УНС вести

24. 12. 2025.

Аутор: Ања Миленковић, Ана Трујић Извор: УНС

Са УНС-ове регионалне конференције: Хрватски политичар провео годину у затвору због нуђења мита новинару; Српско тужилаштво: Четири пута више физичких напада на новинаре у овој години

Разговор о кривичноправној заштити новинара и медијских радника у Србији, улози Сталне радне групе за безбедност новинара, пракси у региону и свету, који је организовао УНС крајем прошле недеље, највише је заинтересовао студенте новинарства са Факултета политичких наука који су били најбројнија публика у сали.

Њих више од 30 пажљиво су слушали податке из статистика новинарских и медијских удружења, у којима се, први пут као значајна категорија, бележе напади, претње и притисци на њихове вршњаке који су фотографисали, снимали и извештавали са протеста који су обележили 2025. годину.  

"Србија је међу најлошије рангираним земљама када је реч о безбедности новинара", рекао је генерални секретар Европске федерације новинара (ЕФЈ) Рикардо Гутјерес на скупу "Кривично-правна заштита новинара - између закона и праксе", позивајући надлежне у Србији да предузму хитне мере.

Гутјерес је Србију издвојио и као пример добре праксе када је у питању Кривични законик, подсећајући да су претње новинарима у њему посебно препознате чланом 138, док су присутни на конференцији указали да је проблематична његова примена.

Стаменковић: За 11 месеци ове године двоструко више напада на новинаре него лане

Јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва и члан Сталне радне групе за безбедност новинара (СРГ), Бранко Стаменковић, навео је да је ове године забележен значајан пораст пријављених претњи и напада на новинаре и медијске раднике у Србији. Ово повећање се, како је навео креће у проценту од око 113 одсто у односу на исти период у 2024. године.

“Подаци са којима ми располажемо, од првог јануара до 30. новембра ове године, указују на то да је заиста дошло до драстичног повећања броја пријављивања и извршења кривичних дела, у којима су медијски радници ти који су оштећени, односно којима је угрожена безбедност. Али оно што је посебно забрињавајуће, ове године примећујемо још већи раст физичких напада на новинаре”, навео је Стаменковић и додао да је забележено четири пута више физичких напада у односу на прошлу годину.

Стаменковић је додао да је задовољан радом Сталне радне групе за безбедност новинара и указао на њен значај.

“Задовољан сам радом Сталне радне групе за безбедност новинара, а волео бих да се заједнички настави и даље. Без таквог заједничког рада, ми као тужилаштво губимо одређену идеју водиљу, губимо одређену упоришну тачку из које ми можемо да кренемо даље и да унапредимо наш рад”, навео је.

Веран Матић, председник Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) и члан СРГ, говорио је о незадовољству због начина на који поступа полиција.

“Ми смо већ на крају претходне године установили да постоје проблеми, нарочито у понашању полиције. Полиција у прошлој години није одговорила на више од пола захтева за прикупљање обавештења од стране тужилаштва. Од 62 отворена случаја, за 34 није било одговора полиције, па самим тим није могло да буде ни процесуирања”, навео је Матић.

Додао је да се новинари осећају као да су институције притив њих и да не постоји ниједан механизам који би им показао да могу да рачунају на подршку државе.

Указао је на то да се у овој години повећао број напада на новинарке у односу на новинаре, као и да 70 одсто напада чине онлајн претње и уземниравања.

“Таблоиди су међу највећим непријатељима професионалних новинара, али не само због тих бламантних ужасних лажи, него је новинар таблоида физички напао Вука Цвијића. То се десило у ситуацији у којој ту имате двадесет камера (видео надзора, прим.аут.), али и даље у наредних шест месеци тужилаштво није добило од полиције документацију о истрази, која је направљена тек после ужасног таргетирања Вука Цвијића”, рекао је Матић.

Након што је полиција доставила снимак на ком се види да Цвијић није био иницијатор сукоба, наставио је Матић, уследио је “други ниво агоније” са проценом тужилаштва да то није кривично дело за гоњење по службеној дужности, због чега су Цвијића упутили на приватну тужбу.

