Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Мишчевић: Развијањем медијске писмености градимо отпорност на дезинформације
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

13. 11. 2020.

Аутор: Бета Извор: Н1

Мишчевић: Развијањем медијске писмености градимо отпорност на дезинформације

Морамо одмах заједно почети да радимо на развоју културе медијске писмености у нашим друштвима и изградити отпорност на дезинформације, рекла је заменица генералне секретарке Савета за регионалну сарадњу (RCC) Тања Мишчевић на отварању интернет семинара о дезинформацијама на Западном Балкану, који је одржан у среду и четвртак у Сарајеву.

Развијање отпорности на лажне вести треба у свакој економији Западног Балкана да се сматра скоро главном компонентом свеукупне безбедносне политике, навела је Мишчевић.

"Заједно са нашим партнерима, укључићемо се у регионалне активности којима се подржава јача инфраструктура професионалних медија, помаже едукација различите публике у циљу бољег разумевања ширих последица дезинформисања и погрешног информисања, и упућивања на критичко размишљање и проверу чињеница", рекла је она.

На лествици од 0 до 100, индекс медијске писмености региона креће се од 12 до 31, а у време пандемије брзо ширење истине је важније него икада раније, посебно знајући да лажне информације могу некога да коштају и живота. Лажне информације долазе до 1.500 особа шест пута брже од истине.

"Били смо уверени да су наше такозване консолидоване демократије сигурне и било је неугодно схватити осетљивост наших институција које би увек требало да буду заштићене. Потребно је да се слобода медија у региону знатно побољша", рекла је Луис Кјоди из Опсерваторије за балканска, кавкаска и трансевропска питања (OBCT).

Луц Гулнер, шеф Одељења за стратешке комуникације и анализу информација у Европској служби за спољне послове, рекао је да се разговара о дезинформацијама, али и о томе како да сачувамо наше демократије и отворени дискурс.

"Не ради се о томе да се људима каже шта је исправно, а шта погрешно, већ да се наши грађани и демократије заштите од манипулација и обмањујућих уплитања. Дезинформисање није теоретска дебата, оно утиче на људске животе, то је питање које се односи на цело друштво, не само на владе", рекао је он.

На дводневном интернет семинару окупило се више од 100 учесника, представника регионалних организација, владиних институција и медија, који су имали прилику да разговарају о утицају дезинформација из различитих углова.

Семинар на тему "Решавање изазова које представљају дезинформације на западном Балкану" организовао је Савет за регионалну сарадњу, а подржао га је OBCT, Европски центар изврсности за борбу против хибридних претњи и Европска служба за спољне послове.

Као што су учесници истакли, дезинформације се могу односити на спољно мешање и хибридне претње, с обзиром на то да се информативне операције користе да би демократски процеси изгубили легитимитет или одржали јавну расправу о одређеној теми.

Проналажење одговарајућих одговора, како би се минимализовао утицај дезинформација, требало би да буде део свеобухватне стратегије безбедности.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси