Досије Политика (2012 - )
20. 09. 2012.
Госпођо Лихт, шта сте знали и када сте то знали?
Када чујем да дојучерашња председница Управног одбора Политике АД Соња Лихт тврди како „о продаји удела ВАЦ у Политици зна колико и други грађани Србије“, сетим се и других њених неистина о Политици.
Када ме 2008. године смењивала са дужности уреднице Политике, тврдила је да то не ради на захтев Бориса Тадића већ - Срђана Јанићијевића.
(Читалаћ ће се сетити да је реч о злосрећном генералном директору Политике који је одмах демантовао госпођу Лихт, да би због те непослушности и сам ускоро био смењен.)
Када јој је тај изговор пропао, наводила је друге: мали тираж, ниску вредност деоница, притиске синдиката. Изрицала је неискрене комплименте мом професионализму радије него да призна да се краљу не свиђа глума, односно моја уређивачка политика.
Наравно да у Србији није вест да се по политичком врху мота неко неискрен и неистинољубив, док су некомпетентни људи на важним положајима пре правило него изузетак. Госпођа Лихт се, међутим, разликовала по томе што је у очима света тобож била независна интелектуалка, и што је са француском Легијом части на реверу за власт ревносно обављала непријатне политичке задатке којим други (попут режисера Горана Марковића) нису хтели да прљају руке.
У српском политичком муљу је радила исто што и многи други оперативци режима, али је њу красио „легитимитет“ за који сада од ње чујем да мени, ето, недостаје. Кажем да је драгуљ у круни српског штампаног новинарства кришом и преко ноћи продат непознатом купцу јер је Соња Лихт као заступник државног капитала пропустила да искористи право прече куповине, а она на то одговара да „немају легитимитет они који су Политику довели на ивицу амбиса“.
Стварно? Када ме госпођа Лихт пре четири године под лажним изговорима смењивала, просечан дневни тираж Политике био је 75 хиљада примерака. Када је госпођа Лихт пролетос остављала Политику, тираж се већ био срозао на педесетак хиљада. А људи који прате вредност деоница на тржишту веле да је вредност компаније Политика АД сада десет пута мања него када је госпођа Лихт пре четири године започела своју нестручну акцију „спасавања“ најстаријег листа на Балкану.
Соња Лихт признаје да је за њеног мандата било „тешких резова и отпуштања“, али додаје да су бар људи одлазили „уз одређени социјални програм“.
Стварно? Политика је после мог одласка брутално очишћена од новинара који су могли сметати новом концепту, новинара од којих су неки направили најбољи антикорупцијски сајт у овом делу света, Пиштаљку. Када је Политика продата, у њој није било новинара који су умели да открију коме је продата. Сумњам да је социјални програм госпође Лихт утеха читаоцима који су гладни независних информација и извора.
Сада би да ме компромитује алузијама о великој плати, али не износи конкретне суме. Моја је плата, када сам постала главни уредник Политике, била 160 000 динара, што је била динарска противредност 2000 евра. Када је госпођа Лихт стигла у „амбис“ Политике, плата главног уредника који је дошао после мене је вишеструко увећана. Може ли „кредибилна“ госпођа да објасни ту чињеницу? Или да је демантује, ако може?
Соња Лихт је за власт радила све оно што независни интелектуалац ни за кога, нигде и никада не би смео да ради. Сада јој се, на њену и нашу срамоту, поводом тајне продаје Политике мора поставити оно класично новинарско питање: шта сте знали, и када сте то знали?
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.