Досије Политика (2012 - )
27. 09. 2012.
Ко је и како упропаштавао Политику
»Госпођо Лихт шта сте знали и када сте то знали«, Време 1333
Ради потпуног увида јавности сматрам својом обавезом да одговорим на прошлонедељни текст Љиљане Смајловић.
Бивши управни одбор Политике АД, а ни ја као његова председница нисмо се оглашавали поводом продаје ВАЦ-овог удела у власништву Политике, јер је Политика продата три месеца након што је наш мандат истекао. На последњој седници УО-а, одржаној 5. априла, усвојили смо и одмах послали писмо Влади Србије у којем је подсећамо да је компанија ВАЦ понудила Политици АД да, на основу права прече куповине, откупи њен удео. Обавештавамо је да Политика акционарско друштво, тј. мајка фирма, та средства нема и тражимо од Владе да нас као представник већинског власника, тј. државе саветује шта да се ради.
Зашто смо од Владе тражили савет, а не да средства из буџета? Зато што нисмо могли да тражимо да крши Закон о јавном информисању, који забрањује да држава улази у нова власништва над медијима и медијску стратегију, коју је сама усвојила и којом се предвиђа да до 2014. држава изађе из власништва над свим медијима. Једна од најгласнијих бораца за овакав захтев је била председница УНС-а Љиљана Смајловић, која се сада дрвљем и камењем баца на мене и претходну владу што је тај захтев поштован и што је држава дозволила да се удео приватне немачке компаније ВАЦ прода другом приватном власнику.
Уз то ме је оптужила за лоше газдовање државном имовином и то је био момент када сам одлучила да се огласим, јер без обзира на то што више од четири године не одговарам на њене злонамерне алузије и провокације, ова је последња тврдња толико безобразна да више не смем да је прећутим.
Госпођа Смајловић тврди у "Времену" да сам ја била заступник државног капитала.
Представника државног капитала поставља Влада Србије и он заступа државу у Скупштини акционара. Представник државног капитала током целокупног мандата УО био је адвокат Јован Симић. Наравно, госпођа Смајловић то зна као што зна и да се капиталом Политике, што подразумева и државни део, много боље газдовало током мандата нашег УО него у претходном периоду. Поменућу само чињеницу да је Комерцијална банка преузела у власништво зграду Политике јуна 2006. године, због дуга од 37 милиона евра.
Тај је дуг гомилан годинама, дакле и пре него што је руководство у којем је истакнуто место заузимала и Љиљана Смајловић, преузело Политику. Није се могло приметити да су се они потресли овим губитком – напротив. Губици су се и даље гомилали, а паре неумерено трошиле. Поред огромних плата трошило се на бонусе, гориво, корпоративне картице, скупа службена путовања, репрезентацију с веома честим посетама оближњем Шуматовцу.
Оно што је, вероватно, више од свега запањило чланове нашег УО-а је било сазнање да Политика није имала своје компјутере и канцеларијску опрему, већ су све изнајмљивали и плаћали превисоку, неисплативу ренту. У најмању руку сумњиво пословање. Током нашег четворогодишњег мандата (у коме су се сменила три кодиректора Политике из ВАЦ-а) само једном се један од њих појавио на седници УО-а.
Наш УО је наследио Политику НМ с губитком од осам милиона евра, два милиона у текућем пословању. Политика је већ једном ногом била над амбисом. Могла је да оде у стечај сваког тренутка што би значило да би најстарији дневни лист на Балкану, "круна нашег новинарства", како је с правом назива Љиљана Смајловић, сасвим извесно цела могла да буде преузета од немачког партнера. Можда као главна и одговорна уредница госпођа Смајловић није непосредно учествовала у вођењу послова, али је за очекивати да је знала шта се догађа.
Она мене прозива за оно што се догађало с продајом ВАЦ-овог дела власништва три месеца пошто сам изгубила било какву институционалну везу с Политиком, а ја њу питам како је могуће да је седела у кући која је систематски урушавана, а да то није знала? Или је није било брига? Или није могла да утиче на то? А зашто је онда пристала да буде део руководства које је водило тако погубну пословну политику?
