Вести

20. 06. 2020.

Аутор: Марија Шајкаш (Њујорк) Извор: Цензоловка

Трамп смењује и отпушта у државним медијима на начин на који то раде у недемократским земљама

Напади којима је Глас Америке изложен од стране Доналда Трампа и његове администрације, и чији су новинари чак оптужени за сарадњу са Комунистичком партијом Кине, док им државне агенције ускраћују информације, више подсећају на то како медије третирају у недемократским државама него у земљи која је дуго била симбол слободног информисања

Челници светски познатих медија са седиштем у Вашингтону – радија Слободна Европа и Слободна Азија, радија и телевизије Марти и Алхура – управо су сви листом добили отказе, а распуштен је и саветодавни одбор који је надгледао њихов рад.

Отказе је добио и већи број уредника, а иста би судбина задесила и директорку Гласа Америке Аманду Бенет и њену заменицу Сенди Шугавара, да оне дан раније нису саме дале отказ.

Нови шеф федералног тела које координира рад ових медија, Мајкл Пак, ниједном отпуштеном није дао било какво образложење, изузев што је рекао да поступа у оквиру својих овлашћења.

Како наводи амерички радио НПР, цитирајући анонимне изворе, на овај начин се ти медији „де факто затварају“.

Сценарио је већ виђен, али не у пракси него на радио и телевизијским таласима. Оптужбе за подилажење великим страним силама, које долазе са самог врха власти, стављање новинара на црну листу, политичке смене демократски изабраног медијског руководства…

Оно што новинари и руководство Гласа Америке тренутно доживљавају, донедавно је могло искључиво да буде предмет њиховог извештавања.

Али кренимо редом.

Пре Трампа…

Основан 1942. године, као одговор на нацистичку пропаганду, Глас Америке (Voice of America – VoA) замишљен је као новинска кућа која својим примером и радом промовише највише америчке вредности путем независног информисања.

Као и друге медијске слободе које су у Сједињеним Државама годинама освајане, и Глас Америке се за потпуну независност борио и изборио. Тако је, према кратком историјату који се налази на веб-сајту ове куће, током кубанске кризе шездесетих година, радио морао да тражи одобрење пре емитовања, док је за време Никсонове администрације захтевано да на сваки негативан прилог о председнику – Глас Америке објави и један позитиван.

Према наводима Николаса Кула, професора и историчара медија, то је довело до „чудних порука у етру“. На пример, да је Никсон један од учесника у афери Вотергејт… и да је отворио обданиште.

Наредних година Конгрес је неколико пута доносио указе и законе којима је Глас Америке добио гаранцију потпуне медијске независности, укључујући и мере којима су новинари заштићени од утицаја политичара.

Другим речима, без обзира на то што се Глас Америке и сестринске медијске организације, попут Радија Слободна Европа, Радија Слободна Азија, Радија и Телевизије Марти (станица базирана у Мајамију и посвећена емитовању вести на шпанском, намењених Кубанцима) и Алхура (програм намењен арапском говорном подручју), финансирају из америчког федералног буџета, њихов програм је независан од тренутне политике у Вашингтону.

Глас Америке данас запошљава око 1.500 људи и једна је од највећих медијских кућа на свету. Дневно се обраћа публици од 280 милиона људи. Програми су на 40 различитих језика и посвећени су оним деловима света до којих слободне информације не могу да дођу лако.

СУМАНУТА ИДЕЈА ДА УРЕДНИЦА ГЛАСА АМЕРИКА РАДИ ЗА КИНУ

О променама у Гласу Америке разговарали смо и са адвокатом и професором медија и етике на Универзитету у Њујорку (NYU) Чарлсом Гласером, који је радио као главни адвокат за медијску кућу Блумберг, у исто време када и Аманда Бенет.

Идеју да донедавна главна уредница Гласа Америке Аманда Бенет ради за Комунистичку партију Кине, Гласер је у разговору за Цензоловку оценио као „сумануту“.

Према његовом мишљењу, Бенет је унапредила Глас Америке, направивши од њега „првокласну светску агенцију“.

„Тесно сам сарађивао са Амандом док је она била уредница истраживачког тима у Блумбергу. Управо је она са својим тимом радила на ексклузивној причи која је први пут показала везу између кинеске партијске елите и бесправног, огромног богаћења. За ту причу је и награђена. Након објављивања истраживања, њеном тиму је прећено. Неки новинари су добили и претње смрћу. Када је требало да објаве наставак, који је још дубље указивао на ове везе, људи из врха компаније су одлучили да зауставе причу. Попустили су пред Кином. Редакцији је речено да истраживачке приче нису њихов главни бизнис. Аманда је у то време била изузетно добро плаћена, а ипак је дала отказ и отишла из Блумберга. Тесно смо сарађивали, ја не знам ниједног уредника који је толико стручан, искусан и моралан.“

О променама у Гласу Америке, Гласер каже како је основна идеја сервиса била да покаже „најбољу страну медијског извештавања коју Америка може да понуди“.

