Вести
06. 02. 2012.
Има ли кога у ДС?!
Онај ко не посвећује пажњу и не указује поштовање новинарима, а пристојан однос према представницима ‘седме силе’ сматра куповином, припада политичкој праисторији. Таквих, нажалост, у Србији још увек има у великом броју.“
И има! У праву су они који су ове две реченице ревносно написали и окачили на сајт Демократске странке (ДС). Ко су они, не знамо, јер у сектору „портпарол“ не пише ничије име, само стоји објашњење како треба бити супер-кул-добар-пристојан и професионалан с новинарима.
А како односи на линији новинар - ДС у реалном свету изгледају, покушаћу да објасним.
Ако као новинар зовете било ког функционера ДС да га упитате за страначки став или коментар у вези с неком појавом у друштву (реално, некада новинари зову да питају за здравље), добићете одговор да треба да позовете Јелену Триван. Е, ту је цака.
Некадашња портпаролка, мада је њене колеге и данас доживљавају као некога ко иступа у име странке, више није доступна медијима као пре именовања на место потпредседнице ДС. Сад чак има и асистенткињу која се јавља на њен телефон. Од асистенткиње, наравно, не можете добити никакву информацију, па ни ту када ће њена послодавка бити у прилици да разговара с новинарима.
Онда зовете Марка Ђуришића, председника ИО ДС, који вам, ако је расположен, кратко каже „довиђења“, али углавном вам залупи слушалицу. Потом позовете шефицу посланичког клуба ЗЕС Наду Колунџију, која вам каже да ви за њу нисте новинар нити је „то“ где радите медиј, и тако редом - опет дођете до асистенткиње Јелене Триван.
Да не помињем непотписана саопштења из ДС која вам редовно шаљу, ни чињеницу да се баш ова странка издаје за најдемократскију од свих демократских и с најбољих односом с (и према) медијима.
И тачно је, као што су написали на свом сајту, да су „медији најбољи пријатељи доброг политичара“. Само то, очигледно, још нису схватили. Бојим се, биће им касно.
Коментар дана, Гордана Раковић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.