владимир Гогић изузетно је незадовољан расподелом новца из градског буџета.

- Ми не тражимо помоћ од града и државе. Тражимо да омогући једнаке услове, да се не би нарушавао принцип конкуренције. Самим тим што фаворизују поједине медије, заправо нарушавају конкуренцију и тржиште - каже Гогић.

Као посебан проблем Гогић подвлачи проблем са наплатом новца по уговорима, односно да Град потпише уговор, али касније не исплаћује уговорени новац.

КРШИ СЕ И ЗАКОН: Локална самоуправа у Нишу, као и већина јавних предузећа и даље одбијају да спроведу препоруку новинарских и медијских удружења по питању финансирања медија, па и саму Медијску стратегију. Овим документом
који је усвојила Влада Србије, имеђу осталог је предвиђена расподела новца искључиво »са прецизно дефинисаном процедуром и критеријумима и отворени под недискриминаторним условима“.

Међутим, и поред тога, у Нишу је и даље на снази „Одлука о информисању јавности“ коју је априла 2008. године усвојила одлазећа власт (ДСС-СПС-УРС-НС).

У тој одлуци, која има само 4 члана, дефинише се обавеза градоначелника да са Народним новинама потпише уговор о информисању Нишлија. Нису дефинисани критеријуми, нити било који други детаљи.

Управо позивајући се на тај документ градоначелник Милош Симоновић (ДС) правдао је издвајање огромног новца за финансирање рада овог приватног предузећа.

Ипак, битно је поменути да градоначелник није тако ажуран у спровођењу свих скупштинских одлука. Пример би могла да буде одлука Скупштине о изградњи нове спортске хале, уместо чега је одлуком градског Већа ипак реконструисана хала Чаир.

Вреди поменути и да је новац који је само из буџета Града Ниша исплаћен Народним новинама у 2011. години представљао безмало половину њихових укупних прихода!

Да проблем са финансирањем медија из јавних буџета постоји не само у економском, већ и правном домену, потврђено је извештајем Државне ревизорске институције.

Ревизори су утврдили да је градоначелник прекршио бројне законе јер је уговоре потписивао без спроведеног тендера. Због тога су поднете и прекршајне пријаве.

Али, ни поред иницијативе коју су подржали НУНС, УНС и Локал прес, и градоначелник и председник Скупштине града Миле Илић (СПС) одбили су да предложе промену спорне Одлуке о информисању јавности.

Градоначелник Ниша Милош Симоновић одбио је да разговара са новинарима Јужних вести о овој теми и пружи одговоре на питања у вези са финансирањем медија.

Објављено: Портал Јужне вести,
30. маја 2012.