„Одрастао сам у Мајамију, међу Кубанцима, и знам како су они пратили сваку реч коју је емитовао Радио Марти. Ја сам један од међународних експерата за питања слободе говора и знам да многим земљама на свету оно што чују на Гласу Америке и сестринским медијима представља једину везу са истином. Па кинески медији нису никада јавно признали да је током демонстрација на Тјенанмену било жртава. А сада… не знам. Човек не може а да се не запита да ли је намера да Глас Америке постане америчка Правда.“

О томе да ли дели страхове неких својих колега да је слобода медија на удару у САД, Гласер одговора изричито – не. То што је Комитет за заштиту новинара забележио преко 400 напада на извештаче током протеста у Америци, Гласер сматра „вансеријском појавом“.

„Полицајци у Америци су очигледно недовољно упућени у то како поступати са новинарима током протеста. Наравно да не одобравам пуцање у колеге. Али нисам ни од оних који мисле да се са доласком Трампа на власт нешто битно променило. Имате Дона Лемона на ЦНН-у или Акосту, који сваки дан говоре врло слободно. Ако посматрамо ово из међународне перспективе, да ли мислите да би они били слободни да тако наступају у Саудијској Арабији? Или у Мађарској? Наравно да не би. Амерички систем је генијалан утолико што имамо независно судство и заштиту коју пружа Први амандман. И због тога се не бринем.“

… и после њега

И то је углавном било тако док на председничким изборима није победио Доналд Трамп.

Познат као ревносни конзумент медија, Трамп је, како у недавном чланку наводи Вашингтон пост, одмах након избора послао два човека од поверења у Глас Америке да направе процену рада редакције. Након тога је тражио промену главне особе у агенцији која надзире рад Гласа Америке и сестринских организација.

Тек пре неколико дана, амерички Сенат је коначно одобрио да се на то место постави Мајкл Пак, широј јавности познат као аутор неколико документарних филмова посвећених виђенијим америчким конзервативцима и као лични пријатељ својевремено веома утицајног Трамповог саветника, контроверзног десничара Стивена Бенона, који је био и шеф његове изборне кампање.

Овоме је претходило неколико директних напада на Глас Америке.

Током брифинга посвећеног коронавирусу у априлу, Трамп је рекао како не може да верује шта Глас Америке емитује, додавши да је нешто од тога „одвратно“. Потом је појаснио да „за време  пандемије“, Глас Америке троши паре пореских обвезника тако што „промовише инострану пропаганду“.

Дан Савино, Трампов директор за друштвене мреже, оптужио је на Твитеру Глас Америке да шири кинеску пропаганду и да, емитујући вести о коронавирусу, користи „кинеске графиконе“.

Узалуд су људи из ВоА указивали на то да су графикони које користе преузети од Универзитета Џон Хопкинс, да је Кина недавно забранила повратак у земљу новинарима Гласа Америке и да су последњих месеци имали неколико прилога који су се директно бавили указивањем на лажне вести које долазе из Кине.

Оптужбе о непостојећој вези Гласа Америке и Комунистичке партије Кине понављају се на друштвеним мрежама до данашњег дана.

Владина агенција ЦДЦ као да је у Србији

У међувремену је организација за очување слободе говора Книгхт Фирст Амендмент Институте послала службени захтев да им се пружи увид у званичну преписку владине агенције ЦДЦ, иначе надлежне за борбу против коронавируса, који је показао да је ова агенција, противно закону, ставила новинаре Гласа Америке на црну листу, забранивши било коме из агенције да им одговара на питања.

На ово је реаговала директорка Гласа Америке Аманда Бенет изјавом у којој је ту забрану упоредила са „понашањима која смо до сада доживљавали само у државама које немају слободне медије“.

У јавности се такође појавила информација да је, након што је новинар Гласа Америке током заједничког путовања питао потпредседника Мајка Пенса зашто није носио маску приликом посете клиници „Мајо“, Пенс запретио новинару да ће га, ако настави са таквим питањима, избацити из авиона.

Након што је, пре три дана, на руководеће место надзорног тела постављен Трампов човек, Аманда Бенет – дугогодишња новинарка Волстрит џорнала и уредница у Блумбергу, као и добитница најпрестижнијих новинарских награда, укључујући и Пулицерову – поднела је оставку на место главне и одговорне уреднице Гласа Америке. 

Будући да ранија Трампова изјава о томе како Сједињене Државе треба да направе глобалну медијску мрежу којом би управљала држава и која би се борила против „нефер извештавања ЦНН-а“ није прошла незапажено, као и његове сталне тенденције да медије упоређује са непријатељима народа и да јавно тражи повољно извештавање о себи и свом раду, амерички медији се већ гласно питају какве се промене могу очекивати у Гласу Америке са новим руководством.

Одговор на питање да ли ће се и на који начин ове промене односити и на сервисе на језицима држава из нашег региона, прекјуче смо покушали да добијемо и од централе Гласа Америке. Засад је једино извесно да нико поуздано не зна ништа.