Вести
01. 04. 2021.
Стејт департмент: У Србији угрожени новинари, инвалиди, ЛГБТ заједница
Озбиљна ограничења слободе изражавања и медија, укључујући насиље, претње насиљем и неоправдана хапшења и кривични прогон новинара, бројна дела корупције у власти, насиље или претње насиљем усмерени на особе с инвалидитетом, као и на ЛГБТ популацију, кључни су проблеми Србије у области људских, закључује се у новом годишњем извештају Стејт департмента о поштовању људских права у свету.
У делу извештаја о Србији наводи се да је српска влада „предузела кораке како би идентификовала, истражила, кривично гонила и казнила званичнике који су кршили људска права, како у полицији, тако и другде у влади, након што је јавност открила злоупотребе“ али да „ипак, многи посматрачи верују да бројни случајеви корупције, социјалног и породичног насиља, напада на цивилно друштво и других злостављања остају непријављени и некажњени“.
У извештају се подсећа да су јунски ванредни парламентарни избори, по оцени међународних посматрача, ефикасно организовани у тешким околностима, али да су доминација владајуће партије и недостатак приступа опозиционих странака медијима, као и недостатак медијске разноликости у целини ограничили избор бирача.
Када је реч о сектору безбедности у извештају се оцењује да национална полиција одржава унутрашњу безбедност и да је под надзором Министарства унутрашњих послова, да су цивилне власти задржале ефикасну контролу над безбедносним снагама, али да су припадници безбедносних снага починили неке злоупотребе
„Слобода штампе угрожена претњама и нападима на новинаре“
У одељку посвећеним слободи медија Стејт департмент оцењује да су у Србији уставом гарантоване слобода изражавања и штампе угрожене претњама и нападима на новинаре, недостатком транспарентности власништва над медијима и превеликом улогом државе у медијском сектору.
Уз подсећање на оцене из извештаја Фридом хауса и Репортера без граница, Стејт департмент у извештају закључује да су „неуравнотежена медијска покривеност и велика количина лажних или непроверених вести наставили да угрожавају способност грађана да значајније учествују у демократском процесу“.
У извештају се оцењује да су независни медији били активни, али ограничени у могућности да изразе најразличитије ставове због презасићености медијског тржишта на којем је регистровано више од 2.500 медија, као и подршком провладиних медија од стране власти.
У документу је наведено да независни новинари и медијске куће наставили да издају неколико листова, али са малим тиражом, који додатно опада док су таблоиди и даље популарни али, како је истакнуто, редовно објављују нетачне или непроверене информације.
У бројним медијским причама клеветају се политички лидери опозиционих партија, наводи се у извештају и додаје да су ти текстови често најављени лажним наловима. Мрежа за истраживање криминала и корупције (КРИК) објавила је 21. јануара тврдњу да су четири најтиражнија таблоида, Информер, Српски телеграф, Ало и Курир, на својим насловним страницама у 2019. години објавили најмање 945 лажних или неоснованих тврдњи. Информер је водио са 317 таквих захтева, затим Ало (259), Српски телеграф (227) и Курир (142), подсећа Стејт департмент.
У извештају се напомиње да су ове четири публикације негативно извештавале о политичкој опозицији и њеним лидерима, док су позитивно извештавале о председнику Вучићу и руском председнику Владимиру Путину.
И даље нерешен случај Битићи
У одељку о арбитрарним и политички мотивисаним убиствима у документу који је објавио Стејт департмент наведено је да током 2020. није било извештаја да су влада Србије или њени агенти починили самовољна или незаконита убиства али се скреће пажња на нерешен случај убиства браће Битићи, америчких држављана албанског порекла.
Закључено је да Влада Србије није постигла значајан напредак у обезбеђивању правде за жртве, као и да је нејасно до које мере су власти Србије активно истраживале случај.
Указано је такође да су кривичне истраге и поступци у вези са ратним злочинима деведесетих година прошлог века углавном стагнирали. Према независним посматрачима, претреси који су одржани често су резултирали одлагањима и ограниченим напретком, наводи се у извештају о додаје да је у кривичном поступку масакра у Сребреници 1995. (случај Сребреница-Кравица) током 2020. одржано три рочишта.
Када је реч о мучењу и другим суровим, нељудским и понижавајућим поступцима или кажњавању у извештају се подсећа да Устав Србије забрањује такву праксу, али указује да је, упркос томе, полиција тукла притворенике и малтретирала осумњичене, обично током хапшења или притвора, у намери добијања признања приведених, иако такве доказе судови не прихватају.
Коментари (1)
Остави коментар02.04.
2021.
Људска права
И даље je нерешен случај Битићи? А да ли је утврђено ко је одговоран за смрт мале Милице Ракић?
Одговори