Вести
30. 10. 2020.
Криза, влада, цивилно друштво и медији
Током пролећног затварања због ковид кризе, један од највећих проблема био је недостатак „моста“ између надлежних институција и организација цивилног друштва, укључујући и медијске организације.
Било је изузетно важно да ове институције у пуном обиму буду укључене у решавање проблема којима се иначе баве, а који су се мултипликовали и искомпликовали током затварања. Уместо брзих решења, укључивања свих који имају искуство, експертско знање, волентере, уместо сталне комуникације или заједничког тела које би се бавило овим проблемима 24/7, морали смо да се ослонимо на ad-hoc контакте.
Сада када имамо искуство, неопходно је да се што пре реализује институционализација тих мостова, са кабинетом председнице владе и надлежним министарствима како би се сви боље припремили за све оно што нам се може догодити, од ширења пандемије, до снажнијих удара економске кризе.
Сведоци смо да све већи број држава у региону и Европи постепено уводи све радикалније мере у борби против новог налета епидемије COVID-19.
Веома је значајно да учимо на досадашњим искуствима и да се раније почињене грешке у сфери људских права и слободе изражавања сведу на минимум.
Америчка невладина организација за заштиту људских права „Freedom house“ је у недавном извештају констатовала да „Владе широм света користе пандемију као оправдање да појачају свој надзор и боље сузбију гласове неслагања преко интернета“.
Негативне трендове нотирала је и комесарка Савета Европе за људска права Дуња Мијатовић, која је недавно оценила да је „здравствена криза оголила и продубила дуготрајне неједнакости у уживању људских права, што између осталог подразумева поштовање транспарентности и доступности информација на националном и међународном нивоу“.
Охрабрује да је из нашег региона стигао глас отправнице послова британске амбасаде у Београду Ребеке Фабрици која је указала да је „неопходно постићи равнотежу између борбе против пандемије и заштите људских права, и да је у интересу влада да осигурају да су хитне мере којима ограничавају нека права пропорционалне, легалне и временски ограничене“.
У томе треба да лежи суштина мера које се уводе како се не би изродиле у своју супротност.
Мере долазе до изражаја и на економском плану значајном за опстанак и будућност медија..
Према истраживању о навикама у коришћењу медија у региону, „током ковид кризе тржиште оглашавања се озбиљно погоршало – буџети за оглашавање су опали у свим медијима, у свим индустријама и свим категоријама, упркос томе што је порасла конзумација телевизије и осталих медија“.
Имајући у виду да је свуда у региону опао бруто друштвени производ, звучи оптимистички да ће оправак уследити већ 2021. године, док озбиљнији стручњаци сматрају да „пре 2024. године то није реално очекивати“. За сада све изгледа боље него током економске кризе 2008. године – требало је да прође пуних десет година како би се овдашње маркетиншко тржиште вратило на тадашњи ниво.
Не поновило се.
***
Али не можемо се само надати да се неће поновити, морамо урадити пуно тога као превенцију.
Основано је ново Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог а Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом укинута. С правом постоји забринутост у цивилном сектору о будућој сарадњи и било би веома важно да се речи премијерке Брнабић из експозеа да су влади посебно важни медији и цивилни сектор – претворе у брзи дијалог управо са представницима релевантних невладиних организација и медија и саслушају и послушају приоритети на којима је неопходно ургентно радити а све како би било лакше реализовати заједничке циљеве: побољшање услова у којима раде новинари и медији, побољшање стања људских права, отварање свих могућности за ангажман организација цивилног друштва када је реч о подршци свим рањивим групама, за солидарност, европске интегративне процесе и тако даље.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.