“У међувремену је ту било пребацивања лоптице између Основног јавног тужилаштва и Вишег јавног тужилаштва, што се све чешће догађа”, навео је он.

Након овог случаја, како наводи Матић, напади на новинара Цвијића нису престали, већ је у неколико наврата доживео директне нападе од стране полиције док је био на службеној дужности, али ни један од ових случајева није разрешен. Последњи у низу је, како је навео, претећи позив телефоном.

Драгана Бјелица је, као представница Удружења новинара Србије у СРГ, навела да новинари у Србији нису неко ко се стално жали, да зна за случајеве где уредници водећих медија нису пријављивали озбиљне претње, али да СРГ охрабрује новинаре да ипак то чине. Рекла је да ситуације у којима новинари питају полицију „јесте ли полицајац“ говоре о стварности која је изокренута наопачке.

Бјелица се посебно обратила студентима новинарства у публици.

“Они који студирају новинарство треба да остану у овој професији и да се боре за боље друштво. Зато што наш концепт новинарства подразумева то да новинари имају мисију и да раде у интересу јавности”, закључила је она.

Марија Бабић, представница Независног удружења новинара Србије у СРГ, нагласила је значај заједништва и емпатије међу новинарима и испричала да када је мушкарац изашао из Пионирског парка и поломио камеру екипи Н1 да се она, са другим новинарима и представницима удружења, нашла убрзо на лицу места и да су направили људски зид на месту на коме се десио напад, оградивши поломљену опрему, јер полиција то није урадила.

Полиција је саопштила да се увиђај неће извршити, и да оштећени могу случај пријавити у најближу полицијску станицу. Тек након што су присутни на ово реаговали и заједнички се супротставили таквом поступању полиције, они су променили одлуку и започели рад на овом случају, испрачала је Бабић.

Адвокатица Алабурић: Спектакуларни процеси за заштиту новинара у Хрватској

Адвокаткиња Весна Алабурић представила је присутнима примере из Хрватске и издвојила напад на новинарку Мелиту Врсаљко и нуђење мита Драгу Хедлу да не објави истраживачки серијал о ХДЗ-овом политичару. 

У месту крај Задра, Мелита је припремала прилог о илегалној депонији смећа и на јавној површини, најпре вербално, затим и физички напао ју је власник земљишта које су желели да сниме.

„Одузео јој је мобилни телефон, викао на њу, гурао. Она се наравно бранила и дошло је до свађе“ испричала је Алабурић.

Следећег дана у новинаркин дом дошла је ћерка власника земљишта и физички насрнула на њу, почела је гушити и покушала је да узме мобилни телефон на коме је био снимак њеног оца, описала је случај адвокатица.

„Полиција је нападе окарактерисала као прекршаје против јавног реда и мира уз равноправну улогу жртве“,  рекла је Алабурић.

Прекршајни поступак завршен је тако што су обоје прекршајно кажњени и новинарка Мелита и нападач јер су се свађали и викали на јавном месту. Мелитина адвокатица је поднела жалбу и то је сада у току.

У другом, кривичном поступку, новинаркина адвокатица је прецизно формулисала пријаву у којој је навела да је мушкарац нападајући новинарку на терену починио казнено дело присиле према особи која обавља послове од јавног интереса.

Недавно је општинско тужилаштво подигло оптужницу против нападача, а по речима Алабурић то је „први пут да смо покренули кривични поступак за то казнено дело“.

Против ћерке је поднета пријава због кривичног дела претње и тај се поступак такође води по службеној дужности.

Алабурић је испричала да је новинару Драгу Хедлу 2017. године политичар Фрањо Лучић понудио троструку надокнаду у односу на хонорар који би добио за објаву истраживачког серијала о њему.

Хедл је, испричала је Алабурић, пријавио понуду мита и о бавестио Телеграм, своју редакцију, која је о томе почела да објављује низ чланака и стала иза свог новинара.

Хедл је добио подршку и ХНД-а и покренуо је, рекла је ова адвокатица, помало спектакуларан процес против политичара за кривично дело давања мита новинару.

