УНС вести
13. 01. 2026.
Истраживање и предвиђања Ројтерсовог института: Инфлуенсери мењају правила игре у новинарству и прете да преузму улогу новинара
Ниско поверење публике у традиционалне медије и њихова све мања гледаност, читаност и слушаност подстичу политичаре, бизнисмене и славне личности да их заобилазе и да, уместо њима, поверење поклањају подкастерима и јутјуберима који су им наклоњени, показало је најновије истраживање Ројтерсовог института за истраживање новинарства „Новинарство, технолошки трендови и предвиђања за 2026. годину“.
Тренд Трамп 2.0 се, према Ројтерсовом институту, шири и копира неслућеном брзином широм света, а данак узима професионално новинарство у коме новинари одговарају за сваку писану и изговорену реч. Судећи по овом истраживању, улогу медијских професионалаца полако преузимају инфлуенсери које медијски закони не обавезују да извештавају професионално, одговорно и у интересу јавности, што отвара простор за бројне дезинформације.
Као одговор на конкуренцију инфлуенсера, три четвртине (76 одсто) издавача наводи да ће ове године покушати да охрабре своје новинаре да се понашају попут њих. Половина (50 одсто) планира партнерства са инфлуенсерима ради дистрибуције садржаја, око трећине (31 одсто) планира да их запошљава, на пример за вођење налога на друштвеним мрежама, док 28 одсто разматра да отвори студио за инфлуенсере.
Овај тренд, како се наводи у истраживању, „често долази у пакету са бујицом застрашујућих правних претњи против издавача и континуираним покушајима да се уруши поверење означавањем независних медија и појединачних новинара као оних који производе лажне вести“.
Песимистичне прогнозе за припаднике „четврте гране власти“ додатно подгрева вештачка интелигенција, која „струји дигиталним простором“. То је у складу са предвиђањима Ројтерсовог института из 2024. године, када је истакнуто да ће „да ће 2026. године велики део садржаја на интернету бити произведен синтетички, односно коришћењем вештачке интелигенције и различитих рачунарских техника“.
Како су се предвиђања Ројтерсовог института из 2024. године углавном обистинила, тренутни налази стварају оправдану бојазан за новинарску професију.
Ипак, челни људи традиционалних медија који су учествовали у истраживању били су оптимистични у погледу начина финансирања и истакли да ће се „фокусирати на поновно осмишљавање својих пословних модела за доба вештачке интелигенције, са садржајем који је препознатљивији и са израженијим људским лицем“.
Мултимедијални сторителинг биће све важнији у овом домену како би се омогућило да садржај буде пријемчивији, док ће уредници наставити да разматрају како је најбоље да користе алате вештачке интелигенције у продукцији и дистрибуцији медијског садржаја.
Иначе у овом, најновијем истраживању Ројтерсовог Института учествовало је 280 уредника, директора и руководилаца водећих онлајн медија из 51 земље и територије.
Оптимизам по питању пословања, песимизам по питању професије
Тек нешто више од трећине (38%) уредника, директора и руководилаца који су учествовали у истраживању било је оптимистично у погледу будућности новинарства у наредној години, 22 процента мање него пре четири године.
„Разлози које су наводили су политички мотивисани напади на новинарство, губитак средстава USAID-а која су раније подржавала независне медије у многим деловима света, као и значајан пад посета на бројним онлајн порталима“, наводи Ројтерсов Институт.
Док је прошле и претпрошле године у истраживању Ројтерсовог институа „Новинарство, медији и технолошка предвиђања“ истицано да пада саобраћај са друштвених мрежа, ове године, први пут је евидентиран значајан пад посета са претраживача.
„Подаци аналитичке куће Chartbeat, коришћени у овом извештају, показују да је укупан саобраћај ка стотинама информативних сајтова из Гугл претраге већ почео да опада, при чему издавачи који се ослањају на 'лајфстајл' садржаје наводе да су посебно погођени увођењем Гугл АИ прегледа“, пише у извештају Ројтерсовог института.
Издавачи су први пут истакли да ће у наредне три године пасти посета са претраживача – и то за 40 одсто. Овај пад неће значити да читаоци неће приступати медијима преко Гугла, али значиће ређи приступ медијима са претраживача.
Тако ће услед АИ функција, које сумирају текстове, фокус бити на мултимедији, па ће у њиховом пословању важне бити платформе које дистрибуирају овакав садржај – Јутјуб, Тикток и Инстаграм.
Више од половине испитаника је показало оптимизам у погледу сопствених пословних изгледа, слично као и прошле године.
„Издавачи са претплатничким моделима, који се обраћају имућнијој публици и имају снажан директан саобраћај, виде пут ка дугорочној профитабилности, док они који се и даље ослањају на оглашавање и штампу страхују од наглог пада прихода и утицаја АИ претраге на финансијски резултат“.
Претплата је тако главни извор прихода на који се фокусира чак 76 одсто издавача који су учествовали у истраживању, а прате је банер оглашавање (за које се определило 68 одсто издавача) и нејтив оглашавање (за које се определило 64 одсто издавача). Занимљив је податак онлајн преноси догађаја уживо постају важан део стратегије приходовања.
Смањено је ослањање на подршку читалаца и донације, те се на њега ослања само 18 одсто издавача.
Иако вештачка интелигенција доноси озбиљне поремећаје у дистрибуцији и саобраћају ка медијским сајтовима, део издавача у њој види и потенцијални нови извор прихода, пре свега кроз лиценцирање садржаја и моделе поделе прихода са АИ четботовима. Међутим, очекивања су изразито неуједначена и зависе од величине, тржишне позиције и типа медија.
„Око петине (20%) издавача – углавном из 'премиум' медијских кућа – очекује да ће будући приходи бити значајни, док половина (49%) сматра да ће допринос бити мањи. Још једна петина (20%), углавном локални издавачи, јавни сервиси или медији из мањих земаља, не очекује никакав приход од АИ уговора“.
АИ се све чешће користи у новинарском раду, нарочито за прикупљање информација (анализу података, праћење извора, транскрипцију), као и за бржи развој дигиталних производа и алата, али још увек мање као замена за новинаре, а више као подршка њиховом раду.
Више од половине челних људи различитих светских медија наводи да АИ није укинула ниједно радно место
Две трећине испитаника навело је да увођење вештачке интелигенције није довело до смањења броја запослених, односно АИ није заменила ниједног запосленог.
Око 16 одсто челних људи у медијима навело је да су њихове медијске куће благо смањиле број запослених, док је око 9 одсто испитаника навело да је развој АИ изискивао нове запослене који ће радити као консултанти за примену вештачке интелигенције или на сличним позицијама.
Медијске куће користе вештачку интелигенцију превасходно за техничке и организационе послове, али АИ алати се у великој мери примењују и за анализу података, праћење извора и аутоматску транскрипцију. Ове примене указују на то да се и даље у већој мери примењују алати који не генеришу нови садржај од генеративних модела.
Упркос томе, многи издавачи су навели да ће садржај ниског квалитета све више расти због све већег ослањања на АИ. Овакав садржај шириће се друштвеним мрежама, које неће бити у стању да разликују АИ генерисан садржај од оног који није синтетички.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.