УНС вести
03. 03. 2026.
Платформа Савета Европе за безбедност новинара: Србија једно од главних жаришта напада на новинаре
Србија је једно од главних жаришта напада на новинаре у Европи и међу земљама с највећим бројем забрињавајућих случајева, пише у извештају Платформе Савета Европе за безбедност новинара, који је данас представљен.
Србија је, како се наводи у извештају, уз Грузију и Турску, земља с највећим бројем физичких напада током протеста, а напади су углавном долазили од полиције и присталица владајуће странке. Највише оваквих напада забележено је на протесту 28. јуна у Београду.
„Прекомерна употреба силе од стране органа реда представљала је озбиљну опасност по безбедност новинара, при чему су полицајци реаговали или неактивношћу или директним насиљем и самовољним хапшењима", истиче Платформа Савета Европе.
Као пример напада присталица владајуће странке наведен је онај који је доживео новинар БИРН-а Саша Драгојло.
С друге стране, у Србији су новинарке у великој мери биле изложене родном насиљу. Као пример наведене су претње Кристини Деметер Филипчев са портала Бечејски мозаик, којој је прећено силовањем због објаве којом је најавила минут ћутања за жртве трагедије у Новом Саду.
Осим физичких и вербалних напада, забележени су и случајеви незаконитог надзора над новинарима, у којима се посебно истичу Србија и Италија.
„Шпијунски софтвер представља озбиљан упад у комуникацију новинара, посебно с њиховим поверљивим изворима. Сам страх од његовог постојања ствара атмосферу неповерења која подрива истраживачко новинарство", наводи се у извештају.
Платформа за безбедност новинара подсећа да Европски закон о слободи медија, који је у потпуности ступио на снагу у августу 2025. године, изричито забрањује употребу шпијунског софтвера против новинара.
Као још један вид гушења слободе медија наведена су отпуштања новинара у Србији након што су подржали протесте.
Конкретни примери неправедних отказа забележени су у Euronews Србија, ELLE Србија, Вечерњим новостима и Политици. Овакви случајеви евидентирани су и у Италији и Швајцарској.
Генерални секретар ЕФЈ Рикардо Гујерес, на данашњем представљању извештаја, посебно је издвојио случај италијанске новинарке отпуштене јер је Европској комисији постављала легитимна питања о сукобу у Гази.
Када је у питању независност јавног сервиса, Монитор медијског плурализма за 2025. годину показао је, како се напомиње, да 11 од 32 проучаване земље нема политички независног јавног емитера. Према овом извештају, Србија је након Мађарске, Малте и Турске, а уз Словачку, Босну и Херцеговину, Италију, Хрватску, Пољску, Грчку, и Румунију, земља у којој се власт највише меша у уређивачку политику јавног сервиса.
У Србији су идентификовани и високи ризици у погледу концентрације медијског тржишта под све већом страначко-државном контролом.
Наведено је и да је поступак одабира чланова Савета Регулаторне агенције за електронске медије (РЕМ) поново спроведен уз мањкавости, лишен неопходне транспарентности и независности.
Новинари и медији често су представљани као непријатељи државе, чему су допринеле изјаве високих функционера - укључујући председника Александра Вучића и министра информисања Бориса Братине. Тај непријатељски однос посебно је долазио до изражаја у случају телевизије Н1.
„Вучић је јавно понизио новинара Н1 Младена Саватовића, који је више пута био мета хомофобичних коментара на интернету", наводи се у извештају.
Истиче се да је након што је председник рад Н1 изједначио с „чистим тероризмом", редакција примила писмо с претњом нападом „у стилу Шарли Ебдоа". Ова редакција путем интернета добија и свакодневне претње смрћу.
„Претње су упућене и запосленима у Новој, Данасу, Радару и Бранкици Станковић из Инсајдер ТВ-а, а новинари попут Ненада Кулачина, Марка Видојковића и Динка Грухоњића били су на мети заједно са њиховим породицама. Починиоци ретко бивају приведени правди“, пише у овом извештају.
Наведен је и пример хапшења новинара КТВ-а Александра Дикића, коме је претресена кућа под оптужбом за „позивање на насилну промену уставног поретка".
На удару су била и новинарска удружења, пише у извештају.
Новооснована Асоцијација новинара Србије (АНС) етикетирала је Независно удружење новинара Србије (НУНС) као организацију која „подржава организаторе побуне", и то након што је НУНС новинарима на протестима поделило заштитну опрему.
Платформа Савета Европе навела је и да је „провладини таблоид Информер ТВ објављивао поверљиве финансијске податке у настојању да дискредитује ово удружење“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.