„Кренула је прича је ли новинар службена или одговорна особа која може бити подмићена. Можеш ли подмићивати новинара без икаквих штетних последица? Распламсала се расправа у правничким и новинарским круговима. Заступала сам позицију да је новинар одговорна особа, јер ако може бити кривично дело давање мита лекару у болници, зашто не би могло бити давање мита једном новинару“, рекла је Алабурић.

Исход је да је политичар Лучић осуђен на годину дана затвора, с тим што му је затвор, како је рекла Алабурић, испрва преведен у рад за опште добро и то по принципу један дан затвора, два сата рада. Међутим након што се Лучић жалио на осуђујућу пресуду, а такође и хрватски УСКОК, који се жалио на одлуку о казни, Врховни суд је преиначио пресуду и одредио безусловну казну затвора од једне године.

„И наш парламентарни заступник је заиста завршио у затвору због подмићивања новинара“, рекла је Алабурић и додала да је прошле године изашао из затвора.

„Желим похвалити тужиоца УСКОК-а Дарка Додика који је имао снаге толике жалбе писати и толико бити истрајан у заштити права новинара“, рекла је она.

Говорећи о стању у Црној Гори, адвокат Бранко Анђелић је навео пример разрешавања са дужности министра због узимања телефона новинарки када му се није допало питање које је поставила.

Објаснио је да се, припремајући се за конференцију, консултовао са црногорским новинарима о њиховим проблемима. Волео бих, како је рекао, да су они били присутни и чули са каквим се притисцима и нападима суочавају њихове колеге у Србији, јер су њихови изазови у поређењу с тим далеко мањи.

„Судови су у страху од новинара у Црној Гори и правосуђе ослушкује медије и прати о чему пишу, а ако дође до ситуације као пре неколико година, када је новинарка упуцана, онда сви стају иза ње“, рекао је Анђелић.

Крајновић: Док год Министарство правде ради овако, не можемо ни да покушавамо да предлажемо промене Кривичног законика

Адвокат УНС-а Ненад Крајновић подсетио је да је УНС успео да 2009. године изменама Кривичног законика обезбеди бољу заштиту новинара у члану 138 који се односи на угрожавање сигурности претњом, када су у посебно заштићена лица сврстана и она „која обављају послове од јавног значаја у области информисања у вези са пословима које обављају“.

Осврнуо се на то да од 2021. године постоје покушаји и конкретни предлози за измену Кривичног законика у Србији ради боље заштите новинара али да није било сагласности унутар саме новинарске заједнице испрва, а потом и да се не зна шта је Министарство правде урадило са предлозима.

“Било је толико различитих предлога — од тога да не треба ништа дирати, до неких револуционарних који заборављају да је правни систем ипак целина, и да ту не може само нешто да се накалеми тек тако и да функционише", рекао је Крајновић и додао да се одустало и од предлога да се уведе кривично дела напад на новинара, како је то учињено са адвокатима.

У 2024. години кренуле су нове иницијативе за промене и дошло се до тога да има више од 30 кривичних дела које треба разматрати, објаснио је Крајновић, и дошло се до консензуса да те промене треба да иду у правцу додатног инкриминисања и олакшавања гоњења.

Министарству правде су упућивани предлози, али Крајновић каже да уопште не зна шта се са њима десило, као и да је последње две године цела тематика, а то је и примена Медијске стратегије, отишла у запећак, и да је „пала густа магла или мрак“.

Крајновић каже да се новом иницијативом за измену кривичних прописа, овогодишњом, где се иде ка редефинисању шта је тајни податак, практично отежава рад новинара, док о заштити новинара нема речи.

„Да ли ми можемо нешто да променимо или не, ја мислим да док је овакав рад Министарства правде, да не можемо више ни да покушамо”, закључује он.

Вајт: НАТО одговоран за скандалозно занемаривање безбедности медијских радника РТС-а

Mеђународни стручњак за медијске слободе и дугогодишњи генерални секретар Међународне федерације новинара Ејдан Вајт се на почетку обраћања присетио убијених медијских радника у бомбардовању РТС-а и одговорности НАТО-а.

Рекао је да су у Србији и Београду новинари платили високу цену због политичког занемаривања њихових права.

