Истраживање УНС-а о убијеним и несталим новинарима на простору бивше Југославије од 1991. до 1995. године
Како је ратни репортер ТВ Београд Душан Тепшић (30) погинуо код Обудовца 22. новембра 1992, а његове касете са снимцима с ратишта завршиле код Хрвата
Зла судбина путника на коридору
Пред њим је била певачка каријера, рат га је направио новинарем Српског радија Петрова гора из Вргинмоста и ратним репортером Телевизије Београд.
Досије УНС-а о убијеним и несталим новинарима
Смрт на Меденој главици
Ратни репортер Радио Новог Сада и Радио Фоче Ранко Елез, дипломирао новинарство у Сарајеву 1987, али је овим послом почео озбиљно да се бави тек кад је почео рат. Мало више од годину дана је радио као новинар.
Десети јун 1993. године био је четвртак. Новинар Ранко Елез, познат као Зико, за два дана требало је да се вери дугогодишњом девојком, ту из Фоче. Али, тог четвртка у последњем моменту убацио је ранац и ускочио у "пинцгауер" да извештава са коте Медена главица, значајне Војсци Републике Српске коју је минуле ноћи освојила. Био је то пут с ког се неће вратити. Од једног метка остао је на месту мртав. Имао је 32 године.
Досије УНС-а о убијеним и несталим новинарима: Милош Вуловић, новинар Радио Илиџе погинуо је 30. јануара 1993. у сарајевском насељу Азићи од гелера гранате
Смрт у братовој јакни
Школован као фоторепортер постао је новинар, а кад је почео рат одређен је на радну обавезу у Радио Илиџу која је формирана у том дрматичном времену.
Живко Филиповић, фоторепортер "Српског слова" и сниматељ ТВ Нови Сад погинуо је 30. јануара 1993. у сарајевском насељу Азићи од гранате
Како је отишао легендарни Жикон са Илиџе
Годинама је радио у сарајевским "Вечерњим новинама", а почетком рата у БиХ учествује у оснивању гласила Српске општине Илиџа
УНС-ово истраживање убиства шабачке екипе РТС-а: Зорана Амиџића, Боре Петровића, Дејана Милићевића и мобилисаног Сретана Илића на Банији 1991. године (1. део)
Сви лажни Божићеви новинари и улога једног текста из «Слободног тједника» у некажњеном злочину
Да би се успоставио оквир за ову страшну причу о страдању српских новинара на ратишту у Хрватској неопходно је подсетити читаоца шта је био Слободни тједник (СТ), недељни таблоид, који је излазио у Загребу, а у ком је по убиству РТС-ове шабачке екипе објављен текст препун неистина, потписан са Јован Кубура. Тај текст садржао је два документа која су била код Амиџића када је убијен.
УНС-ово истраживање убиства шабачке екипе РТС-а: Зорана Амиџића, Боре Петровића, Дејана Милићевића и мобилисаног Сретана Илића на Банији 1991. године (2. део)
Слобода као право на стрељање или како су новинари „Слободног тједника" замрачивали слику убиства да се она никад не би развила до краја
Бела подебља коверта стигла је у породично поштанско сандуче Амиџића у Шапцу. Убијени Зоран Амиџић већ је био сахрањен. Супругу Снежану полиција је већ упозорила да би могло бити провокација, позива, чудне поште. Требало би да их обавести ако се тако нешто деси. То је и урадила.
Шта се налази у писму на ком је био исписан прималац, али не и ко шаље, први су сазнали полицајци.
УНС-ово истраживање убиства шабачке екипе РТС-а: Зорана Амиџића, Боре Петровића, Дејана Милићевића и мобилисаног Сретана Илића на Банији 1991. године (3. део)
Засједа на Банији: Ко је убио шабачке новинаре?
Девети је октобар, 1991. године. Рат у Хрватској траје већ неколико мјесеци, касарне су увелико под блокадама, а опсада Вуковара ближи се завршној фази. На банијском ратишту јединице Југословенске народне армије (ЈНА) ушле су у Петрињу. Хрватска војска, односно тада још увијек припадници Збора народне гарде (Зенге) повукли су се из града, прешли ријеку Купу и утврдили у селу Брест.
Слободни тједник: У вртлогу распада Југославије
О “првом независном југославенском листу” који је рушио Југославију.
Двадесет осмог фебруара 1990. године улични продавци новина нудили су хрватским читаоцима нешто посве другачије. Изашао је први број Слободног тједника (СТ). У заглављу натпис: “први независни југославенски лист”. И заиста, југословенски јесте био, барем у првих неколико издања. О независности се да дискутовати узевши у обзир сву магловитост предратног периода у коме је почео да се штампа. Свакако, онај који га је створио и чијом смрћу је нестао, никада није до краја јавности испричао своју причу.
Досије УНС-а о убијеним новинарима – Зоран Амиџић, Борa Петровић, Дејан Милићевић и мобилисани Сретан Илић страдали су 9. октобра 1991. године на Банији
Сећање на шабачку екипу: Прича о мом Зорану
За Досије УНС-а говорила је Снежана Амиџић, супруга шефа дописништва РТС-а из Шапца Зорана Амиџића. Зоран је завршио историју. Њега то уопште није занимало. Желео је да студира режију. По завршетку факултета почео је да предаје у гимназији у Шапцу.
УНС открио бројне непознате податке о убиствима новинара српских редакција на простору бивше Југославије, обједињен Досије чека податке из БиХ
Више од 30 година прошло је од убиства дописничке екипе Радио-телевизије Београд, сада Радио-телевизије Србије, коју је предводио шабачки новинар Зоран Амиџић.
Представљено истраживање УНС-а о убијеним и несталим новинарима: Без УНС-овог истраживања у јавности би постојале само неистине „Слободног тједника“
До којих су података дошли новинари истраживањем убистава својих колега од 1991. до 1995. године на простору бивше Југославије, шта су тим поводом урадили тужиоци, као и постоји ли сарадња између српског и тужилаштава за ратне злочине у суседним земљама на простору бивше Југославије? О свему томе разговарали су новинари, адвокати, представници Јавног тужилаштва за ратне злочине јуче у Прес центру УНС-а.
