УНС вести
24. 01. 2026.
Фриленс новинари у Европи у све неповољнијој ситуацији: Нередовни приходи и нестабилно запослење
Kрхки положај новинара, кључног стуба демократије, широм Европе највише осећају фриленс новинари који се налазе у све прекарнијој и неповољнијој ситуацији, закључено је на састанку експертске групе за фриленсере (ФРЕГ) Европске федерације новинара (ЕФЈ).
У тренутку када редакције смањују број запослених, фриленсери су први на удару. Све мања и неизвеснија примања, сагласни су фриленс новинари из различитих земаља, приморавају их да често обављају и друге послове да би преживели, као и да прихватају да раде бесплатно само да би остали видљиви на тржишту.
Новинарка Јелена Петковић, представница УНС-а у овој експертској групи, рекла је да је у претходној години у Србији забележен највећи број напада, претњи и притисака на новинаре и медије.
„Све се ово дешава у стању потпуне некажњивости за убиства новинара у Србији, где независни и критички медији годинама раде у веома неповољном окружењу, трпећи политичке, економске и безбедносне притиске, укључујући кампање блаћења у провладиним медијима, јавно циљање од стране носилаца јавних функција, као и стратешке тужбе (СЛАПП) усмерене на застрашивање и финансијско исцрпљивање редакција. А фриленсери су на дну овог прегледа, у најгорој ситуацији“, истакла је она.
Рад фриленсера оцењује као прекаран и несигуран.
„Фриленс новинари су на дну. Немају могућност стабилног финансијског прихода. У основи зависе од милости послодавца - како, колико и када ће их платити. То доводи до тога да су фриленс новинари присиљени да раде друге послове или да раде чак и бесплатно, како би остали и опстали у послу, али и задржали чланство у удружењима“, рекла је она.
Не постоје тачни подаци о броју фриленсера у Србији, навела је Петковић, додајући да је разлог томе што се многи новинари фриленсери окрећу другим пословима због изузетно тешких услова рада и могућности зараде.
„Са друге стране, актуелни протести, окупили су бројне младе фриленсере који извештавају и за етаблиране медије, али и за профиле на друштвеним мрежама. Удружења су објавила да је прексиноћ у Новог Саду више новинара било изложено полицијском насиљу. Поред осталих редакција, и млади новинари из Блокада ИНФО, медија који воде студенти, Машине и других редакција. Полиција их је физички гурала у страну и ометала у раду“, истакла је она на састанку.
У овим условима, новинарска удружења, навела је Петковић, реагују и обезбеђују акредитације за чланство младим фриленс новинарима.
„Примајући их у своје чланство, обезбеђују им подршку и на терену и ван терена. За одлазак на терен удружења им обезбеђују прес прслуке и легитимације како би били препознати као новинари. Ван терена, удружења фриленсерима пружају неколико облика правне заштите и заступања, било да су нападнути, изложени претњама или притиску, или имају неке разлоге због којих им је потребно правно саветовање. У време протеста оба удружења, и УНС и НУНС, имала су отворена врата за помоћ и подршку свим новинарима”, рекла је она.
Вања Маја из Синдиката новинара Португала указала је на проблем недостатка социјалне подршке и заштите за фриленсере.
“Показује се да имамо много заједничких проблема, па и када је реч о ниским примањима за фриленсере који немају установљене системе плаћања. Чак и у случајима када они постоје, не поштују се”, истакла је она.
Представница Удружења новинара Босне и Херцеговине Ајдин Kамбер навела је да је положај новинара у овој земљи прилично тежак, као и да је ситуација посебно тешка за фриленсере.
„Највећи проблем фриленсера у БиХ је њихов правни статус и недостатак социјалних и здравствених решења. Постоји неколико струковних удружења која раде на заштити новинара и медијских права, али немамо никакву врсту синдиката новинара који би нам могао помоћи да решимо неке проблеме. Такође, поједини медији су затворени. На пример, у Ал Џазири Балканс су радиле стотине новинара, сниматеља и другог медијског особља, такође и фриленсера који су сада остали без посла”, навела је Kамбер.
На тежак положај фриленсера указала је и Одрун Митбо из Синдиката новинара Норвешке.
“Оно што је заједнички проблем за све нас јесте да, као новинари, имамо само довољно новца да преживимо. Али, неки су тежој ситуацији”, рекла је Митбо осврћући се на ситуацију у Босни и Херцеговини и Србији.
Шпанска новинарка Магда Бандера је овом приликом представила истраживање „Бела књига о фриленс новинарству у Европи: изазови, прилике и пут ка одрживости“.
Студија је резултат рада који је координирала професорка Рут де Фруто, заједно са тимом са Универзитета у Малаги, а резултат је истраживачког пројекта на европском нивоу који је спровео Тактак у сарадњи са Дисплеј Јуроп. Студија се заснива на онлајн анкети спроведеној између јула и новембра 2024. године са 436 новинара из 33 земље и свеобухватном прегледу литературе завршеном прошле 2025. године.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.