„Врло добро се сећам шокантног одговора на бомбардовање РТС-а у 1999. години и убиства медијских радника, што је открило скандалозно занемаривање безбедности медијских радника за шта је тада НАТО био одговоран“, рекао је Вајт.

Вајт је затим говорио о глобалном напретку за последњих двадесет година.

“Унапређено је праћење кршења права новинара, успостављена је већа институционална подршка на глобалном нивоу, а усвојене су и бројне резолуције УН-а које препознају безбедност новинара као кључно питање”, навео је он.

Ипак, и поред формалних промена, новинари, како је рекао, и даље раде са минималном правном заштитом, а тамо где она постоји, примењује се селективно и произвољно, у складу са интересима влада и корпорација.

Вајт наводи да широм света национални и финансијски интереси готово увек имају предност над правима новинара, чак и тамо где су та права законски гарантована.

Као пример навео је недавни састанак Доналда Трампа са првим човеком Саудијске Арабије, када је председник САД критиковао новинарку због питања о убиству Џамала Кашогија, колумнисте Вашингтон поста, дајући на тај начин, предност трговини и инвестицијама.

Још драстичнији пример је, истакао је Вајт, израелски напад на Газу, током којег су новинари и медијски радници били мета напада, убистава и систематског ућуткивања.

Иако је Израел потписник међународних споразума о заштити новинара, те обавезе су, како наводи, занемарене, док је међународна заједница остала запањујуће тиха.

Вајт је рекао да постоји озбиљан проблем у начину на који државе говоре о заштити новинара, а заправо не чине довољно.

Препоруке, закони, резолуције које штите права новинара

Генерални секретар ЕФЈ-а Рикардо Гутјерес подсетио је да је ова организација учествовала у изради препорука Савета Европе из 2016. године о заштити новинара, које је потписало 47 држава, укључујући и Србију, као и да је Савет Европе 2023. године усвојио додатне смернице за њихову примену.

„Државе чланице позване су да преиспитају законодавне оквире, обухвате физичке и онлајн нападе, процене родно засноване ризике и уведу одговарајуће заштитне мере. Безбедност новинара не зависи само од кривичног права, већ и од радног законодавства, јер несигурни радни односи повећавају рањивост новинара“, навео је Гутјерес.

Гутјерес се осврнуо и на Резолуцију коју је Савет Европе усвојио у јуну 2021. године, а којом се државе обавезују да ефикасно примењују законе како би заштитиле новинаре од произвољних отказа, одмазде и несигурних услова рада.

Навео је и примере земаља које су донеле нове законе којима се штите новинари.

“Данска је 2022. године увела пооштрене казне када су претње усмерене на спречавање слободе говора. Црна Гора је 2021. пооштрила казне за претње новинарима, Словенија је кроз судску праксу почела да процесуира и вербалне претње и увреде. Аустрија и Француска криминализовале су онлајн злостављање, а Француска је одредбе узнемиравања на родној основи проширила и на дигитални простор”, рекао је он.

Закон некад “мртво слово на папиру”

Председница ЕФЈ-а Маја Север нагласила је да се, упркос успостављеним европским стандардима, стварни услови рада новинара у многим земљама и даље драматично разликују од онога што прописују документи и резолуције.

„У протеклом мандату Европске комисије донели смо велики број добрих докумената и закона и Европа је поставила високе стандарде у заштити медијских слобода, сигурности новинара, анти SLAPP директиве, многих препорука и закона. На папиру то изгледа јако добро, но у пракси, посебно у овом делу Европе, новинари се и даље сусрећу са претњама и физичким нападима, узнемиравањем, SLAPP тужбама, а највише са институционалним ћутањем и некажњивошћу“, објаснила је.

Казнени поступци су, како је рекла, често спори или се не покрећу, а када постоји правни оквир, изостаје политичка воља и храброст институција да би се применили закони који постоје.

“Таква ситуација доводи до тога да охрабрује оне који нападају новинаре и онда се затварамо у круг у коме нема заштите новинара. Када се осврнемо на наше земље, ту су бруталнији и израженији напади на новинаре који су чести и груби, а поверење у институције забрињавајуће ниско“, истакла је Север.

Север је навела да је у Хрватској уведено да се напад на новинаре препознаје као напад на службенo лице.