Вести
10. 11. 2020.
Повереник за информације од јавног значаја истиче да се не може изменама закона приморати извршна власт на сарадњу
Мариновић: Ниједна влада није извршавала решења Повереника
Да би председник Србије јавно читао поверљива документа Безбедносно-информативне агенције, што је неспорно чинио 1. августа 2019. године на телевизији Пинк, морао је претходно да са истих скине ознаку тајности.
Закон је ту јасан – уколико је опозвао ознаку тајности, а као председник Републике има то законско право, онда би сви ти документи морали да буду доступни јавности. Уколико није, председник је починио кривично дело.
Међутим, у Србији ствари не функционишу увек онако како то предвиђају закони.
Телевизија Н1 дуже од годину дана покушава да дође до докумената које је председник читао, а у томе им није помогло ни решење Повереника за информација од јавног значаја који је Безбедносно-информативној агенцији наложио да документа достави.
Овај случај није изузетак.
Напротив, сваке године је на стотине сличних у којима органи јавне власти игноришу решења Повереника одбијајући да доставе информације од јавног значаја.
У корену проблема је што Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја предвиђа да решења Повереника извршава Влада Србије.
Притом, не постоје никакве санкције уколико то не учини, због чега јој је практично препуштено на вољу да одлучи да ли ће поштовати закон.
У последњем извештају Повереника за 2019. годину „упорно изостајање подршке Владе Србије“ се апострофира као највећа препрека у остваривању права.
„Ниједна Влада од 2005. године наовамо није спровела ниједно решење Повереника“, каже за Данас повереник за информације Милан Мариновић.
Иако истиче да би одређене потешкоће у спровођењу закона могле да буду отклоњене изменама закона, Мариновић наглашава да то тешко да може да се учини и за овај проблем.
– Повереник није изнад Владе, као што ни Влада није изнад Повереника пошто је он независан државни орган, наводи повереник.
Оно где известан помак, према његовим речима, може да буде остварен је у омогућавању Повереника да финансијски кажњава државне органе који се оглуше о решења.
Оваква могућност је, додаје, практично онемогућена изменама Закона о општем управном поступку од пре три године.
– У том закону се наводи да правном лицу може да буде изрекнута казна у распону од половине његових месечних примања, до десет процената његових годишњих примања у претходној години. Међутим, када смо контактирали Управу за трезор, речено нам је да таква категорија не постоји у Закону о буџету и да самим тим не могу да нам одговоре о коликим износима је реч. Тиме смо остали у ситуацији да можемо само да претимо новчаним казнама, без могућности да их и спроведемо, каже Мариновић.
Предлог његове канцеларије је да измене Закона о слободном приступу информацијама обухвате могућност да Повереник, у случају одбијања државних органа да доставе информације, прекршајним налогом принуди орган на плаћање казне, што их не аболирало од обавезе да доставе тражене информације. Ипак, ово је и даље само предлог.
– Колико ми је познато, Министарство државе управе је радило на изменама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, али је оно обустављено када је јавност негативно реаговала на могућност да јавна предузећа буду изузета од обавезе достављања података. У међувремену су расписани избори због чега су све активности заустављене. Крајем ове или почетком наредне недеље тражићу састанак са новом министарком, како бих се информисао о овом процесу, каже Мариновић.
Ко предњачи у игнорисању закона
Осим што Влада не извршава решења Повереника за информације од јавног значаја, у кабинету у Немањиној седе и руководиоци министарстава која годинама игноришу своју законску обавезу да достављају информације од јавног значаја. Према извештају Повереника за прошлу годину, министарства су у 79 наврата и поред решења одбијала да доставе податке тражиоцима. У овој категорији предњачи Министарство унутрашњих послова са 31 таквим случајем. Министарство одбране је 13 решења Повереника игнорисало, а Министарство финансија 12. Органи и организације у локалној самоуправи су 121 одбијали да поступе по решењима, од чега је само Град Београд 30 пута занемарио своју законску обавезу. Републичка јавна предузећа нису поступила по 18 решења, а локална јавна предузећа по 26. Органи у области правосуђа су закон игнорисали 25 пута у претходној години.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.