Зашто није јавно подигла свој глас или поднела оставку у знак протеста? И како није била нимало забринута да Политика може да оде у стране руке?
УО је четири године покушавао да се изнесе с још једним наслеђеним проблемом из времена "владавине" Љиљане Смајловић. Наиме, тадашње руководство Политике је с насловне стране уклонило уоквирен спомен са сећањем на осниваче листа породицу Рибникар. Тражили смо више пута да се он врати, међутим, представници ВАЦ-а, као сувласници Политике, то нису дозволили.
И за крај још неколико чињеница. Када је наш УО започео свој мандат, расписао је конкурс за главног и одговорног уредника одлучан да заведе нову праксу постављања на то кључно место путем конкурса, а не политичком одлуком (како је до тада био случај и како је и Љиљана Смајловић била постављена). Госпођа Смајловић се није пријавила на конкурс. Да ли је разлог тој њеној одлуци била чињеница да су се три од четири репрезентативна синдиката Политике изјаснила за њену смену? Да би процес био што трансперентнији омогућено је и члановима колектива да гласају за пријављене кандидате (иако Статут на то не обавезује).
При доношењу одлуке о избору комисија УО-а је узела у обзир да су главни и одговорни уредник и његов заменик добили и од колектива највећи број гласова.
Искрено се надам да ће постављање конкурсом, а не политичким именовањем бити настављено и убудуће.
Друга чињеница: ново пословодство компаније Политика НМ, које је након оставке "злосрећног директора Срђана Јанићијевића", како се на њега осврће Љиљана Смајловић у свом тексту, успело да не само извуче Политику из дугова, већ и да је доведе до позитивног пословања. У то се може уверити сваки заинтересовани читалац увидом у сајт АПР-а.
Власнички удео ВАЦ-а је, нажалост, продат на нетраспарентан начин. Међутим, на срећу, захваљујући позитивном пословању Политике, држава је за сада задржала свој део и надам се да ће тај део бити продат на одговоран и транспарентан начин.
Толико за сада!
Коментари (2)
Остави коментар29.09.
2012.
Istekao mandat! Kako?
Nisam neki poznavalac, ali mi nije jasno kako to Sonja Liht misli da je PNM prodat tri meseca posle isteka njihovog mandata u upravnom odboru. Ne znam kako je to moguce da nekom Upravnom odboru istekne mandat pre nego sto se odrzi Skupstina drustva. Poznato je da je ponuda WAZ-a za prodaju svog udela u PNM-u stigla u Politika AD 01. marta 2012. godine, kao i da je ista stajala u fioci generalnog direktora Politike AD 26 dana. Cetiri dana pre isteka zakonskog roka za izjasnjenje na ponudu odrzan je vazeci sastanak Upravnog odbora Politike AD na kojoj je istom prezentovana ponuda. Sonja Liht je tada pitala gen.direktora da li je o ovome pismeno obavestio ikoga. Na njegov odgovor da nije, gospodja Liht je rejla: "E, to je problem." Pa kako sad: "istekao nam je mandat"? Ko je onda upravljao Politikom AD do odrzavanja vanredne skupstine drustva na kojoj je izvrseno usaglasavanje akata sa novim Zakonom o privrednim drustvima. Ispade da je upravljao samo generalni direktor Zeferino Grassi. Onda je on i kriv za propustanje roka za izjasnjenje na ponudu.
Одговори27.09.
2012.
imperija uzvraća udarac
Možda je UO kojim je predsedavala S. Liht deklarativno i prestao sa radom navedenog aprila, ali je novi, sada nazvan NADZORNI odbor, u stvari polovina prethodnog. I taj stari UO sam je predložio članove novog (takav je, valjda, neki zakon), pa ispada da su pošteni članovi starog "ispali" iz nove raspodele, a preostali pošteni dali ostavke u NO posle brutalnog nastavka lova u mutnom! Jadna "Politiko", majko i ćerko! Ni ovi novi postavljači zastupnika državnog kapitala nemaju "herca" da zagrizu! Da li je stvarno za sve krokodile baš ista bara?
Одговори